Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj Perišić: Zahtev opravdan, šanse male


Momčilo Perišić

Momčilo Perišić

Zahtev tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca Žalbenom veću da ponovo razmotri odluku o oslobađanju bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Peršića je, za one koji prate rad tribunala, opravdan i očekivan sa aspekata pravde i žrtava, ali ipak misle da su male šanse da se odluka suda promeni te veruju da će taj zahtev tužilaštva ipak biti odbijen iz proceduralnih razloga.

Oslobađajuću presudu Haškog tribunala bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić je video kao „skromni doprinos da Srbija dobije onakvo mesto na međunarodnom planu kakvo joj pripada“.

„I da se konačno skine anatema sa našeg naroda u smislu kršenja međunarodnog ratnog prava“, rekao je on po povratku u Beograd iz Haga pre godinu dana.

Danas haški tužilac Serž Bramerc traži da Žalbeno veće ponovo razmotri svoju odluku o oslobađanju Perišića optužbi za pomaganje i podržavanje zločina počinjenih u Sarajevu i Srebrenici od 1993. do 1995. godine. Ovaj zahtev Tužilaštva direktna je posledica presude u predmetu Šainović, koja je doneta 23. januara 2014. godine, naveo je Bramerc u pisanoj izjavi.

“U toj presudi Žalbeno veće Međunarodnog suda je nedvosmisleno poništilo pogrešan zaključak iz drugostepene presude u predmetu Perišić prema kojem je "konkretna usmerenost" element odgovornosti za pomaganje i podržavanje. Upravo na tom uslovu "konkretne usmerenosti" Žalbeno veće je ukinulo osuđujuće presude Pretresnog veća za pomaganje i podržavanje i Perišić je u žalbenom postupku pogrešno oslobođen. U presudi Žalbenog veća u predmetu Šainović, Žalbeno veće je prihvatilo naše argumente i zaključilo da je drugostepena presuda u predmetu Perišić u "direktnom i suštinskom konfliktu" sa prevladavajućom sudskom praksom i međunarodnim običajnim pravom. Žalbeno veće Specijalnog suda za Siera Leone je u drugostepenoj presudi u predmetu Taylor došlo do istog zaključka”, navodi se u Bramercovoj izjavi.

Sandra Orlović, direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže da je ovakav zahtev tužilaštva očekivan naročito nakon presude u predmetu Šainović.

„U predmetu Šainović u delu u kome se govori o odgovornosti generala Lazarevića za pomaganje i podržavanje udruženog zločinačkog poduhvata Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju je zauzelo potpuno suprotan stav. Naime, oni su se osvrnuli na presudu u predmetu Perišić sa ocenom da je već u predmetu Perišić uvelo jedan pravni standard koji zapravo ne postoji u međunarodnom pravu niti u praksi Haškog tribunala do tada. Praktično i pojednostavljeno rečeno Žalbeno veće u predmetu Šainović je nazvalo taj pravni standard `konkretne usmerenosti` jednom pravnom anomalijom, jednim fantomskim pravnim standardom koji ne postoji u praksi Haškog tribunala“, kaže Orlović.

Žalbeno veće Haškog suda je pre godinu dana poništilo kaznu od 27 godina zatvora bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću.

Time je oslobođen za logističku pomoć vojskama bosanskih i hrvatskih Srba, za razliku od prvostepene presude kojom je ocenjeno - da je znatno doprineo u pomaganju i podržavanju brojnih zločina, poput terora nad Sarajlijama, masakra u Srebrenici 1995. godine, te raketnog, neselektivnog napada na Zagreb, iste godine.

Prema nalazima drugostepene presude Perišić je samo kao vojnik izvršavao naređenja doneta u Vrhovnom savetu obrane SRJ.

„Razumno tumačenje spisa je to da je pomoć VJ koju je omogućava Perišić bila usmerena ka opštim ratnim naporima VRS a ne ka krivičnim delima VRS. Shodno tome Žalbeno veće, uz suprotna mišljenja sudije Liua, nije uvereno kako je pomoć VJ koju je omogućavao Perišić dokazano bila usmerena ka krivičnim delima VRS u Sarajevu i Srebrenici“, navedeno je u obrazloženju oslobađajuće presude Perišiću.

Od objavljivanja drugostepene presude u predmetu Perišić u februaru 2013. godine, Tužilaštvo je tvrdilo da uslov "konkretne usmerenosti" nije valjan i da bi trebao biti poništen. Tužilaštvo je dostavilo podnesak Žalbenom veću u predmetu Šainović, iznoseći argumente da "konkretna usmerenost" nema utemeljenja u međunarodnom običajnom pravu, da je u suprotnosti sa doslednom sudskom praksom Međunarodnog suda, da nema koherentnost pravne doktrine i da dovodi u pitanje poštovanje međunarodnog humanitarnog prava.

Politika kažnjavanja

Goran Šimić, bosanskohercegovački profesor prava i stručnjak u oblasti krivičnog prava i tranzicijske pravde misli da je Bramercov zahtev potpuno opravdan i kaže da se očekuje da politika kažnjavanja, odnosno odlučivanja, bude konzistentna.

“Mislim da je potpuno apsusrdno da mi ovisimo o tome da li će biti sudac Meron ili sudac Kvon ili sudac neki šesti, i mislim da je ispravno da Haški tribunal zauzme svoj konačni stav jer, na kraju krajeva, ne radi se o nekakvim banalnim stvarima, radi se o vrlo značajnim pravnim presedanima koji imaju odlučujuću ulogu a kojima je dakle Haški tribunal zauzeo potpuno različito stajalište. Gledano pravno, strukturalno, mislim da su realno male šanse da se odluka promjeni jer činjenica je da su suci slobodni u vlastitom odlučivanju. Međutim, činjenica je da taj pravni presedan koji je postavljen u suđenju Perišiću je već dva puta doveden u pitanje, ne samo taj sud nego i suđenje Čarlsu Tejloru da je to neprihvatljiv pravni standard”, navodi Šimić.

Sandra Orlović

Sandra Orlović

Do sada je usvojen samo jedan zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude u slučaju bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina. Sandra Orlović ipak kaže da nažalost treba očekivati da će zahtev za ovakvo preispitivanje Perišićeve presude verovatno biti odbijeno iz proceduralnih razloga bez da se uopšte Žalbeno veće upušta u ove ključne primedbe o pravnom standardu „konkretne usmerenosti“.

Sandra Orlović napominje i da Žalbeno veće koje će odlučivati o zahtevu Tužilaštva je isto ono Žalbeno veće koje je oslobodilo Perišića te da je teško očekivati da će oni usvojiti jedan novi presedan, preispitati svoju odluku i utvrditi da su pogrešili.

„Razlika u odnosu na predmet Šljivančanin jeste što se u predmetu Šljivančanin navodno pojavio novi dokaz koji je ukazivao da ne postoji odgovornost Šljivančanina za streljanje na Ovčari. U predmetu Perišić, kada je reč o ovom zahtevu tužioca Bramerca, radi se o promeni nekih drugih okolnosti dakle, pravnih okolnosti. Došlo je do promene pravne prakse Haškog tribunala. Ono što je sadašnja praksa Haškog tribunala jeste da ovakvi zahtevi nisu dozvoljeni. Dakle, u nekoliko odluka, takođe u jednoj drugoj odluci u predmetu Šljivančanin, u predmetu Žigić, Haški tribunal je zauzeo stav da Žalbeno veće ne može preispitivati svoje konačne odluke, dakle pravosnažne odluke, čak i ako dođe do nekih novih pravnih okolnosti“, kaže Orlović.

Tužilaštvo je navelo da uvažava činjenicu da je ponovno razmatranje presude vanredna mera, ali mera na kojoj moraju da insistiraju.

„Slažemo se sa sudijom Šahabudinom koji je u jednom prethodom predmetu pred Međunarodnim sudom napisao da bi ’vrata za otklanjanje posledica eventualnog nesumnjivog neostvarenja pravde trebalo držati širom otvorenim u ustanovi čija je misija da donese međunarodnu krivičnu pravdu u region kojem je ona potrebna’," kaže se u pisanoj izjavi Bramerca dostavljenoj medijima.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG