Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj „Kumanovo“: Zašto se vlasti Kosova ne distanciraju od oružane grupe


Protest u Prištini zbog događaja u Kumanovu

Protest u Prištini zbog događaja u Kumanovu

Ćutanje kosovskih institucija o oružanoj grupi čiji su pripadnici sa Kosova poginuli u Makedoniji, osim što govori o nesposobnosti državnog vrha da se distancira od nje, pokazuje i strah kosovske vlasti da se bavi realnim društvenim situacijama, kažu analitičari.

Ubijeni Kosovari u oružanom sukobu u Kumanovu sahranjeni su u utorak popodne na groblju palih boraca u Prištini. Pre sahrane, na stotine gradjana, uključujući i poslanike iz svih političkih partija, odali su im počast u sportskoj sali gde su bili izloženi njihovi kovčezi.

Devetoro ubijenih Kosovara u Kumanovu bili su pripadnici oružane grupe tokom sukoba za makedonskom policijom.

Osim osude „bilo kakve uključenosti državljana Kosova u incident u Makedoniji“, državni vrh nije zauzeo nikakav zvaničan stav o ovoj oružanoj grupi sa Kosova. Napori RSE da dobije odgovor od predsedništva i vlade zašto je to tako, bili su neuspešni.

Kosovski analitičari kažu da državni vrh nema smelosti za tako nešto, te naglašavaju da je u pitanju totalna nesposobnost aktuelne vlasti.

Analitičar Dukađin Gorani navodi da se u jednoj ovakvoj vakuumskoj situaciji, bez zvaničnih pozicija i stavova, mogu desiti rizične stvari.

„I to je upravo ono što se nama dešava. Zabrinut sam zato što nepreuzimanjem smelosti i neposedovanjem sposobnosti za jednim zvaničnim, državnim stavom,nezaobilazno je da će ova situacija polarizovati kosovsko i albansko društvo na Kosovu, ali i u Makedoniji. Od te polarizacije se ne može ništa drugo očekivati osim stanje jednog skoro neprimetnog građanskog konflikta“, ističe on.

Gorani dodaje da je tragedija u Kumanovu razotkrila i fenomen o kojem se do sad nije razgovaralo, a to je formalna politika o kojoj vlast na Kosovu obično ima šta da kaže, i realna politika s kojom vlast na Kosovu nikada nije bila sposobna da se suoči.

„Ako govorimo o formalnim pitanjima kao što su dijalog ili ostali aspekti u vezi opšte politike, za to uvek postoje stavovi i izjave. Ali ako se radi o ozbiljnim grupacijama koje direktno utiču na društveni život Kosova, koje mogu biti bilo nasilne, bilo ekstremne, ili drugačije, ako govorimo o fundamentalnim, ideološkim uverenjima - ova struktura vlasti apsolutno nema nikakvu sposobnost da se suoči sa njima. Ćutanje koje već nekoliko dana traje na Kosovu, osim što je samo otkrilo svu tu nesposobnost, govori i o veoma velikom strahu kosovske vlasti naspram realnih društvenih situacija“, kaže Gorani.

U vezi sa tim, navodi on, postavlja se pitanje kako da se kosovsko društvo pozicionira naspram kontradiktornih međusobnih odnosa, jer se „s jedne strane na ove ljude gleda kao na heroje koji su otišli da se bore i oslobode jednu državu, koja je priznata od međunarodne zajednice, koja je susedna država i koja je priznala nas. S druge strane, postoje izveštaji koji ovu grupu definišu kao rizičnu sa ekstremnim gledištima“.

I analitičar Haljilj Matoši smatra da ćutanje kosovskih institucija o tome kako pristupiti osobama koje su uključene u incident u Kumanovu podrazumeva njihovu „krhkost“. Matoši kaže da institucije nemaju smelosti i kontrolu nad narodom i različitim interesnim grupama, čak ni nad onim paravojnim.

„Definitivno je da se jedna uniformisana grupa sa simbolima i oružjem ne može smatrati drugačije. Ali, Isa Mustafa (premijer) i Skender Hiseni (ministar unutrašnjih poslova) ne kotrolišu ove grupe, bivšu OVK, ratne veterane i ostale. I, tu je problem. Oni nemaju smelosti ni da se distanciraju, a ovamo se angažuju za zaštitu Makedonije kao jedinstvene države“, kaže Matoši.

Dukađin Gorani ističe potrebu za društvenom debatom o tome da li su kosovska vlast i politika samo društveni dekor koji ne služi rešavanju ni jednog problema, ili u zauzimanju ozbiljnog stava za suštinske razvoje u društvu.

„Ukoliko je kosovska vlast samo jedna formalnost koja nikada nije imala nikakvu vlast niti realnu poziciju u društvu, onda tragedija u Kumanovu treba da bude poslednji alarm da se ponovo razmisli o cilju postojanja takve vlasti,takvih vladinih struktura, i da se razmotre njihove sposobnosti, kapaciteti ali i ambicije“, navodi on.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG