Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj Ćuruvija: Zahtev BIA budi sumnje


Slavko Ćuruvija

Slavko Ćuruvija

Vest da je ročište na 16 godina čekanom suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije odloženo usled zahteva Bezbednosno-informativne agencije (BIA) da se javnost isključi sa svedočenja dvojice bivših pripadnika Resora državne bezbednosti, istovremeno je zbunila javnost i nametnula joj sumnju.

BIA je, naime, Branka Važića, bivšeg načelnika Četvrtog odeljenja beogradskog centra Resora državne bezbednosti i Gorana Živaljevića, koji je u vreme ubistva bio radnik kontraobaveštajnog sektora tog centra, prethodno oslobodila čuvanja službene tajne, ali je potom navela da sa njihovih svedočenja treba isključiti javnost.

"Sudsko veće sada razmatra zahtev BIA", rekla je predsednica Veća Snežana Jovanović, odlažući nastavak suđenja za 24. decembar.

"Pojma nemam zašto su to tražili. Ne znam o čemu se radi... Ja se samo nadam da se suđenje dovede do kraja i da konačno imamo presudu", rekao je premijer Aleksandar Vučić, upitan o razlozima zbog kojih je BIA tražila izuzeće javnosti.

Kod ranijih svedoka, problem poput ovoga se nije pojavljivao. Kćerka ubijenog Slavka Ćuruvije, Jelena Ćuruvija, kaže da je samo dan ranije prisustvovala ročištu na kome je takođe svedočio radnik nekadašnjeg DB-a oslobođen čuvanja službene tajne.

Jelena Ćuruvija

Jelena Ćuruvija

"Tako da je taj zahtev koji je stigao, dosta čudnovat s obzirom da je ovo javno suđenje i to suđenje koje smo jedva dočekali posle 16 godina. Smatram da je taj zahtev, stvarno, potpuno besmislen. Ako već nekoga oslobodite čuvanja službene tajne, onda ne bi trebalo da postoji razlog, s obzirom da je ovo javno suđenje, da se njihovo svedočenje ne čuje", navodi Jelena Ćuruvija.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović primećuje da je neobično da se u procesu koji je otvoren za javnost pojavi zahtev za izuzećem javnosti, ali ukazuje i da je to pravno moguće, jer postoje neke stvari u radu Državne bezbednosti za koje se procenjuje da javnost ne bi smela da zna.

"Ako se one tiču samog ubistva Ćuruvije, onda tu isključivanje javnosti ne treba dozvoliti, jer tu ne sme biti nikave tajnosti. Ali, ako se tiče, recimo, nekih novih stvari, koje dotiču sadašnju situaciju ili ako se time štiti ime ubačenog agenta, odnosno čoveka koji je angažovan za skupljanje informacija u tim vremenu onda je to moguće dozvoliti i treba dozvoliti. U svakom slučaju, taj zahtev je neobičan i pobuđuje različita sumnjičenja ali nije prvi put i nije karaktersitičan samo za Srbiju", pojašnjava Radovanović.

"Suđenje za ubistvo Ćuruvije mora biti otvoreno za javnost", izričito je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) koje navodi da očekuje da postupajuće Sudsko veće Specijalnog suda odbaci zahtev BIA.

NUNS dodaje da ceo tok suđenja treba da bude otvoren, jer se posle 16 i po godina mora utvrditi kompletna istina o tom državnom zločinu.

Jelena Ćuruvija očekuje da će nakon razgovora suda i BIA, proces biti kao i do sada - otvoren.

"Vidim da je, koliko sam shvatila, i sudsko veće reklo da će proveriti šta to u stvari znači i da je zato suđenje i odloženo. Mislim da je okej da se sa njima raspravi šta to oni u stvari zahtevaju i da im se objasni da to ne može tako", ističe Jelena Ćuruvija.

Radomir Marković

Radomir Marković

Kao organizatori za ubistvo Slavka Ćuruvije, izvršeno 11. aprila 1999. godine, optuženi su bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković i bivši načelnik beogradskog centra Državne bezbednosti Milan Radonjić.

Pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, optužen je kao neposredni izvršilac, dok je Ratko Romić, u vreme ubistva glavni obaveštajni inspektor Druge uprave Resora državne bezbednosti, optužen da je drškom pišolja udario po glavi Branku Prpu, koja je u vreme ubistva bila sa Ćuruvijom.

U dosadašjim izjašnjavanjima pred sudom, Marković, Radonjić i Romić su negirali učešće.

Podsetimo da su Radonjić i Romić u pritvoru, da Marković služi kaznu od 40 godina zatvora, a da je za Kurakom raspisana međunarodna poternica.

Premijer Vučić kaže da je važno da se na teške slučajeve iz prošlosti, poput ovog, konačno stavi tačka.

"Posle toliko mnogo godina, voleo bih da se konačno pokaže efikasnost u radu pravosuđa i da se pokažu konačno rezultati. Mislim da je to veoma važno. Važno je da te teške slučajeve iz prošlosti rešimo i da pokažemo da oni koji su ubijali ne mogu da prođu nekažnjeno", reči su premijera Srbije.

Slobodan Milošević

Slobodan Milošević

Ubistvo Slavka Ćuruvije, samo je jedan u nizu zločina iz vremena vladavine Slobodana Miloševića koji nisu dobili svoj epilog, a u kojima je trag vodio i ka službi Državne bezbednosti.

Zahtev Bezbednosno-informativne agencije da se javnost isključi sa svedočenja njihovih operativaca budi sumnje kod Danice Drašković, oštre zagovornice reformisanja DB-a, kojoj je je u jednom od dokazanih državnih zločina - slučaju poznatom kao Ibarska magistrala - ubijen brat (za šta je osuđen upravo Radomir Marković).

Ona za RSE kaže da je u slučaju "Ćuruvija" od početka na delu opstrukcija od strane službe bezbednosti.

"Oni su na sve načine pokušali da odlože proces, da sakriju krivce, da minorizuju sve što se dogodilo i maltene je došlo do toga da javnost pomisli da je Ćuruvija sam sebe ubio... jer, nema krivaca. Oni koji su organizovali zločinački poduhvat, koji su ubijali sve što su stigli, u političkom smislu, po Srbiji - ti nisu krivi ni za šta, jer niko od njih još uvek nije osuđen. Nijedan radnik Službe državne bezbednosti, zločinačke organizacije Srbije, još uvek nije osuđen ni za šta. Osuđen je Rade Marković koji je bio neki dođoš u tu službu i verovatno ga nisu ni prihvatili, ali Radonjić, Romić, Basta, Božović, raznorazni - niko ni za šta, i ako su u svakom procesu prisutni, što se može videti", zaključuje Danica Drašković, te podseća da ne postoji diskontinuitet između Državne bezbednosti čijim se vodećim ljudima danas sudi za teška dela i današnjih službi.

"Nema ničega... Nema diskontinuiteta, nema pravde, nema odgovornosti, ničega... Ubice su i dalje na slobodi, šetaju, i praktično zavitlavaju žrtve i celu javnost", konstatuje Drašković.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG