Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj novosadskih beskućnica: Ljudi se plaše siromaštva


Novi Sad ilustrativna fotografija

Novi Sad ilustrativna fotografija

Prema najavama meteorologa u Srbiji se nastavljaju ledeni dani sa temperaturama ispod nula stepeni. Hladnoća posebnu brigu donosi beskućnicima. Iako ih institucije često ne zbrinjavaju na adekvatan način, ponekad su i sami građani protiv komšija sa ulice. Slična je bila situacija i u Novom Sadu. Naime, iako je Centar za socijalni rad našao smeštaj za sedam beskućnica u centru grada, stanari zgrade su sprečili da se sugrađankama obezbedi prenoćište u tom objektu.

Posle više dana neizvesnosti Novi Sad je uspeo da smesti sedam beskućnica na sigurno kako bi se zastitile od ledenih noći. Njima je ponuđen smeštaj u objektu koji je u vlasništvu grada. Na ovaj potez lokalne institucije su se odlučile nakon protivljenja stanara da se ove Novosađanke usele u zgradu koja je bila prvo rešenje za smeštaj.

Upravnica Prihvatilišta za beskućnike u Futogu Anđelka Barać kaže za Radio Slobodna Evropa da je problem rešen samo privremeno, ali da se postavlja pitanje kako će slučaj ovih žena i ostalih beskućnika biti trajno rešen.

„Prihvatilište je privremeni smeštaj beskućnike gde je optimalan rok za smeštaj šest meseci. Međutim, često nismo u mogućnosti da poštujemo ovaj rok, pa tako korisnici ostanu i po godinu dana ili duže. Prosto je jako teško naći trajno rešenje za njih. Mi im nudimo klasične mogućnosti, odnosno hranu, negu i mesto za spavanje. Trenutno imamo četrdeset korisnika iako u našoj ustanovi ima 35 mesta”, kaže upravnica.

Stojanka Serdar je jedna od žena koja koristi usluge Prihvatilišta. Ona je za novosadske medije naglasila da joj je najbitnije da ima krov nad glavom i da je na toplom.

„Meni je svejedno gde sam, samo da je toplo i da imam šta da jedem. Mnogo se brinem oko toga kako ću i gde ću biti smeštena”, rekla je ona.

Privremeno rešenje došlo je nakon medijskog pritiska na gradske institucije i zahvaljujući građanskim akcijama koje su pokrenute na društvenim mrežama. U protestu koji je organizovan kao podrška beskućnicama i protiv nehumanog ponašanja stanara učestvovao je i aktivista Bojan Krivokapić. On kaže da ne smemo dozvoliti da strah od siromaštva izrodi nasilje.

„Ljudi ne vole da vide siromaštvo, oni ga se plaše. Ali je važno da shvatimo da se te stvari tiču sve nas, i da ne smemo da dozvolimo da taj strah nas pretvori u nasilnike i da tako sprečimo da naši sugrađani prežive ovaj period. Ljudi lako mogu naći izgovore zašto ne treba da pomognemo drugima: oni će nas da pokradu, naša deca će imati loš primer i tako dalje, umesto da gledaju da ako oni pomognu bilo kom slabijem od njih, daju dobar primer okolini, i pokazujemo da možemo zajedno nešto postići”, smatra ovaj aktivista.

Gde je nestala novosadska solidarnost koju mnogi ističu kada govore o glavnom gradu Vojvodine, pitali smo sociološkinju Miljanu Vorkapić Viček.

„Strah od toga da će nadležna služba samo privremeno rešiti problem, ali da će na duže staze problem ostati ipak nerešen, kao i da će ovaj problem postati na kraju problem tih stanara je jedan od mogućih razloga zašto je došlo do ove situacije. Isto tako i visok stepen otuđenja može da dovede do nedostatka solidarnosti. Vi često ne znate ko vam živi u komšiluku, odnosno u zgradi. Međutim, ja ipak mislim da u ovakvim situacijama presudna stvar je nepovrenje u državnim institucijama da će one trajno rešiti neki problem”, smatra stručnjakinja.

Inače, prema procenama međunarodnih organizacija u Srbiji približno milion ljudi živi u visokom riziku od beskućništva.
XS
SM
MD
LG