Slučaj sa Romima u Resniku grubo kršenje ljudskih prava

U beogradskom prigradskom naselju Resnik se i dalje radikalizuju protesti protiv naseljavanja Roma u ovaj deo iz novobeogradskog neselja Bevliv. Nema zvanične potvrde da je postignut dogovor čelnika Beograda i meštana. Zbog čega raseljavanje romskih porodica stalno proizvodi tenzije u kojima je ponekada bilo i sukoba pa i žrtava.

Svakodnevne popodnevne protestne šetnje meštana Resnika zbog doseljavanja Roma u ovo naselje gotovo da je pozornica na kojoj se pored nezadovoljstva ispoljavaju bes, pa i mržnja prema ovoj etničkoj zajednici.

Grupa građana je napala čak i policajce. Meštani su kod gradonačelnika Dragana Đilasa pokušali pronaći rešenje, i kako tvrde prvi čovek Beograda je „pokazao razumevanje” za njihovo nezadovoljstvo, kaže predstavnik grupe građana Milutin Jovanović.

„Imali smo danas veoma teške i duge razgovore sa gradonačelnikom Beograda. Neke probleme će nam on pokušati da umanji, koje budemo imali. Očekujemo u toku zvanično pismeno, potvrdu ovih razgovora", kaže Milutin Jovanović, ne otkrivajući previše detalje dogvora.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas ponudio je, kako tvrde meštani Resnika, učesnici sastanka, da bude preseljeno samo 10 umesto 20 porodica, odnosno da se ukloni polovina postavljenih kontejnera. Zvanične potvrde ovakvog dogovora do popodneva nije bilo iz gradske uprave.

Protestne šetnje meštana, blokada autoputa, očigledno su samo deo dubljeg društvenog problema neprihvatanja Roma.

Radikalizacija protesta

Protesti meštana Resnika predstavljaju do sada najteži i najgrublji način kršenja prava Roma u Srbiji, upozoravaju iz romskih organizacija. Ponavljaju da je slučaj Resnik posledica lošeg državnog pristupa rešavanju romskog pitanja i društvenog neprihvatanje romske zajednice, kaže Dragoljub Acković, potpredsednik svetskog kongresa Roma.

„Ja bih bio vrlo srećan kada bi se ovaj protest lepo završio mada je on loše počeo, povređivanjem policajaca i mislim da će se još ružnije završiti time što će čitav svet shvatiti da u zemlji Srbiji se priča jedna priča o tome kako su Romi ravnopravni, kako se sa Romima lepo postupa, kako država ima najbolje namere i tako dalje“, kaže kritički Acković.

Država ima veoma značajnu ulogu u resocijalizaciji romske manjine, koja je po mišljenju romske zajednice nedovoljna i neaktivna. Sami beogradski čelnici često govore da imaju razumevanje za one koji sprečavaju naseljavanje Roma.

U takvoj atmosferi organizatori protesta, među kojima je i Ljiljana Savić, otvoreno najavljuju da će radikalizovati zahteve.

„Zaustavljaćemo prugu Beograd-Bar i bojkot škole i svašta. Svi gorući problemi Beograda su u Resniku. Mi već imamo kontejner naselje u Kijevu na ulazu u Resnik, imamo izbeglički kamp, imamo Repo centar, imamo asflaltnu bazu. Jel treba još nešto. Naša škola nemože da izdrži toliko đaka, odeljenja su prebukirana. Neka ostave deset kontejnera, neka stave 10 na Zvezdaru, neka stave 10 na Vračar, neka stave 10 na Stari grad ili Zemun, a ne 80 u Resnik. Stalno neki geto i stalno hoćeš da socijalizuješ ljude u uvedeš u društvo a od njih praviš geta. Oni imaju do prodavnice tri kilometra“, kaže Ljiljana Savić, jedna od organizatorki protestnih okupljanja.

Inače Više javno tužilaštvo zahteva sprovođenje istrage protiv 14 osoba zbog sumnje da su u Resniku izazvali rasnu netrpeljivost, usled čega je nedavno došlo do nereda. To na neki način, upozorava potpredsednik Svetskog kongresa Roma, Dragoljub Acković da je odnos države prema Romima nedovoljno aktivan.

"Država daleko više morala da uloži napora da pre svega reši ovakve probleme. Ovo nije prvi put, ovo je 58 jubilarni put da se nešto tako događa. Ne dozvoljavaju da im se na kilometar dva približe Romi. To je klasični primer anticiganizma protiv kojeg se mi Romi borimo“, kaže Dragoljub Acković.