Dostupni linkovi

logo-print

Spoljna politika Srbije ostaje na klackalici između Moskve i Brisela


Srbija će postepeno u idućim godinama usaglasiti spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, ali se neće priključiti EU sankcijama Rusiji, izjavio je srpski šef diplomatije Ivica Dačić na prvom bilateralnom skriningu za poglavlje 31 o usklađenosti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Srbije sa politikom EU. EU je pak, veoma zabrinuta zbog procenta usklađenosti.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je time što je lično otišao na prvi bilateralni skrining za poglavlje 31 želeo da pokaže koliko je Beogradu ovaj skrining važan.

„U protekle dve, tri godine dolazio sam toliko puta u Brisel, da malo sada i prija što sam sve ređe ovde“, rekao je Dačić.

Dačić je kao premijer Srbije bio čest gost u Briselu u toku dijaloga sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem. Nakon što su ti razgovori krunisani Briselskim sporazumom Dačić je sad ne pred manje vrućom temom.

„Srbija ima obavezu da u procesu pregovora, do kraja procesa pregovora, u potpnuosti uskladi svoju spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Pošto mi te pregovore u ovom poglavlju još nismo ni počeli, mi smo veoma daleko od tog trenutka kada bi trebalo da u potpunosti uskladimo celu našu spoljnu politiku. Inače, Srbija će i dalje nastaviti da taj procenat pridužavanja deklaracijama i izjavama EU bude što veći. On je ove godine pao zbog toga što se Srbija nije priključila merama protiv Ruske Federacije i to je jedina oblast u kojoj mi imamo određena nesaglasja. Sve druge deklaracije i izjave koje je EU objavila, od sada i od kada sam ja postao ministar, vlada Srbije im se pridruživala”, kaže Dačić.

Procenat uskladjenosti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike Srbije sa politikom EU veći je od 60 posto. Ali to je ipak ozbiljan pad u odnosu na prošlu godinu.

Dopinik RSE iz Brisela Rikard Džozviak očekuje da će o ovom važnom poglavlju biti oštrijih skrininga za razliku od od uvodnog u kome je zapravo Srbija iznela kako vidi poglavlje 31.

“Svi znamo šta EU želi, a poglavlje 31 je pomalo specifično, jer znate, kada se radi o spoljnoj politici nema mnogo definisanih pravila, nepostoji nekakav pravilnik kao što je slučaj sa drugim poglavljima. Ali, ono što je suština jeste da Srbija mora da se uskladi sa gotovo svim spoljnopolitičkim odlukama koje su donete u Evropskom savetu. Istovremeno, EU je veoma zabrinuta zbog procenata usklađenosti jer, kao što se moglo videti u izveštaju o Srbiji, Srbija je prošle godine bila usklađena gotovo 90 odsto, a ove godine je 62 odsto. To je pogoršano jer se Srbija nije uskladila kada su u pitanju sankcije Rusiji. Očigledno je da je pozicija EU da to postepeno mora biti usklađeno i Srbija za to zna, ali od izvora sa kojima sam razgovarao, čuo sam da su i dalje zabrinuti jer se Srbija čini veoma relaksiranom kada je u pitanju usvajanje tih sanckija. To je nešto što će Srbija morati da promeni nakon što se približi EU”, izvestio je iz Brisela Rikard Džozviak.

Nepristajanje na sankcije Rusiji, ali i poziv ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na obeležavanje 70 godina od oslobođenja Beograda su nešto o čemu su zvaničnici u Beogradu ovih dana najčešće pitani. Tako je bilo i u Briselu gde su Dačića posle evropskih zvaničnika propitivali novinari.

„Putin dolazi u Srbiju i biće četiri sata, da bi otišao u Milano da bude dva dana i to na sastanak koji organizuje EU. Pa što ste ga zvali? Pa ne možete vi da ga zovete i nikome ništa, a mi kada ga zovemo, mi smo problem, jel’ tako? Shvatite jednu stvar – Srbija nije Ukrajina, Moldavija, Belorusija, Litvanija, Letonija i ostalo. Mi smo se suprotstavili ruskoj dominaciji 1948. godine. Pa šta će Srbija da bude, članica Evroazijske unije? Pa nemoj te da ste smešni...To samo budala može da tvrdi, a ne verujem da u Evropskoj komisiji sede budale“, rekao je šef diplomatije Srbije.

Srbija je neutralna kad je reč o NATO, rekao je Dačić, dodavši da je usaglašen i da će uskoro biti predstavljen "individualni akcioni plan" Partnerstva za mir, u sklopu kojeg Srbija saradjuje s Atlantskim savezom.

Usklađenost spoljne, bezbednosne i odbrambene politike deo je i godišnjeg izveštaja EK o napretku, u kome je konstatovano da Srbija zaostaje u usklađivanju politike sa politikom Unije i da se očekuje da to u narednom periodu nadoknadi.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG