Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj Gašić: Test za sazrevanje društva


Bratislav Gašić

Bratislav Gašić

Sramotna mačistička opaska ministra odbrane, Bratislava Gašića, novinarki B92, kap je koja je prelila čašu gneva javnosti. Njegovo uklanjanje iz Vlade, ocenjuju sagovornici RSE, trebalo bi da stvori prostor za preispitivanje položaja, ne samo novinarki i novinarstva, nego i položaja žena u Srbiji i potrebu da se ustanovi koliki je jaz između normativnog i stvarnog - između ideje o civilizovanom i upristojenom društvu, ka kojem zemlja korača, i realnosti patrijarhalne balkanske palanke, u kojoj je žena puki seksualni objekat lokalnog homo balcanicusa.

Sramotna opaska ministra Bratislava Gašića novinarki B92, nije nikakav izuzetak, nego pravilo. Nije lako pobrojati sva nasilnička ponašanja, primitivizme i mačistička iživljavanja ministra Velimira Ilića. Nije Olja Bećković jedina žrtva Ilićevog balkanskog mačizma. Prilikom otvaranja žičare na Kopaoniku, 2005. godine, on se obrušio na novinarku televizije B92, Anu Veljković i najavio da će otvoriti sanatorijum za B92:

"Vi samo pričate, vi ste toliko napadni, vi se takvi ne možete udati. Ja brinem za vas. Vas niko neće, vi se nikada nećete udati", rekao je tada Velimir Ilić.

Velimir Ilić

Velimir Ilić

Spisak žrtava Ilićevog seksizma daleko je od kraja. Na javnom TV servisu 2010. godine pretio je i tadašnjoj poslanici iz redova Demokratske stranke, Jeleni Trivan. Posle emisije rekao joj je da ju je "štedeo jer je žgoljava i zakržljala, ali ubuduće više neće" i da će je svaki dan proganjati, te da će joj od života napraviti pakao jer do kraja života neće imati mira od njega. Sve to uz sočnu balkansku psovku, što je saopštenjem potvrdio i javni sevis.

"Ispred stepeništa studija poslanik Ilić je glasno rekao da će poslanici Trivan ubuduće j...ti mater", preneo je javni servis.

Očekivano, ništa se nije dogodilo. Politička karijera Velimira Ilića teče sasvim normalno, štaviše, on i dalje sedi u vladajućoj garnituri.

Nije, nažalost, u seriji srpskog političkog primitivizma i mizoginije Velimir Ilić usamljeni jahač. Bivši vaterpolista i funkcioner Demokratske stranke, Aleksandar Šapić, našao je za shodno pre dve godine da na društvenoj mreži komentariše fizički izgled ministarke Zorane Mihajlović, pa joj je poručio da na treningu obrati pažnju na definiciju, umesto na masu.

Pre nekoliko meseci, lider Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj, je pred zgradom suda najprimitivnije verbalno napao Stašu Zajović, aktivistikinju "Žena u crnom".

Vojislav Šešelj

Vojislav Šešelj

"Nisam mogao ni sanjati da je ona Staša Zjajević onako ružna. Prava veštica", reči su Šešelja.

A Novi Sad je oblepljen plakatima sa likom narodne poslanice Aleksandre Jerkov, na kojima se ona vulgarno vređa. Plakati na kojima piše "Ko o čemu, Nana o poštenju".

To je osudila ministarka Zorana Mihajlović, a Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, ocenila je da je nedopustiva takva vrsta kampanje "koja predstavlja klasičnu diskriminaciju na osnovu pola".

Bez obzira na to što demokratska tranzicija Srbije traje već deceniju i po, ovakva paradigma balkanskog primitivizma i mačizma ima veoma dugo trajanje, ocenjuje Milica Pešić, direktorka londonskog Instituta za medije i različitosti.

"Očito da postoji velika potreba da, oni koji vode državu, pre svega trba da budu edukovani na ovu temu i shvate da su žene, kojima se tako obraćaju, nečije sestre, ćerke, koleginice. Treba da se preduzimaju akcije daleko konkretnije, nego što je puka smena političara. Dobar primer je ono što rade pripadnici Gej strejt alijanse, koji tuže, čim neko nešto javno kaže o pripadnicima LGBT zajednice, a što se kosi sa zakonom, sa etičkim novinarskim principima. Bitno je da shvate oni, koji tako tretiraju žene, da to ne može tako da traje", navodi Pešić.

Dodaje da treba iskoristiti slučaj Gašić da se zaista otvori tema kako srpsko društvo tretira žene.

"Ako pripadnik vladajuće garniture koristi takvu terminologiju, zašto se onda čudite što jedan tamo običan građanin ubije ženu ili sestru. To je sve deo jedne kulture u kojoj, i o kojoj se zapravo ne razgovara o pravim stvarima i pravim pomacima, da se zaista osećamo ravnopravnim članovima društva u kojem živimo", ističe Milica Pešić.

Govoreći o uzrocima obnove diskriminacije žena, sociološkinja kulture Ivana Kronja kaže da su se raspadom bivše Jugoslavije raspale i tadašnje emancipatorno-socijalističke vrednosti, koje su se ogledale i u značajnom stepenu ravnopravnosti muško-ženskih odnosa i paradigmi radničko-građanske pristojnosti. Ona kaže da sadašnji seksizam i balkanski mačizam dolazi iz dva pravca.

"Jedan je neo-konzervativizam, vraćanje na lokalni balkanski patrijarhizam, vraćanje na ruralno-periferijske, primitivne vrednosti i ustanovljavanje one vrste kulture koja je bila delimično emancipovana i potisnuta tokom socijalizma. Sa druge strane, imamo veliki udar kulture neo-liberalnog kapitalizma, koji u svetskim razmerama ukida emancipaciju žena."

"Jedan je neo-konzervativizam, vraćanje na lokalni balkanski patrijarhizam, vraćanje na ruralno-periferijske, primitivne vrednosti i ustanovljavanje one vrste kulture koja je bila delimično emancipovana i potisnuta tokom socijalizma. Sa druge strane, imamo veliki udar kulture neo-liberalnog kapitalizma, koji u svetskim razmerama ukida emancipaciju žena. On donosi jedan globalni, mondijalni, backlash feminizmu i svakoj ravnopravnosti žena, učvršćivanje, na primer, prostitucije kao porodične privrede za siromašne zemlje, ogroman medijski seksizam, medijsku paradigmu žene kao seksualnog, čak pornografskog objekta, kroz reality programe, tabloidnu štampu. Žena je u toj konzumerskoj paradigmi objekat koji se može silovati, povrediti, lako promeniti, kupiti, baciti", navodi Ivana Kronja.

Upitana, šta je to što žene sprečava da posegnu za tužbom protiv onih koji ih seksistički ponize, kaže da za to ne postoji društvena i kulturna klima u kojoj se to smatra normalnim, već da se, naprotiv, reagovanje na to shvata kao jedan suvišan eksces.

Osim toga "obične žene su suviše iscrpljene tegobama svakodnevnog života, da bi mogle da se upuštaju u neke simboličke tužbe".

"Klima u društvu bi morala da se menja, kako bi žene osetile podršku da reaguju na takvu diskriminaciju", ocenjuje naša sagovornica i zaključuje da slučaj Gašić "treba da bude test za sazrevanje društva, tako što će se ono suočiti sa time da ne može da vodi toliko kontradiktorne procese - i retradicionalizaciju i modernizaciju – i da mora da se opredeli za neki put napredovanja u svojim stavovima, pa i u odnosu prema ženama".

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG