Dostupni linkovi

Spomenik razdora u Preševu


Sporni spomenik u Preševu, foto: blic.rs

Sporni spomenik u Preševu, foto: blic.rs

Da li će spomenik koji je podignut u Preševu borcima Oslobodilačke vojske Preševa Bujanovca i Medveđe, poginulim u oružanim akcijama 2000. i 2001. godine na jugu Srbije, koje je država kvalifikovala kao terorističke, biti okidač za novu destabilizaciju u tom delu Srbije na kome živi veliki deo albanske populacije?

Dođi i sam sruši spomenik ako smeš, poručio je bivši komandat Osloodilačke vojske Orhan Redžepi premijeru Ivici Dačiću koji je prethodno pripretio: “Nemoj sutra da bude prekomerna upotreba sile.”

Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa, inače poznat po radikalnim nacionalističkim stavovima, za naš program kaže da je to više nego upozorenje, da je to pretnja.

“Kada jedan premijer preti svojim građanima, šta treba da kažem? Najmanje su Albanci zainteresovani za nove sukobe i krvoprolića”, kaže Mustafa.

Kujtim Sadriu, poverenik Liberalno demokrtaske partije za Preševo, ne odobrava ni podizanje spomenika a ni pretnje koje su usledile iz Beograda:

“Dačića se mi ne plašimo! Sa druge strane, oni koji su postavili spomenik, nije trebalo tako da urade. Trebalo je da se konsultuju sa nadležnima. Da budemo iskreni, svi političari, svi zaposleni na jugu Srbije, primaju plate od Srbije, pa ako to poštujemo onda bi trebalo i da se traži odobrenje, konsultacija u ovom slučaju od Ministarstva za lokalnu samoupravu, jer se spomenik nalazi ispred zgrade Skupštine opštine”, smatra Sadriu.

Odbor za ljudrska prava Preševske doline saopštio je da su vlasti u Beogradu pregovarale sa predstavnicima Oslobodilačke vojske i da su pripadnici ovih oružanih formacija svojevremeno amnestirani. Odbor osuđuje Dačićevu retoriku i traži politički dijalog o spornim pitanjima.

Sa druge strane, Koordinaciono telo Vlade za jug Srbije je izdalo svoje saopštenje u kome kaže da je podizanje spomenika u nadležnosti lokalnih organa vlasti ali i da će biti preduzete mere ako je prekšena ustavna odredba o zabrani izazivanja nacionalne i druge mržnje.

RSE je pokušao da sazna da li je lokalna samouprava donela odluku o podizanju spomenika. Naišli smo kod nadležnih na zid ćutnje, samo nam je jedan opštinski službenik, Salimi Bjeljuj, rekao:

“Nije doneta nikakva odluka, nema ni dokumentacije, ništa. On je podignut i šta ćemo. Podigli su ga borci. Bez ikakve odluke.”

Aleksandar Popov

Aleksandar Popov

Aleksandar Popov iz novosadskog Centra za regionalizam podseća na to kako je svojevremeno u Novom Sadu izbegnuto jedno sporno obeležje.

“Kad je u vreme vladavine radikala doneta odluka u Skupštini grada da se jedna ulica nazove po imenu komandanta novosadskog korpusa a druga po paravojnoj formaciji koja je bila u Slavoniji - Vukovi sa Vučjaka, mi kao predstavnici građanske Vojvodine smo uputili predstavku Ministarstvu za lokalnu samoupravu, ono je odreagovalo i osporilo tu odluku. Tako da te ulice nisu nikada dobile ta imena”, podseća Popov.

Više od priče o proceduri

Nedavno je, podsetimo, spomen obeležje svim žrtvama ratova u 90-im godinama na beogrdskom Savskom trgu izazvalo različite reakcije. Jedno od pitanja je bilo, da li se to diže spomenik i onima koji su razarali Vukovar, Sarajevo, koji su činili zločine po Bosni, Hrvatskoj i Kosovu, ubijali nedužne na Kosovu pa tako i sami stradali?

Koliko ima spomenika koji su po odobrenju lokalnih samouprava podignuti stradalima u ratovima 90-te pitali smo Željka Vasiljevića, serketara Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova.

“Bar 60 spomenika na teritoriji Srbije su podignuti od Raške, na samom graničnom prelazu sa Kosovom, pa i na severu Kosova, do Sombora, Zrenjanina..itd.”, rekao nam je Vasiljević.

Na pitanje da li se može dogoditi da se podigne spomenik nemome ko je činio ratne zločine, Vasiljević odgovara:

“Sasvim je moguće da, recimo, mi podignemo spomenik nekome a on u Hrvatskoj bude osudjen za ratni zločin. Presuda njihovog suda apsolutno nas ne obavezuje da smatramo te ljude ratnim zločincima.”

Vratimo se spomeniku u Preševu koji je mnogo više od priče o tome da li je poštovana procedura, a pokazuje se da nije, da li je to kršenje ustavnih odredbi ili ne. To je priča o dubokoj podeli koja se može samo povećavati odsustvom komunikacije i pretnjama.

Pitali smo predsednika Opštine Preševo Ragmi Mustafu da li ga je neko kontaktirao u vezi sa spornim spomenikom?

“Nisam imao nijedan kontakt, niko me nije zvao, ništa mi nije rekao”, tvrdi Mustafa.

Politički osetljiva pitanja se ne rešavaju birokratskim saopštenjima i pretnjama, kaže Aleksandar Popov.

“Da pokušaju da razreše kroz demokratski dijalog i ako to nije moguće, onda se može pribeći merama koje u tom slučaju zakon predviđa”, zaključuje Popov.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG