Dostupni linkovi

logo-print

Sneg, ruke i Vulinova lopata


Ministar Vulin u akciji čišćenja snega

Ministar Vulin u akciji čišćenja snega

Idilična slika brige o gradu ili politička promocija preko grbače socijale, jedan od ta dva zaključka mogli su da izaberu posmatrači akcije u kojoj su gradonačelnik Siniša Mali i ministar za rad i socijalna pitanja Aleksandar Vulin čistili Beograd od snega.

“Svaka čast Vulinu”, ironično je za RSE prokomentarisao nastup predstavnika vlasti Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.

Za tu priliku, u kojoj su dvojica zajapurenih političara predvodili oslobađanje trotoara u nekadašnjem Bulevaru revolucije, kao prigodna radna snaga angažovani su i korisnici socijalne pomoći koji su u narandžastim prslucima promrzlih ruku vredno lopatali snežne nanose.

Bolje bi bilo da im je država, kaže Mihajlović, obezbedila posao:

“Nije mesto ministru na ulici, da čisti sneg. On nije korisnik socijalne pomoći pa da mora da uzme lopatu u ruke. Ovo je čisto iživljavanje. Teranje maka na konac sa korisnicima socijalne pomoći, među kojima je najviše Roma. Ovo je čista Vulinova politička promocija, najava da ulazi u predizbornu kampanju.”

Iako su na čišćenje snega u Bulevaru kralja Aleksandra uredno pozvani i novinari, pa je publika i na televiziji iz toplih domova mogla da vidi funkcionere u akciji, ministar Vulin sa ljutnjom je odbio pomisao da se radi o reklami.

“Neka svako uradi ovakvu političku promociju, ja sam siguran da će građani Srbije biti jako zadovoljni da ih vide na delu”, prokomentarisao je Vulin.

U društvu razdraganog gradonačelnika i ministra Vulina bio je i Boža Milenković iz Padinske Skele, koji sa bolesnom suprugom i ćerkom od deset godina živi od 13.000 dinara (107 evra) nakon što je izgubio posao i izbegao sa Kosova. Malo nemušto je, nenavikao na pažnju medija, rekao da se dobrovoljno prijavio za čišćenje snega.

“Da pomognem, ovaj, preko socijalnog da se očiste ulice. Da bude Beograd čist od snega, zbog starijih osoba, da, i tako… Patriota sam, inače.”

Duh radnih akcija

U duhu nekadašnjih radnih akcija je, u politički sporovoznim danima posle novogodišnje noći, protekao još jedan događaj priređen za javnost. U kom su, čini se, nevoljni akteri bili najsiromašniji. Sa te scene, opremljen novom novcijatom lopatom koju su mu uručili gradski komunalci, crnim čizmama i kombat pantalonama kojima ni mraz ne može ništa, ministar Vulin poručio je da će najsiromašniji i dalje morati radno da se angažuju:

“Ovo je način da pokažu da socijalna pomoć nije zanimanje, već stanje. Nesrećno životno stanje. Koje se može i mora promeniti učešćem čitavog društva ali i učešćem pojedinca, prvenstveno radom. Ovo je njihov rad, sada kada je najpotrebniji.”

Ovaj događaj, na kom su “predstavljeni” siromašni koji daju doprinos javnim radovima, podsetio je na vladinu Uredbu o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći, iz oktobra 2014. godine. Ukratko, radno sposobni primaoci socijale, kojih je u Srbiji 123.000, obavezni su da rade – ili im u suprotnom centri za socijalni rad ukidaju pomoć.

Katarina Golubović, iz nevladine organizacije YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava, kaže da je ta uredba neodrživa:

“Njom je uvedena jedna vrsta prinudnog rada. Ključno pitanje je da li se politika u Srbiji vodi u skladu sa socijalnom pravdom koja je proklamovana u ustavu. Pored vladavine prava, mi smo i zemlja socijalne pravde. Međutim, na žalost, u poslednjih nekoliko godina to sve pada u vodu.”

Da li će uredba “pasti”, odlučiće Ustavni sud koji već petnaest meseci ne daje odgovor na četiri inicijative NVO-sektora na ovu temu, ali za sada je sigurno da novog snega ovih prazničnih dana neće biti. I, kako su sa zavejanog trotoara kod Vukovog spomenika poručili političari, za Beograd nema zime. Rade prevoz i grejanje, a ako bude potrebe opet će lopate u ruke. Zajedno sa vrednim primaocima socijalne pomoći.

Od tih radova, zaključuje Vitomir Mihajlović, sirotinja još ne vide koristi.

“Među nezaposlenima su ljudi koji su još u punoj snazi i koji mogu da daju doprinos kroz zanimanja za koja su se obučavali. Smešno je da nekoga ko prima socijalnu pomoć, a završio je recimo za informatičara, terate da čisti sneg.”

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG