Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj Subotić deset godina posle završio zastarom


Stanko Subotic Cane

Stanko Subotic Cane

Oslobađajuća presuda epilog je skoro desetogodišnjeg postupka koji je Srbija vodila protiv Stanka Subotića optuženog za šverc cigareta devedesetih. Čak dvadeset godina prošlo je od daleke 1995, koja je obuhvaćena optužnicom, zbog čega je sud ustanovio zastarelost slučaja.

Dobrivoje Radovanović, bivši direktor beogradskog Institita za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže za RSE da nije iznenađen ovom vešću.

„U Srbiji se izgleda sistematski uspostavlja politika koja je u korist kriminala i protiv interesa građana. Jedna garnitura političara na vlasti hapsi, a sledeća oslobađa. Pa, recimo, onda ova koja je sada na vlasti hapsi, dok će sledeća oslobađati. I tako će se to trajati ali ne znamo dokle“, konstatuje Radovanović.

Apelacioni sud u Beogradu objavio je presudu kojom je u jednom delu Stanka Subotića i ostale pravosnažno oslobodio zbog nedostatka dokaza, dok je u drugom delu optužbe odbio zbog nastupanja apsolutne zastarelosti.

Oslobođeni su, ili su optužbe protiv njih pravosnažno odbijene, i nekadašnji direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes i još kao trinaestoro optuženih. Optužnica je Subotića teretila da je bio na čelu grupe koja je švercovala cigarete 1995. i 96. godine iz Makedonije u Srbiju, a koja je na štetu budžeta stekla korist od 28 miliona evra i šest miliona američkih dolara.

Vuk Cvijić, novinar lista Blic koji je pratio suđenje Subotiću, smatra da ima vrlo zanimljivih stvari u ovom slučaju.

Stanko Subotić, 2013. foto Vesna Anđić

Stanko Subotić, 2013. foto Vesna Anđić

“Prvo, sama dužina trajanja postupka kada se zna da može da zastari. U takvoj situaciji sud u nekim drugim slučajevima ubrzava postupak. Neobično je i što je jedan isti sud u kratkom intervalu donosio dve potpuno različite presude. Mislim na Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu. Sud je tri puta odbijao jemstvo za Subotića, da bi ga onda prihvatio bez bilo kakvog drugog ograničenja kao što je oduzimanje pasoša, stavljanje nanogice ili javljanje policiji”, podseća Cvijić.

Mala očekivanja od 'velikih suđenja'

Stanko Subotić sedam godina je bio u bekstvu, od pokretanja istrage za šverc cigareta u Srbiji 2006, ali je u julu 2013. položio jemstvo od 538.000 evra. Prethodno je u nekoliko navrata nudio višemilionsku kauciju, do čak pet miliona evra, ali je sud to odbijao. Prvom presudom Specijalnog suda, koja je ukinuta, Subotić je bio osuđen na šest godina zatvora, dok su drugom prvostepenom presudom u julu 2014. svi oslobođeni.

Novinar Vuk Cvijić kaže da je najlošije što se deo priče završio zastarom.

“To nije dobro za srpsko društvo i pravosuđe. Sam predsednik sudskog veća konstatovao je tokom suđenja da postoji veliki broj dokaza da je 95. počinjeno ono što je navedeno u optužnici. U toj godini za koju je sud odlučio da je delo zastarelo. Tužilaštvo je, sa druge strane, tvrdilo da je u pitanju jedno isto produženo krivično delo. Međutim, to sud nije uvažio”, navodi Cvijić.

Subotić i ostali bili su optuženi za krivična dela “zloupotreba položaja odgovornog lica”, za koje je zaprećena kazna od dve do 10 godina zatvora, i “zloupotreba službenog položaja” za koje je zakonom predviđena kazna od dve do 12 godina zatvora.

Dobrivoje Radovanović smatra da građani ne bi trebalo puno da očekuju od takozvanih “velikih suđenja”.

“Zbog toga što je borba protiv kriminala u Srbiji izrazito politizovana. I zato što je pravosuđe izrazito zavisno od politike. Kao i organi gonjenja, odnosno policija i tužilaštvo. Ali nije to prvi primer samo u slučaju Subotić. Najizrazitiji primeri su recimo slučajevi ‘C market’, takozvana ‘stečajna mafija’, ‘građevinska mafija’…”

Odlukama Specijalnog suda, tokom postupka u Beogradu Subotiću su privremeno oduzete nekretnine u Srbiji i Crnoj Gori. Pošto je sada pravosnažno oslobođen optužbi te nekretnine, kojima je privremeno raspolagala država, biće mu vraćene.

Dobrivoje Radovanović zaključuje da se sve sumnje u politizaciju borbe protiv korupcije i kriminala moraju razreštiti odmah.

“U suprotnom Srbija bi upala u vrtlog iz kog se teško izlazi. Na vrhu tog vrtloga je organizovani kriminal političkog tipa. U kom političari i političke partije imaju dominantnu ulogu. Nešto blisko onome što je bilo do 2000. godine.”

Stanko Subotić je, i pored poternice koja je za njim bila na snazi više godina, slobodno živeo i radio u Švajcarskoj, a 2008. Rusija je odbila da ga izruči Srbiji.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG