Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj Snouden mogao bi potrajati mesecima


Putnik na moskovskom aerodromu čita vesti o Snoudenu, jun 2014.

Putnik na moskovskom aerodromu čita vesti o Snoudenu, jun 2014.

Ruske vlasti su saopštile da je bivši saradnik američke agencije za nacionalnu bezbednost Edvard Snouden (Edward Snowden) mogao da bez ikakvih problema napusti moskovski aerodrom, u čijoj tranzitnoj zoni se nalazi pet dana. Međutim, i dalje nije jasno da li ima neophodne dokumente za putovanje.

U međuvremenu, i Venecuela je izrazila spremnost da odobri Snoudenu politički azil.
Dok ovaj slučaj može potrajati mesecima, analitičari ističu da on u izvesnoj meri oživljava hladnoratovsku atmosferu.

Snouden - koga američke vlasti traže jer je pre nego što je napustio zemlju 20. maja medijima prosledio informacije o tome kako SAD nadziru telekomunikacije u zemlji i svetu – stigao je u nedelju u Moskvu iz Hongkonga. Međutim, niko ga od tada nije video i njegov najavljeni nastavak puta preko Kube do Ekvadora, gde je zatražio politički azil, i dalje je enigma. Naime, nema informacija da se do danas ukrcao ni u jedan avion iz Moskve ka pomenutom odredištu.

“On nije prekrišio ruski zakon, nije prešao rusku granicu, nalazi se u tranzitnoj zoni na aerodromu i može da odleti gde hoće”, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov.

On je ponovio stav ruskog predsednika Vladimira Putina da zvanična Moskva želi da Snouden, kao neočekivani posetilac, nastavi put. “Što pre to uradi, to bolje”, kazao je Lavrov.

SAD insistiraju da Rusija ima jasni pravni osnov za izručenje Snoudena, ali je Putin to odbacio, ističući da Moskva i Vašington nemaju sporazum o ekstradiciji.

On je istovremeno negirao tvrdnje da ruske vlasti sračunato drže Snoudena kako bi ga specijalne službe ispitale.

Međutim, Bela kuća ističe da su vlasti dve zemlje u kontaktu oko ovog slučaja.

“Razgovaramo sa ruskim zvaničnicima, ali ne mogu da saopštim detalje”, kazao je portparol Bele kuće Džej Kerni (Jay Carney).

Pozivi Rusiji da "učini pravu stvar"

Predsedavajući senatskog Komiteta za spoljne poslove Robert Menendez je zatražio od Rusije da prestane da štiti Snoudena i da ga odmah izruči Americi.

Američki sekretar za odbranu Čak Hejgel takođe je pozvao Moskvu da "učini pravu stvar i vrati Snoudena u SAD".
Tranzitna zona na moskovskom aerodromu

Tranzitna zona na moskovskom aerodromu


Vlasti Ekvadora, čija ambasada u Londonu pruža utočište osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu čije izručenje traže švedske vlasti po optužbi za silovanje, saopštile su da razmatraju Snoudenov zahtev da mu se omogući azil.

Međutim, visoki zvaničnik Ministarstva inostranih poslova Ekvadora Galo Galarza negirao je pisanje pojedinih medija da je njegova zemlja dala Snoudenu dokumenta nakon što su mu američke vlasti poništile pasoš.

"On nije dobio dokumenta kao što su ekvadorski pasoš ili izbeglička legitimacija, kao što je napisano”, kazao je Galarza.

Ekvadroski ministar inostranih poslova Rikardo Patinjo je pre nekoliko dana kazao sa razmatranje odluke o dodeljivanju azila može potrajati nekoliko sedmica. Kasnije je korigovao taj stav, istakavši da se to može desiti za “jedan dan, jednu sedmicu, ili, kao u slučaju Asanža, dva meseca”.

Predsedavajući senatskom Komiteta za spoljne poslove Robert Menendez izjavio je da će se založiti da Ekvadoru bude ukinut status povlašćene nacije u trgovinskim odnosima sa SAD, ako Snoudenu pruži azil.

U međuvremenu, predsednik Venecuele Nikolas Maduro je izjavio da će njegova zemlja “skoro sigurno” omogućiti politički azil Snoudenu ako to zatraži, jer je to “norma međunarodnog humanitarnog prava za zaštitu progonjenih osoba”.

Maduro, koji je kao i ekvadorski predsednik Rafael Korea levičar i antiamerički nastrojen, dolazi u Moskvu sledeće sedmice na samit o energiji.

Očekivalo se da će se Snouden ukrcati na avion za Havanu u ponedeljak, potom u utorak. U sredu nije bilo leta. Nema naznaka da je rezervisao kartu ni za let u četvrtak.

Zbog toga kao i konfuzije oko njegovih putnih isprava, procenjuje se da bi ova nedefinisana situacija mogla potrajati nedeljama, pre nego što se pronađe rešenje.
Vikiliks je saopštio da je bliska Asanžova bliska saradnica Sara Harison (Sarah Harrison), stalno uz Snoudena na moskovskom aerodromu.

Raspirivanje sumnjičavosti i ljutnje

U međuvremenu, vlasti u Hong Kongu su saopštile da su tražile od SAD da razjasne nejasnoće oko srednjeg imena Edvarda Snoudena, i da je, navodno, za vreme te zbrke, on napustio ovu azijsku državu.

Američko tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv njega po više osnova, i po svakoj mu preti do 10 godina zatvora.

Slučaj Snoudena, prema komentatorki “Vošington posta” (The Washington Post) En Eplbaum (Anne Applebaum), pokazuje da se, u izvesnom smislu, vraća hladnoratovska atmosfera. Prema njenom mišljenju, ruske vlasti gledaju na svet ideološki – u crno belim bojama.

"Što je loše po nas to je dobro za njih i obrnuto. Ukoliko Snouden brine SAD, treba ga zaštiti što je duže moguće”.

To se, po njenim rečima, odnosi i na rusku podršku sirijskom predsedniku Bašaru el-Asadu, kao i iranskom nuklearnom programu.

I britanski “Indipendent” (The Independent) piše da slučaj Snoudena oživljava hladnoratovsku politiku, ali iz drugog ugla. Autor teksta Kunal Dutta ističe da to “raspiruje američku sumnjičavnost prema Rusiji i pojačava ljutnju prema Kini”.

Ovde su se upleli politika, tehnologija, činjenice i fikcija, a stvarnost – da vlada može da kreira databazu sa ličnim podacima svih građana – nekako se izgubila u ovoj galami, piše “Indipendent”, dodajući da je vreme za realizam, tako što će predsednik SAD Barak Obama (Barack Obama) stišati ovu histeriju: “povući poternicu i prestati da se dižu tenzije u odnosima sa Rusijom i Kinom… Pozvati Snoudena u Belu kuću i započeti debatu koja je obećana: do koje mere se u našem digitalnom svetu može kompromitovati privatnost zarad bezbednosti države. Omogućite Snoudenu da to tome debatuje sa Obaminom administracijom… Onda prepustite javnosti da presudi”, piše “Indipendent”, zaključujući da nova digitalna demokratija najavljuje definitivni kraj starog sveta anonimnosti.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG