Dostupni linkovi

logo-print

Pošto je direktorki Centra za evroatlantske studije Jeleni Milić od utorka dodeljena policijska pratnja zbog pretnji preko društvenih mreža, a zbog njenog poznatog zalaganja za ulazak Srbije u Nato savez, postavlja se pitanje kome je i zašto u Srbiji ugožen život zbog političkih stavova. Da li su bili naivni oni koji su mislili da je vreme iz 90-ih, kada su se gubile glave zbog antinacionalističkih, antiratnih stavova, za nama?

Koga može da ugrozi predsednica jedne nevladine organizacije sa ograničenim uticajem, pa joj prete smrću i silovanjima, naročito nakon njene nedavne poruke da treba prestati sa manipulacijom brojem žrtava NATO bombardovanja. Podsećamo da je Jelena Milić na listi "30 srbomrzaca", koju je svojevremeno sačinio Ivan Ivanović, vođa desničarskog pokreta SNP Naši, kao i da je jedna od retkih sa te liste koja se pridružila krivičnom gonjenju protiv njega.

Ona kaže za RSE da je policijska zaštita samo prvi korak, a treba da usledi onaj mnogo značajniji, a to je da Tužilaštvo podigne optužnicu na osnovu krivične prijave zbog pretnji i obaranja sajtova Centra za evroatlanske studije:

“Imamo apsurdnu situaciju da ja dobijam policijsku zaštitu, a da medijsko i državno pokriće dobiju oni koji kreiraju tu atmosferu”, kaže Jelena Milić.

“Takvu vrstu nasilja generišu, ja ih sada već otvoreno zovem proputinovske organizacije. To, po meni, znači dve stvari: ili da je ruski uticaj protiv demokratije i evropskih integracija u Srbiji toliki da je nezaustavljiv, u šta ja ne verujem, a druga je da ona ima podršku nevidljive ruke vlasti. Dakle, to je direktno posledica pojačanog ruskog uticaja”, smatra Jelena Milić.

Aida Ćorović, nekadašnja čelnica nevladine organizacije iz Novog Pazara Urban in, poslednje dve godine poslanica u Skupštini Srbije, do pre mesec dana nikuda nije mogla bez “policjske senke”.

“Razlog su pretnje na Fejsbuku jednog mladića koji je otišao u Siriju na ratište. Bile su to brutalne pretnje. Ali, to nisu jedine pretnje, ja sam dobijala godinama pre toga pretnje iz bliskog okruženja Muamera Zukorlića”, kaže.

Aida Ćorović

Aida Ćorović

Aida Ćorović opisuje da policijska zaštita znači danonoćnu pratnju, policija je bila ispred njenog stana, morala je da javlja na vreme kad izlazi, dva tri dana da ranije najavi kad odlazi na put u zemlji, a desetak dana ranije ako putuje u inostranstvo.

U Srbiji danas policijsku zaštitu, od poznatijih ličnosti, imaju političar Čedomir Jovanović (sa verovatno najdužim stažom), urednik u medijskoj kući B92 Veran Matić, urednica Insajdera Brankica Stanković.... Svojevremeno je pedesetak ličnosti iz sveta politike bilo u policijskoj pratnji. Od Vuka Draškovića, Velimira Ilića, Nenada Popovića, do, u vreme dok je bio u opoziciji, i sadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića.

Na meti prozapadno orijentisani

Ne mali broj osoba na kojoj su bile nacrtane mete odbile su da budu pod policijskom zaštitom. Među njima su izaštitnik građana Saša Janković i urednica Peščanika Svetlana Lukić. Svetlana Lukić kaže daje svojevremeno odbila policijsku zaštitu jer smatra da je apsurdna zaštita, ako policija istovremeno odbija da istraži ko joj preti. Ona je ponuđenu zaštitu shvatila kao, zapravo, kućni pritvor.

Svetlana Lukić kaže da su pretnje Jeleni Milić nastavak onoga što se kontinuirano dešava u Srbiji: uvek su na meti bili oni koji su smatrani izdajnicima, Nato ili američkim plaćenicima - od Nataše Kandić, Sonje Biserko, Biljane Srbljanović, do Jelene Milić. Na meti su, uglavnom, prozapadno orijentisane javne ličnosti.

“Metu uvek crta država preko svojih eksponenata, kao što su poslanici, politički predstavnici, kao što je, u krajnjoj liniji, i predsednik Vlade", ocenjuje Svetlana Lukić.

“Metu uvek crta država preko svojih eksponenata, kao što su poslanici, politički predstavnici, kao što je, u krajnjoj liniji, i predsednik Vlade. Ako oni stalno šalju poruku da je svako ko drugačije misli po definiciji neprijatelj, da narušava stabilnost države, da mrzi premijera ili da destabilizuje vojsku, onda je to jasna poruka svakome ko je, iz različitih razloga frustriran, da može neometano da napada tog, takozvanog izdajnika”, ocenjuje Svetlana Lukić.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković, iako priznaje da nema adekvatnog odgovora na takvu vrstu nasilja, ne smatra da inspiratore treba tražiti u vlasti.

“Ne verujem da vlast crta metu. Te mete crta više atmosfera na koju vlast često nema adekvatan odgovor koji bi tu atmosferu pod jedan - neutralisao i, pod dva - sankcionisao. Nisam čuo nijednog zvaničnika vlasti da kaže: taj i taj je izdajnik, tog i tog treba moralno i politički stigmatizovati. Osim u slučaju nekih duela u parlamentu”, kaže Vuk Stanković.

Iskustvo zaštitnika građana Saše Jankovića upravo pokazuje suprotno. On je zato i odbio policijsku zaštitu.

Saša Janković

Saša Janković

“Smatrao sam ciničnim da, dok ministar unutrašnjih poslova na TV sa direktorom VBA priča o tome kako rušim državu, da mi istovremeno šalje obezbeđenje. Oni koji imaju šta da zamere vlasti ili oni kojima je posao da svojim radom koriguju rad vlasti, oni postaju ugroženi. Dakle, ne zato što se sukobljavaju sa nekim kriminalcima, pa im preti opasnost od kriminalaca, nego što se na javnoj sceni suprotstavljaju nekim pojavama koje propagira ili podstiče vlast. Mislim da ono što vlast treba da promeni jeste da se na argumente mora odgovarati argumentima, a ne ličnim diskvalifikacijama”, kaže Janković.

On iznosi neke primere:

”Kada istaknuti poslanik vladajuće stranke na pitanje da prokomentariše izveštaj zaštitnika građana ne komentariše taj izveštaj, već kaže: zaštitnik građana je jedan krajnje sumnjiv lik. Ili, kada neformalni kandidat za ministar odbrane, kada ga pitaju da prokomentariše izveštaj, kaže: nisam ga baš detaljno čitao, ali ne volim kada se neko predstavlja kao izaslanik Isusa Hrista.”

Na kraju, dodajmo da policijsku zaštitu dobijaju i druge, ne samo političke ličnosti. Na primer, zabeleženo je da je čak i jedan učenik morao da polaže ispite pod policijskom pratnjom u školi u Kuršumliji, zato što je bio deklarisani gej.

Ali, to je već druga priča, takođe, o Srbiji danas.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG