Dostupni linkovi

logo-print

Spomenik Đinđiću u Beogradu - poštovanje za bolju Srbiju


Poštovaoci Zorana Đinđića na obeležavanju 10. godišnjice od njegovog ubistva, mart 2013.

Poštovaoci Zorana Đinđića na obeležavanju 10. godišnjice od njegovog ubistva, mart 2013.

Zoran Đinđić, prvi demokratski premijer Srbije, deset godina nakon smrti dobiće spomenik u Beogradu. Skupština grada donela je odluku da se nekadašnjem predsedniku vlade podigne spomen-obeležje.

Izgled i lokacija spomen obeležja Zoranu Đinđiću, koje će činiti spomenik i postament, za sada nisu određeni. Finansiraće ga Sekretarijat za kulturu Beograda, a u saradnji sa Urbanističkim zavodom i Zavodom za zaštitu spomenika kulture biće odabrano mesto za spomenik ubijenom premijeru.

Gorica Mojović, predsednica Odbora za podizanje spomenika Đinđiću i jedan od rukovodilaca fondacije koja nosi njegovo ime, rekla je za RSE da će se konačno rešenje znati nakon nakon predloga stručnjaka i konkursa.

„Postoje neki planovi i prostorne mogućnosti gde je moguće postavljati spomenike u glavnom gradu. U tom smislu, jedna od prvih naših odluka biće da od nadležnih gradskih službi zatražimo da daju predloge za mesto spomen-obeležja Zoranu Đinđiću. I onda je bitno da se idejno rešenje za izgled spomenika kombinuje sa lokacijom na kojoj će biti postavljen“, naglasila je Mojović.

Zoran Đinđić bio je 1997. godine gradonačelnik Beograda, nakon čuvenih protesta građana zbog krađe glasova na lokalnim izborima, a posle svrgavanja Slobodana Miloševića sa vlasti do 2003. premijer Srbije, kada je u martu ubijen u atentatu u Beogradu.

Beograđani, koji ga pamte kao energičnog političara i reformatora, za RSE kažu da je bilo krajnje vreme da se Beograd bar spomenikom oduži Đinđiću.


Podizanje spomen-obeležja inicirala je Demokratska stranka, čiji je jedan od osnivača i dugogodišnji lider bio Zoran Đinđić, čije ime od pre šest godina nosi i jedna od ulica u Novom Beogradu, bivši Bulevar AVNOJ-a. Nakon što prođu konkurs i sve procedure očekuje se da bi Beograd u roku od godinu dana mogao da ima obeležje stradalom državniku.

Čedomir Vasić, profesor beogradskog Fakulteta likovnih umetnosti, kaže za RSE da bi ideju za spomen-obeležje Zoranu Đinđiću svakako trebalo tražiti kroz njegov politički, filozofski i duhovni rad koji je ostavio neizbrisiv trag u životu Srbije.

„Možda u sklopu tih različitih dimenzija njegove ličnosti treba potražiti onda i smisao onog što će biti to spomen-obeležje. Taj spomenik ne vidim kao nešto unapred fiksirano. Naprotiv, trebalo bi da postoji vrlo otvorena mogućnost za različite umetničke, vajarske, slikarske, poetike da bi se došlo do nečega što će biti umetničko delo najviše inspirisano njegovim životom i koje može da nosi poruku koju otelotvoruje Zoran Đinđić“, ističe Vasić.

Zoran Đinđić do sada je dobio spomenik u Prokuplju a u još nekoliko mesta postoje trgovi, platoi i ulice sa njegovim imenom. Memorijali Đinđiću izazivali su i burne reakcije njegovih političkih protivnika i ekstremističkih grupa, a još su sveža sećanja od pre šest godina na akcije Srpske radikalne stranke čiji su funkcioneri plakatima podrške haškom optuženiku Ratku Mladiću prelepljivali table novobeogradskog Bulevara Zorana Đinđića.

Gorica Mojović zaključuje da konačna odluka da se Zoranu Đinđiću podigne spomenik u Beogradu, iako sa velikim zakašnjenjem, predstavlja izraz poštovanja većine prema jednoj od najznačajnijih političkih figura u novijoj istoriji Srbije.

„Poruka bi trebalo da bude da poštujemo ljude koji su uradili značajne stvari za našu zemlju. Koji su imali viziju jedne drugačije, bolje, uspešnije, moderne Srbije... Da poštujemo sopstvene žrtve. On je jedan od najobrazovanijih Srba svog vremena. Zoran Đinđić je jedan od apsolutno najzaslužnijih što je Srbija definitivno posle 5. oktobra 2000. ušla u demokratizaciju i modernizaciju društva. Pre svega mislim na put Srbije ka Evropskoj uniji.“
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG