Dostupni linkovi

logo-print

Smanjenje subvencija ratarima: Opasnost od gašenja malih imanja


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Nova uredba Vlade Srbije o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u 2016. kojom su subvencije za ratarsku proizvodnju smanjene sa 12.000 na 4.000 dinara po hektaru, izazvala je brojne reakcije poljoprivrednika i njihovih udruženja, a većina u tome vidi novu potvrdu da vlast ne doživljava domaći agrar kao razvojnu šansu.

Obrazloženje Vlade je da su ova davanja smanjena zbog manjka novca u budžetu, odnosno zbog prošlogodišnjeg duga za neisplaćene subvencije koje se moraju isplatiti do marta.

Poljoprivrednici, međutim, ne smatraju da to nije opravdanje. Iako je prošle godine usvojena nova strategija razvoja agrara, ništa se od toga ne realizuje, navode ratari.

"Nakon izrazito sušne prošlogodišnje sezone, i prepolovljenog roda, a pri čemu su subvencije kasnije i samo malim delom bile isplaćene, cena poljoprivrednih proizvoda je, ipak, bila niža nego ranijih godina. I na sve to vlada sada donosi uredbu o drastičnom smanjenju, čak za tri puta. Mislim da to vodi u brzu propast malih poljopriivrednika. Uopšte ne razumem za što se to radi. S jedne strane želimo u Evropu i govorimo o evropskom standardu, a s druge strane imamo neki afrički pristup poljoprivredi", ocenjuje Miroslav Grubanov, predsednik banatskog Udruženja poljoprivrednika "Paor".

On upozorava da će smanjenje subvencija imati višestruko loše posledice - neminovnim umanjenjem prihoda u poljoprivredi gubi se prehrambena sigurnost zemlje, a sa druge strane, ljudi koji će ostati bez posla u poljoprivredi nemaju mogućnost da se bilo gde ponovo zaposle, jer industrija gotovo i ne radi.

"Uništiti nešto što je jedino zdravo u ovoj državi je nerazumno, i meni uopšte nije jasno šta to država radi", ističe Grubanov.

Smanjenje subvencija imaće uticaj i na kupovnu moć građana, jer ćemo zbog nepostojanja domaće proizvodnje biti zavisni od uvoznih poljoprivrednih prozivoda, napominje Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika.

"Vlast izgleda da ulaganje u poljoprivredu doživljava kao trošak, a ne ulaganje koje će doneti profit, a upravo je poljoprivreda prošle godine bila jedna od najprofitabilnijih privrednih grana sa suficitom od 1,2 milijarde eura", navodi Kiš.

"I Zakon o poljoprivrednom zemljištu govori da srpska vlada ne štiti interese domaćeg agrara. Sama činjenica da će se 30 odsto državnog zemljišta izdavati dugoročno, na 30 godina, stranim licima ili velikim investitorima, govori da vlast ne stoji iza svojih reči o podsticajima i razvoju poljoprivrede", kaže Grubanov, te dodaje:

"Idemo u Evropu a stalno izmišljamo neku toplu vodu. Idemo putevima kojim niko nije išao. Zašto, jednostavno, nisu prepisali Zakon o zemljištu od, na primer, Slovenije ili Slovačke? U tim zakonima ne postoji tako nešto da se 30 odsto zemljišta daje strancima ili nekim neprivrednim subjektima. To Evropa ne poznaje... Nije mi nikako jasno zašto se to radi. Nije uopšte dobro... Ne da nije dobro, nego je jako loše."

Džamil Džavić, poljoprivrednik iz Starog Žednika, napominje da će smanjenje subvencija svakako umanjiti kvalitet u poljoprivrednoj proizvodnji, i time i njenu konkurentnost na evropskom tržištu.

"Mislim da će to imati negativne posledice i po naš izvoz, i da će srpski seljak na kraju ispasti nesposoban, jer će u odnosu na konkurenciju iz Evrope imati znatno manje prinose", smatra Džavić.

Blaško Temunović iz Tavankuta u smanjenju subvencija vidi čak namerno uništavanje malih gazdinstava.

"To je vid uništavanja malog proizvođača, do deset-dvadeset hektara. U ovakvoj situaciji samo će veliki opstati, a moglo se tako rešitit da se poveća subvencija manjim gazdinstvima, a većima da se smanji. Toliko bi svakako bilo novca u budžetu. Ovo je, ubeđen sam, urađeno smišljeno kako bi se mali posedi uništili. Iako bi oni sasvim lepo mogli opstati, da nije raznih PIO doprinosa, poreza i naknada za odvodnjavanje, koji su preveliki teret za takva domaćinstva", navodi Temunović.

Ratari se stoga pitaju da li vlada favorizuje velike kombinate, ili, pak, strane investitore koji se očekuju nakon usvajanja novog zakona o poljoprivredi. O tome, možda, govori i činjenica da su uprkos smanjenim subvencijama, predviđena sredstva za investicije i kreditiranje daleko veća, što može pogodovati samo poljoprivrednim proizvođačima.

Miroslav Grubanov smatra da većina poljoprivrednika neće moći da iskoristi ta sredstva.

"Obnova mehanizacije i ulaganja u poljoprivredu su dvosekli mač. Ulaziš u dugove i kredite, a da li ćeš moći da ih i otplatiš, to je veliko pitanje. Tako da će se sve manje ljudi odlučivati da koriste ta sradstva, jer nemaju nikakvu sigurnost u prodaji svojih proizvoda, kako bi mogli dugoročno planirati, i vraćati ono što je uzetio na kredit", zaključuje Grubanov.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG