Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj imama iz Prizrena: Korišćenje religije u političke svrhe


Prizren

Prizren

Predavanje prizrenskog imama o moralu žena izazvalo je žestoku debatu i polemiku u medijima i na društvenim mrežama širom Kosova, zbog načina na koji prepoveda Islam.

Tokom jednog predavanja u džamiji u Prizrenu, rečnik imama koji govori o moralu žena ispunjen je pogrdnim, poniznim i uvredljivim rečima, zbog čega su reagovali mnogi – poslanice Skupštien Kosova, publicisti i predstavnici civilnog društva.

Njegovo predavanje održano pre godinu, bilo je prethodnih dana na svim popularnim društvenim mrežama kao i u kosovskim medijima, koji su, iako obavljali svoj posao, preuzeli i aktivnu ulogu u ovim debatama, ocenjuju poznavaoci medijskih prilika.

Šef odseka za žurnalistiku na Filološkom fakultetu u Prištini, Milazim Krasniqi, kaže da se mediji neretko bave problemima ili događajima više nego što oni zapravo vrede, ali, kako navodi, to je njihov posao. Krasniqi, međutim, naglašava da su zaoštren rečnik i debate koje su se desile u poslednjih nekoliko dana politički motivisane.

“Ono što je tragično u svemu tome je to što se koristi religiju, Islam i verska osećanja za instrumentalizaciju političkih ciljeva. U tom smislu mislim da je ovo jedna velika šteta koja se čini Islamu. S druge strane, ovo šteti i samoj politici, zato što se sa jednim takvim oštrim i primitivnim rečnikom u političkom diskursu, zaoštrava politička komunikacija i obezvređuje ono malo političke vrednosti koje ima“, kazao je on.

S druge strane, poznavaoci socioloških i verskih dešavanja ocenjuju da ni jedna etnička ili verska zajednica ne može biti imuna na tako ekstremnim pristupima ili predavanjima koja su uvredljiva i ponižavajuća za ljude, bilo da se radi o imamu ili o poslaniku u Skupštini, što je i bio slučaj.

Profesor Ismajl Hasani, sociolog religije, kaže da je pitanje koliko je u stanju kosovsko društvo da se mobilizuje kako bi se amortizovale ove pojave i izolirali slučajevi koji nanose štetu.

„Poslednja dešavanja koja su povezana sa izlaganjem lica pod maskom propovednika ili branitelja radikalnih verskih pristupa je nešto drugo od normalnog razvoja religije. Ovo nije ništa novo za Kosovo ako se uzme u obzir izveštaj Stejt Departmenta od pre četiri godine u kojem se predviđaju mogućnosti pojavljivanja ekstremnih struja na Balkanu, naročito na Kosovu“, kazao je Hasani.

Uzroci koji izazivaju debate i polemike o religiji javljaju se radi promene agende i to u vreme da Kosovo ima velikih ekonomskih, političkih i socijalnih problema nego što su debate ovakve prirode, kaže profesor Krasniqi.

„Neko želi da promeni agendu, da postavi ovo pitanje kako bi došlo do političkih i verskih tenzija. S druge strane, ova debata je po prvi put možda pokrenula unutrašnji konflik unutar same muslimanske zajednice, zato što je jedna strana otišla veoma daleko u njihovoj agresivnosti, dok je druga ostala, recimo, razočarana“, kaže Krasniqi.

Profesor Hasani, međutim, ocenjuje da su uzroci koji navode na ovakve verske debate sporadični te da muslimanska zajednica na Kosovu ima kapaciteta da takve drži izoliranim. U suprotnom, kaže, može doći do uzbune.

„Kosovsko društvo će se mobilizovati i prevazići ovo tako što će se poduzeti institucionalne mere, u konkretnom slučaju, unutar Islamske zajednice Kosova. Važno je da se pokrene dijalog unutar zajednice i da odgovorni izađu pred lice pravde. Takva vređanja ne mogu proći bez kazne, zato što govor u javnosti ima težinu, bez obzira gde je on održan. Takva predavanja nemaju imunitet ukoliko se iza njih kriju mržnja, omaložavanje i uvrede“, kazao je Hasani.

Državne institucije na Kosovu zatražile su od Islamske zajednice da poduzme mere protiv ovakvih predavanja. A u vreme kada se priča o prizrenskom imamu nije potpuno okončala, pokrenuta je još jedna verska debata u kojoj je glavni lik Djerdj Kastrioti Skenderbeg.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG