Dostupni linkovi

logo-print

Šoškić dao ostavku, MMF upozorava nove vlasti Srbije


Dejan Šoškić

Dejan Šoškić

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić podneo je neopozivu ostavku na tu funkciju, a kao razlog naveo je predložene izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije koje, kako je naveo, bitno narušavaju nezavisnost centralne banke.

Usvajanje ovakvih izmena i dopuna Zakona, naveo je guverner, „moglo bi uticati na bitno pogoršanje pozicije naše zemlje na međunarodnim finansijskim tržištima i usporiti proces evropskih integracija“.

Šoškić je rekao da ostavkom želi da spreči da političko iznuđivanje promene na vrhu nezavisne institucije poput Narodne banke Srbije, bude jedini razlog za usvajanje lošeg zakona, s mogućim ozbiljnim posledicama na finansijsku stabilnost i kredibilitet države.

Skupština Srbije novog guvernera Narodne banke Srbije najverovatnije će izabrati na sednici u ponedeljak, preneli su mediji.

Negativne reakcije na nacrt izmene zakona o centralnoj banci već su stigle iz sveta – i to iz Evropske komisije i Međunarodnog monetarnog fonda.

Zvaničnici Evropske komisije su stavili do znanja da sa zabrinutošću prate događaje vezane za usvajanje izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije i da bi nacrt takvog zakona doveo u pitanje samostalnost centralne banke.

Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije

Oni su, kako javlja dopisnik agencije BETA iz Brisela, želeli da ukažu na činjenicu da je Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji a da je nezavisnost institucija jedno od temeljnih načela u EU.

Prema ovim zvaničnicima, Evropska komisija će, ako taj zakon bude usvojen u Skupštini Srbije, na to jasno i odlučno reagovati.

Direktor Međunarodnog monetarnog fonda za Evropu Reza Mogadam upozorila je da izmene tog zakona mogu imati "značajne implikacije" na sveukupnu makroekonomsku stabilnost u Srbiji, ali i na program sa MMF-om.

"Usvajanje ovih izmena i dopuna stvorilo bi nesigurnost, narušilo kredibilitet politika i nametnulo pitanja o ispravnosti vođenja makroekonomskih politika", upozorila je Mogadam u pismu upućenom guverneru Narodne banke Srbije Dejanu Šoškiću 1. avgusta ove godine, koje je dostavljeno medijima.

Izmene i dopune kojima se poziva na razrešenje funkcije guvernera, viceguvernera i članova Saveta, predočila je, predstavljaju ozbiljno narušavanje samostalnosti centralne banke.

"Izmena koja dozvoljava NBS da na sekundarnom tržištu kupuje hartije od vrednosti koje su izdali država ili druga javna tela, de facto omogućava indirektno monetarno finansiranje javnog sektora, što predstavlja ozbiljan rizik po devizne rezerve NBS i devizni kurs", upozorila je u pismu Mogadam.

Partijski pritisak nove vlasti koja je Šoškića nameravala da smeni izmenama zakona o centralnoj banci i brutalno neskrivena najava dolaska partijske ličnosti iz njenih redova na Šoškićevo mesto – nije ništa drugo nego šamar u lice vladavini prava i građanima Srbije, kojima su Nikolić, Vučić, Dinkić i Dačić u predizbornoj kampanji šakom i kapom davali obećanja o rušenju partokratije i uspostavljanju pravne države.

Jorgovanka Tabaković

Jorgovanka Tabaković

Šta li će tek na planu cvetanja hiljadu partokratskih cvetova uslediti kada već prvih dana u sedlu vlast nije prezala od političke čistke vrha centralne banke i najave da će na to mesto doći visoka funkcionerka Srpske napredne stranke Jorgovanka Tabaković.

Gospođa Tabaković je čak priznala novinarima da je pisala zakon koji će je katapultirati na vrh Narodne banke. Doduše, sa koalicionim kolegom Mlađanom Dinkićem:

„Jeste timski rad. Zamislite sad mene i Mlađu kako radimo timski.“

Potpuna kontrola monetarnih tokova

Poslanici opozicije nekoliko sati pre Šoškićeve ostavke ocenili su u skupštinskoj raspravi da vladajuća koalicija usvaja izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije kako bi smenila guvernera i da se predloženim rešenjima umanjuje nezavisnost centralne banke.

Poslanik Liberalno-demokratske partije Bojan Đurić rekao je da opasnost povratka u to mračno vreme nije samo političke nego i ekonomske prirode:

„To znači razaranje odgovorne monetarne, a onda i fiskalne, politike, trošenje deviznih rezervi, finansiranje sumnjivih politčkih investicija“, naveo je Đurić.

„Ovo ne predstavlja ništa drugo do golo partijsko preuzimanje još jedne nezavisne institucije“, upozorio je Borislav Stefanović.

I poslanici do juče vladajuće Demokratske stranke, poput Borislava Stefanovića, pritisnuli su zvono za uzbunu.

„Ovo ne predstavlja ništa drugo do golo partijsko preuzimanje još jedne nezavisne institucije“, upozorio je Stefanović.

Izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci, rekao je šef poslaničke grupe Demokratske stranke Dragoljub Mićunović, predstavljaju:

“Pokušaj Vlade da uzurpira potpunu kontrolu nad monetarnim tokovima.”

A šta reći o bahatom startu novih vlastodržaca s viškom ambicije a manjkom ekspertize? Iako su tek nekoliko dana na vlasti, već su zaboravili zbog čega je srušena Tadićeva partijska paukova mreža na koju je ličila Srbija. To im može i te kako doći glave, ocenjuje Čedomir Čupić, politički antropolog i predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije:

“Ako se nezavisna državna tela ovako tretiraju, onda šta tek da očekujemo u domenima koji inače pripadaju partijama kao njihov predizborni plen?! Svi oni iz te vlasti koji govore o vladavini prava pokazuju da je zapravo ruše i da im uopšte nije ni stalo do vladavine prava. Ne verujem da će Evropska unija, Savet Evrope, kao i sve one zemlje i institucije koje štite vladavinu prava preko ovoga lako preći. A i zemlja bi mogla doći u veliku opasnost kada sutra bude tražila kredite i investicije jer će kreditori smatrati da se to ne daje Srbiji kao državi nego određenim grupacijama koje hoće da ostanu na vlasti na taj način da se pred građanima pokažu da rade za njih”, kaže Čupić.

I ova garnitura vlasti, kao i sve pre nje u proteklih dvanaest godina, pokazuje da će na delu u Srbiji biti isti tip vladavine – partokratija i da će trajati prilično dugo, ocenjuje Jovan Komšić, politikolog i profesor novosadskog Ekonomskog fakulteta:

„Od 2000. godine naovamo imamo isti tip vladavine. Pokazalo se da je reč o partijskoj državi u oligopolnom smislu i da se tu ništa ne menja ni izborom ove nove vlasti. Nažalost, moja procena je da će, kad je reč o porivu za što manje ograničenu moć partijsko-oligarhijskih struktura vasti, da će tom porivu teško stati na put i ova i sledeća generacija građana Srbije i da je moguće očekivati samo postepeno evoluiranje ka demokratskim tokovima politike u meri približavanja Srbije uređenijim, stabilnijim, demokratskim zemljama, odnosno, približavanja Srbije Evropskoj uniji. U ovom momentu, međutim, vidimo da to nije direktan uslov Evropske unije jer ona procenjuje da sa Srbijom mora prvo rešiti geo-strateška, bezbednosna pitanja, pa će tek onda na dnevni red doći i pitanje podele vlasti, nezavisnosti centralne banke, uticaja građana, kompetentne državne uprave. Trenutno smo u poziciji da u Srbiji, ipak, bez obzira na garnituru na vlasti – bila ona na desnom, bila ona na levom političkom spektru – pre svega partijske strukture dominiraju i državnim aparatom i kompletnom konfiguracijom vrednosti, tako da ja naprosto ne vidim šansu da se to brzo promeni“, kaže Komšić.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG