Dostupni linkovi

logo-print

Španija: Vladine mere štednje u jeku uličnih protesta


Španski premijer Marijano Rahoj

Španski premijer Marijano Rahoj

Španska Vlada je u četvrtak objavila predlog budžeta za 2013. godinu, u kome je predviđena ušteda od 39 milijardi evra.

U međuvremenu, nezadovoljni građani danima protestuju, a tokom noći bilo je i sukoba sa policijom.

Glasnogovornica Vlade Soraja de Santamarija je rekla da Šapnija namjerava smanjiti budžetski deficit za 8,9 posto ili 40 milijardi evra.

Pored ostalih mjera vlada će se koncentrisati na smanjenje potrošnje umjesto podizanja poreza.

Planirano je usvjanja 43 nova zakona i uvođenje novog nezavisnog tijela za nadgledanje smanjenja deficita i javne potrošnje.

Vrednost indeksa španskih berzi „Ibex“ porasla je u četvrtak na početku trgovanja za 0,5 odsto, nakon pada od 3,9 procenta prethodnog dana zbog nasilja tokom protesta u Madridu i Atini kao i izveštaja španske Centralne banke da je nacionalna ekonomija i dalje u padu treći kvartal zaredom ove godine, odnosno da se recesija produbljuje.

Istovremeno, kamata na obveznice španske vlade na 10 godina povećana je za 0,15 procenata, premašivši šest odsto, što se dugoročno smatra teško održivim.

Razlog za poskupljenje pozajmica je bojazan investitora da li će Vlada u Madridu moći da vraća dugove, kao i da li će ostati u evrozoni.

U međuvremenu, španske vlasti se nadaju da će nakon objavljivanja mera štednje biti manje uslovljavanja iz evrozone ukoliko zatraži drugi spasilački zajam.

Premijer Marijano Rahoj je podstakao u sredu spekulacije da će zatražiti pomoć od EU, izjavivši za „The Wall Street Journal“ da, ako troškovi pozajmljivanja budu previsoki u dužem vremenu, „onda vas 100 odsto mogu uveriti da ću to učiniti“.

Ekonomska situacija je veoma teška. Prošle sedmice druga po veličini španska banka, BBVA, saopštila je procenu da će biti potrebno dodatnih 60 milijardi evra za spasavanje bankarskog sektora. Već je odobreno oko 20 milijardi evra za pomoć ugroženim bankama.

Demonstracije ispred španskog parlamenta u Madridu
Španija, kao četvrta po veličini ekonomija u evrozoni, ušla je u recesiju u poslednjem kvartalu 2011. godine, drugu po redu od izbijanja krize, pre svega u sektoru nekretnina. Imajući u vidu ekonomski pad i proteste u zemlji, smanjenje deficita dodatnim merama štednje biće veoma težak zadatak za Vladu u Madridu.

Vlast procenjuje da će budžetski deficit ove godine dostići 6,3 odsto, ali analitičari smatraju da će premašiti sedam procenata. Spekuliše se da će u predlogu budžeta biti i mere poput poreza na berzanske transakcije, „zeleni porez“ na emisiju kao i ukidanje poreskih olakšica.

Ekonomski stručnjaci skeptični

Zvanični Madrid je već saopštio da želi da uštedi oko 150 milijardi evra do 2014. godine: ove godine 62 milijarde, 2013. oko 39 milijardi, a 2014. do 50 milijardi. No, mnogi analitičari su i dalje sumnjičavi da će to biti dovoljno da se reše problemi španske ekonomije.

Soni Kapur (Sony Kapoor), izvršni direktor organizacije „Re-Define“ ističe: „Bojim se da ćemo dobiti predlog budžeta koji nije dovoljno uverljiv ni tržištima niti evropskim partnerima. On će nastojati da istovremeno ostvari mnogo ciljeva – da ’služi mnogo gospodara a na kraju neće služiti bilo kome’.“

Zbog najave novih mera štednje, došlo je do novih protesta, a sve su učestalije spekulacije o otcepljenju bogate Katalonije. Uprkos nezadovoljstvu javnosti, premijer Rahoj ističe da su žrtve neophodne.

„Znamo šta treba da uradimo, stoga to i činimo. Znamo i da to uključuje velike žrtve koje treba da budu ravnomerno raspoređene u španskom društvu“, kazao je Rahoj u Njujorku.

Međutim, Boris Šlozberg (Schlossberg), izvršni direktor njujorškog „BK Asset“, i dalje je skeptičan.

"Španija se nalazi u začaranom krugu, jer mere štednje imaju negativan efekat na ekonomske aktivnosti i prihode, a što produbljuje fiskalni deficit. Ljudi to uočavaju, pa se politička volja da se amortizuju ove žrtve smanuje iz časa u čas“.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG