Dostupni linkovi

logo-print

Sloboda medija u Srbiji: Kampanje protiv "nepodobnih" i autocenzura


Učesnici debate

Učesnici debate

Novinari u Srbiji danas rade u kontrolisanom javnom prostoru, pod velikim pritiscima ukoliko se usude da kritički pišu o radu vlasti. Metode „prevaspitavanja“ razlikuju se u odnosu na devedesete, ali je suština ista – ućutkati one koji postavljaju pitanja. Ovo su neki su od stavova iznetih na debati „Oslobodi medije“, koja je organizovana u četvrtak u beogradskom Medija centru.

Diskusija je odražana u danu kada je organizacija „Reporteri bez granica“ objavila izveštaj u kojem stoji da je Srbija po stepenu slobode medija u 2014. zauzela 67. mesto od ukupno 180 zemalja. Istovremeno, u Srbiji se još nisu stišali napadi na BIRN, Balkansku istraživačku mrežu, koja je nedavno objavila tekst o malverzacijama državnih funkcionera prilikom izbora firme zadužene za ispumpavanje vode u kopu "Tamnava".

Gordana Igrić iz BIRN-a kaže da se u medijskoj kampanji protiv njene kuće zaboravilo na temu kojom se BIRN bavio:

„Samo u prvih nedelju dana te kampanje napravljeno je oko 170 priloga. Samo tri puta je neko pozvao BIRN da pita šta misli o tome. Znate i sami da osnovna pravila profesije zahtevaju da, kada prenosite nečiju kritiku, pitate i drugu stranu šta misli o tome“, kaže ona te dodaje:

Gordana Igrić

Gordana Igrić

„Ne pamtim da je ovakva skala slobode medija skoro bila bilo gde na Balkanu. Do skoro, mogla bih da kažem da je Makedonija gora od nas, ali u ovom trenutku mogu da kažem da smo je prestigli po suženosti slobode govora.“

Situacija se pogoršava u manjim sredinama iz kojih izveštavaju lokalni novinari. Predrag Blagojević, glavni i odgovorni urednik portala Južne vesti, kaže da funkcioneri kontrolišu medije preko novca koji se deli na netransparentnim konkursima. Time se, dodaje on, i kod novinara razvija autocenzura. Blagojević navodi i primer iz svoje prakse:

„Mi smo dobili anonimnu dojavu da su policija i Agencija za borbu protiv korupcije pokrenuli postupak protiv jednog javnog funkcionera na opštinskom nivou. To smo prosledili našem dopisniku, koji nam odgovara: ’Hajde da sačekoamo sa tom temom, zato što se očekuje da bude raspisan konkurs za medije u toj opštini.’ To je, po mom mišljenju, školski primer autocenzure. On je došao u tu situaciju da tako razmišlja zato što je tako naučio, zato što su ga vlasnici medija i urednici terali da tako razmišlja.“

Iako internet važi za prostor slobode, u kojem su mnogi našli način da iznose kritičko mišljenje, poslednja istraživanja pokazuju da se razvijaju mehanizmi za sužavanje i tog polja. Prema podacima fondacije Share, samo u januaru ove godine napadnuta su četiri sajta.

Osim toga, nadležni organi ne pokazuju zainteresovanost da razreše slučajeve napada na online glasila, kaže Đorđe Krivokapić iz Share fondacije koja je nedavno sprovela istraživanje o stanju slobode medija na internetu:

„U prethodnom periodu nismo doživeli da policija i tužilaštvo, kao nadležni državni organi, reše one najznačajnije slzučajeve povrede internet sloboda, poput hakovanja CINS-a i Peščanika, slučaja ’Feketić’... Iz komunikacije koju mi kao Share fondacija imamo sa policijom i tužilaštvom, naš zaključak je da su kapaciteti ovih institucja na dosta niskom nivou, kao i da se ovi slučajevi nalaze nisko na lestvici prioriteta“, objašnjava Krivokapić.

Željko Bodrožić

Željko Bodrožić

Uzroke za katastrofalno stanje u medijima, prema mišljenju pojedinih učesnika, treba tražiti i među novinarima. Prema rečima Željka Bodrožića, urednika „Kikindskih novina“, čiji je račun već nekoliko meseci blokiran zbog administrativnog propusta Poreske uprave, veliki problem je kako izostanak solidarnosti među novinarima, tako i činjenica da se medijski radnici nisu distancirali od kolega koje su ukaljale ugled te profesije.

„Mi smo napravili medijsku koaliciju. I ja sam u Izvršnom odboru Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i zaista se sam sebe gadim što sam prihvatio te kompromise da, kao zarad poboljšanja naše profesije i zuakonske regulative, mi pristanemo da budemo u istom taboru sa takvim ljudima. To je sada ono što nam se vraća i obija o glavu“, smatra Bodrožić.

Gordana Igrić smatra da se novinari ne bi trebalo da računaju na pomoć međunarodne zajednice koja, prema njenom mišljenju, iz pragmatičnih interesa blagonaklono gleda na vlast Aleksandra Vučića.

Igrićeva predlaže drugu vrstu borbe:

„Da napravimo jednu širu koaliciju, možda i na nivou Balkana, i da se obratimo međunarodnim organizacijama za slobodu govora i da od njih tražimo da pritisnu kroz međunarodne medije da se ispoštuju demokratski principi za koje se oni bore u svojim zemljama, a ovde kao da to nije postalo značajno. Čini mi se da je pritisak javnosti u tim zemljama značajan. Ako imamo partnerstvo u tim organizacijama i u medijima, mislim da će njihove vlade da se ponašaju malo drugačije ubuduće.“

Debata, koja je organizovana u saradnji Kuće ljudskih prava i BIRN-a, je uvod u seriju Tweet Up događaja na temu slobode medija koji će biti organizovati jednom mesečno i u koje će biti uključena zajednica na Twitteru.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG