Dostupni linkovi

logo-print
Dok od visokih međunarodnih zvaničnika stižu nagoveštaji da će Beograd morati da prilagodjava svoje spoljnopolitičke pozicije sa pozicijama Evropske unije i u slučaju ukrajinske krize, srpski šef diplomatije Ivica Dačić poručuje Zapadu da se manu pritisaka na Srbiju koja će prihvatiti sve stavove EU kada postane njen punopravni član. Glavne poruke se očekuje veoma brzo, već sledeće nedelje tokom susreta premijera Aleksandra Vučića sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Nekadašnja floskula “i Kosovo i EU” u Beogradu je zamenjena novom “i Rusija i EU”, što znači nećemo se pridružiti sankcijama koje EU uvodi Moskvi, bez obzira što se protivimo narušavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje.

Iako je takva neutralna politika najlagodnija za Beograd, Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnopolitičke odnose ocenjuje za RSE da će se očekivanja EU pojačavati u pogledu toga da se Srbija bliže odredi prema pozicijama koje je EU zauzela. Ona kaže da bi skrininzi za poglavlje 31 trebalo da budu obavljeni tokom jula i oktobra kada će EU dati mišljenje gde se Srbija nalazi u procesu usaglašavanja sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.

“U ovom okviru smo tokom protekle dve godine imali veoma uspešan skor s obzirom da se između ostalog i procentualno računa koliko je jedna zemlja kandidat podržavala određene deklaracje i odluke EU. Taj procenat je bio preko 90 pa se kretao čak i do 98 posto. Otvaranjem ukrajinske krize ovaj procenat je pao otpprilike na 43 posto što će verovatno biti ozbiljno notirano u okvirima EU. Mislim da se u ovom trenutku svaka reč pažljivo prati na tom spoljno-političkom kursu. Naravno da je s jedne strane, najudobnija pozicija biti neutralan ali mislim da na duže staze Srbija neće moći da zadrži ovaj neutralan kurs”, smatra Joksimović.

No, upadljivo je kakvu je poruku ovih dana Zapadu poslao šef diplomatije Ivica Dačić. Dok zvanični Beograd proklamuje ulazak u Evropsku uniju kao strateški cilj spoljne politike, što ćemo čuti i od samog Dačića, on se neće ustručavati da poruči Briselu da može da traži da Srbija uskladi svoj stav prema Rusiji sa pozicijom EU samo kad je primi u punopravno članstvo. Dačić je pri tome otišao i korak dalje očitavši svojevrsnu bukvicu nekim zemljama, naročito sa Zapada, da se “manu pritisaka” sa namerom da Srbiju zaplaše, pogotovu kada je reč o njenim odnosima s Rusijom i Kinom.

“Nama su zamerali zašto sa Kinom pravimo tako dobre odnose a onda ode delegacija iz velikih evropskih država i potpiše ugovore na stotine milijarde eura sa Kinom, a mi mali i jadni ne možemo da potpišemo ni milijardu jednu. Nama zameraju odnos sa Ruskom federacijom a Francuska prodaje ratne brodove Rusiji i to se jedan od njih zove `Sevastopolj` a nama će zameriti ako neki orkestar koji se zove `Sevastopolj` dođe da drži koncert. E, pa znate, to ne može tako sa Srbijom”, kategoričan je Dačić.

Neodrživa politika "I Kosovo i EU"

Vlada Srbije dobila je snažnu podršku Zapada, pre svega zbog odnosa prema pregovorima Beograda i Prištine. Ali iako strani sagovornici u javnosti uglavnom izražavaju razumevanje za neutralnu politiku Srbije prema ukrajinskoj krizi ipak stižu i pojedini nagoveštaji šta bi se od Srbije moglo očekivati.

Tako je britanski ministar za evropska pitanja Dejvid Lidington preneo tokom posete Beogradu srpskim zvaničnicima da će prilagodjavanje spoljnopolitičkih pozicija Srbije sa pozicijama Evropske unije biti jedan od faktora koji će uticati na brzinu napretka Srbije ka punopravnom članstvu u EU.

Takođe je direktor kancelarije za južnu i centralnu Evropu u Stejt departmentu Džonatan Mur poručio da će Brisel od Srbije očekivati, kako se bude približavala EU, da podrži stav Unije o pitanju Ukrajine, zbog čega će Beograd morati da preduzima korake, koji će komplikovati odnose sa Rusijom.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić kaže za RSE da će Srbija moći da vodi trenutnu politiku prema ukrajinskoj krizi onoliko dugo koliko i politika EU prema konfliktu u Ukrajini nije jedinstvena. Čini mi se da će glavne poruke doći vrlo brzo, kaže Simić, a jedna će biti tokom posete Vučića Berlinu 11. juna i susreta sa Angelom Merkel.

“Ako iko može da da nekakvo uputstvo srpskom premijeru to je sigurno nemačka kancelarka koja se i sama suočava sa dilemama te politike. Druga poruka, za koju već unapred znamo kakva će biti, biće 16. juna kada se u Beogradu očekuje ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov što će sigurno izazvati komentare na Zapadu i verovatno neke nove poruke. Ukratko mislim da je za Srbiju u ovom trenutku vrlo delikatno da se izjašnjava, pogotovo posle ovih poplava kada su Rusi bili praktično prvi koji su pritekli u pomoć, i kada bi promena takve politike bila suočena sa reakcijama biračkog tela vladajuće stranke”, kaže Simić.

“Međutim, mislim da će posledica biti usporavanje u odnosima sa Evropskom unijom, pre svega u pogledu otvaranja različitih poglavlja i tu mi se čini da će biti problema”, ocenjuje Simić.

Možda bi se moglo reći i kao što je bila neodrživa i politika “I Kosovo i EU” koju je vodio prethodni predsednik Srbije Boris Tadić.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG