Dostupni linkovi

Solidarnost na Balkanu sa izbeglicama: Sećanje na svoje nevolje 90-ih


Pomoć izbeglicama u Savamali, 5. avgust 2015., ilustrativna fotografija
Pomoć izbeglicama u Savamali, 5. avgust 2015., ilustrativna fotografija

Na hiljade izbeglica svakodnevno, već nekoliko sedmica, prelaze mukotrpan i neizvestan put sa Bliskog istoka, preko Balkana, ka Evropi. U nastojanju da stignu do željenih odredišta, pre svega u Nemačkoj, suočavaju se sa mnogim nevoljama - od vremena koje se pogoršava, preko krijumčara, ograde na mađarskoj granici, do bezosećajnih zvaničnika i rigidnih birokratskih prepreka.

Ipak, sa raznih strana im stiže i pomoć. Osim zvaničnih institucija i humanitarnih organizacija, mnogi građani balkanskih zemalja pomažu nevoljnicima, saosećajući sa njihovim mukama jer je tokom ratova 1990-ih na ovim prostorima takođe bilo velikih izbegličkih egzodusa.

Makedonija je prva država na prostoru bivše Jugoslavije u koju izbeglice stižu nakon dugog puta iz Turske preko Grčke. Dok nadležne državne institucije nastoje da svakodnevno iznađu rešenje za sve veći priliv migranata, i građani samoinicijativno priskaču u pomoć. Detalje ima Blagoja Kuzmanovski u tekstu Makedonija spremna za novi priliv izbeglica.

Iz Makedonije, izbeglice ulaze kod Preševa u Srbiju, a zatim preko Beograda nastavljaju put do Kanjiže i Subotice, gde pokušavaju da pređu sve utvrđeniju mađarsku granicu. Osim zvaničnih institucija i humanitarnih organizacija, i mnogi građani su pritekli u pomoć - kažu sagovornici Branka Vučkovića u priči Izbeglice na putu od Preševa do Horgoša.

I druge balkanske države nastoje da pomognu izbeglicama, iako nisu na njihovom putu ka odredištima u Evropi. U Bosni i Hercegovini u toku je nekoliko akcija prikupljanja pomoći. Budući da postoji veliki interes, neki od volontera već su otpremili deo pomoći i boravili sa izbeglicama, te svedoče o teškoj situaciji u kojoj se nalaze ovi ljudi. Više pojedinosti u tekstu Ivane Bilić Solidarnost i empatija bh. građana: Pomoć izbjeglicama u Srbiji i Makedoniji.

U kosovskom Centru za azil, trenutno se nalazi 55 osoba, od kojih je većina iz Sirije. Radi se o podnosiocima zahteva za azil na Kosovu koji se i dalje razmatraju. Kosovske vlasti još uvek međutim nisu donele odluku o primanju izbeglica, dok humanitarne organizacije navode da je to moralna i ljudska obaveza. Pročitajte priču Amre Zejneli Hoće li Kosovo primiti izbeglice: Odluka na čekanju.

Iako izbeglička kriza u zemljama regiona traje mesecima, iz Crne Gore nije poslat ni jedan evro pomoći za izbeglice iz Sirije i drugih država Bliskog istoka - pokazuju podaci građanskog sektora i humanitarnih organizacija. I dok građani Crne Gore pomno prate dešavanja na Mađarskoj granici, civilni sektor zabrinjava pasivnost zvanične Podgorice prema izbegličkoj krizi. Lela Šćepanović u tekstu Crna Gora: Inertnost na izbjegličku krizu donosi detalje.

Akcije prikupljanja pomoći u Hrvatskoj sirijskim izbeglicama u Srbiji traju već mesec dana i u njih se uključuje sve veći broj građana. Hrvatski Crveni Križ uputio je jedan interventni tim i donaciju sanitetskog materijala u Makedoniju. Osim toga, oni obučavaju i volontere za rad sa izbeglicama, a smeštaj nude i verske zajednice i brojni građani. Istraživao Enis Zebić u priči Građani Hrvatske o izbjegličkoj krizi: Razumijevanje i pomoć.

XS
SM
MD
LG