Razgovarala: Arbana Vidishiqi, priredila: Amra Zejneli
Rešenje koje bi funkcionisalo za sever Kosova treba se završiti učlanjenjem Kosova u UN, izjavio je u intevjuu za RSE, američki diplomata James Hooper. On je takođe kritikovao Brisel što ne ulaže veće napore za saradnju sa Kosovom, već, kako je kazao, čekaju da SAD kaže Kosovu šta treba da uradi. Takva diplomatija Brisela nije uopšte efikasna, kazao je on.
Hooper: Da, mislim da je spremno. Vratimo se nazad i pogledajmo sve ono što su postigli lideri Kosova, oni trenutni i oni koji više nisu sa nama - najpre, srpska vladavina nad Kosovom je završena.
Drugo, iako je za to trebalo dosta vremena, Kosovo je dobilo nezavisnost. Sada smo upravo videli da je međunarodno nadgledanje Kosova, nakon nekoliko godina, u potpunosti završeno.
Sada, u budućnosti, predstoji učlanjenje Kosova u UN i ostale organizacije.
Znam da je Vlada radila na tom tome, nije da je bila spora ili lenja, ali ne radi se samo o postizanju nezavisnosti i uklanjanju nadgledanja, veoma je važno da se radi na učlanjenju u UN. Takođe je važno da Kosovo ima konstruktivne odnose sa EU.
Hooper: Veoma dobro pitanje. Bitno je sada da lideri Kosova preispitaju situaciju u Srbiji.
Situacija je u Srbiji, izborima u maju, promenjena. Nova partija je na vlasti, Srpska napredna stranka. Neki od njenih članova imaju poznatu istoriju i sve to nije za divljenje, uslovno rečeno.
Ali, oni su takođe uradili zaokret. Ključna odluka koju kosovski lideri trebaju doneti, do neke mere i narod Kosova, povezana je sa tim ukoliko SNS želi neko veliko rešenje ili želi da poduzme samo neke male korake u vezi odnosa sa Kosovom i severom?
Po mom mišljenju, naprednjaci žele neko veliko rešenje. Mislim da na Kosovu to ne shvataju. Ali, ako je to tako, to znači da kosovske vlasti sada imaju šansu da se dogovore o nekom prihvatljivom rešenju za obe strane. Ne mislim da nova vlast u Srbiji želi da se vrati prošlosti. Nisam obožavalac gospodina Borisa Tadića, zato što ne smatram da je ispravno tretirao pitanje Kosova. SNS ima mogućnost da stekne poverenje međunarodne zajednice, pa čak i Kosovara. Oni žele da zaštite svoje interese na Kosovu, a to znači da Kosovo mora da izradi strategiju koja će im omogućiti da istraži mogućnosti za novonastalu situaciju u Srbiji i da je srpska vlada spremna za rešenje.
Hooper: Rešenje koje bi funkcionisalo za sever, po mom mišljenju, treba se završiti sa učlanjenjem Kosova u UN-u.
U tom slučaju, bila bi odgovornost Beograda da ubedi Rusiju da odustane od veta u Savetu bezbednosti. To ne znači da Srbija glasa za članstvo Kosova ili da treba da prizna Kosovo. Dovoljno je da Srbija ima konstruktivne odnose kako bi sebi otvorila vrata da pomogne verske objekte na Kosovu, da održi kontakte i odnose sa Srbima na Kosovu, ali priznajući realnost suvereniteta Kosova na celoj teritoriji, uključujući i sever.
Ali sve se ovo treba usmeriti ka učlanjenju Kosova u UN-u. Za mene, to bi bilo glavno u bilo kojoj u budućnosti, bilo u razgovorima ili pregovorima koji se mogu desiti o severu.
Hooper: Da, slažem se. Mislim da je jedan od problema činjenica što unutar EU postoje krugovi koji zaista ne vole Kosovo u Uniji. I to zapravo nije najveći rizik; najveći rizik pristupa Kosova EU je taj što Unija ne razume da je rešavanje problema između Kosova i Srbije moguće.
Umesto toga, EU vršti pritisak za neke male korake. Takođe postoji rizik da će EU završiti time što će ojačati izglede zamrznutog konflikta koji kasnije može eksplodirati.
Evropljani imaju tendencija da tretiraju Kosovo zdravo za gotovo i ne ulažu velike napore da sarađuju sa Kosovarima već čekaju da SAD kažu Kosovu šta treba da uradi. Po meni, to je površan oblik razmišljanja. Samim tim, nije nimalo efektivna diplomatija Brisela.
Hooper: Ukoliko Srbija očekuje da ima legitimnu ulogu u brizi za Srbima koji su građani Kosova, koji žive u nezavisnoj državi, ukoliko očekuje da očuva odnose sa tim građanama – ne mislim na političke manipulacije – onda treba dokazati fleksibilitet i spremnost da dozvoli iste odnose Prištine prema Albancima koji su građani Srbije. To svakako mora biti recipročno. Srbija ne može tražiti nešto od Kosova, a da ne pruži isto za one koje žive u Preševskoj dolini.
Rešenje koje bi funkcionisalo za sever Kosova treba se završiti učlanjenjem Kosova u UN, izjavio je u intevjuu za RSE, američki diplomata James Hooper. On je takođe kritikovao Brisel što ne ulaže veće napore za saradnju sa Kosovom, već, kako je kazao, čekaju da SAD kaže Kosovu šta treba da uradi. Takva diplomatija Brisela nije uopšte efikasna, kazao je on.
RSE: Nadgledanje nezavisnosti je okončano, ali, kako drugi kažu, predstoje mnogi izazovi. Da li je Kosovo spremno da se suoči sa njima?
Hooper: Da, mislim da je spremno. Vratimo se nazad i pogledajmo sve ono što su postigli lideri Kosova, oni trenutni i oni koji više nisu sa nama - najpre, srpska vladavina nad Kosovom je završena.
Drugo, iako je za to trebalo dosta vremena, Kosovo je dobilo nezavisnost. Sada smo upravo videli da je međunarodno nadgledanje Kosova, nakon nekoliko godina, u potpunosti završeno.
Sada, u budućnosti, predstoji učlanjenje Kosova u UN i ostale organizacije.
Znam da je Vlada radila na tom tome, nije da je bila spora ili lenja, ali ne radi se samo o postizanju nezavisnosti i uklanjanju nadgledanja, veoma je važno da se radi na učlanjenju u UN. Takođe je važno da Kosovo ima konstruktivne odnose sa EU.
RSE: Jedan od izazova je naravno severni deo države. Kad međunarodna zajednica nije uspela da integriše taj deo, šta može Priština da uradi kako bi postigla ovaj cilj?
Hooper: Veoma dobro pitanje. Bitno je sada da lideri Kosova preispitaju situaciju u Srbiji.
Situacija je u Srbiji, izborima u maju, promenjena. Nova partija je na vlasti, Srpska napredna stranka. Neki od njenih članova imaju poznatu istoriju i sve to nije za divljenje, uslovno rečeno.
Ali, oni su takođe uradili zaokret. Ključna odluka koju kosovski lideri trebaju doneti, do neke mere i narod Kosova, povezana je sa tim ukoliko SNS želi neko veliko rešenje ili želi da poduzme samo neke male korake u vezi odnosa sa Kosovom i severom?
Po mom mišljenju, naprednjaci žele neko veliko rešenje. Mislim da na Kosovu to ne shvataju. Ali, ako je to tako, to znači da kosovske vlasti sada imaju šansu da se dogovore o nekom prihvatljivom rešenju za obe strane. Ne mislim da nova vlast u Srbiji želi da se vrati prošlosti. Nisam obožavalac gospodina Borisa Tadića, zato što ne smatram da je ispravno tretirao pitanje Kosova. SNS ima mogućnost da stekne poverenje međunarodne zajednice, pa čak i Kosovara. Oni žele da zaštite svoje interese na Kosovu, a to znači da Kosovo mora da izradi strategiju koja će im omogućiti da istraži mogućnosti za novonastalu situaciju u Srbiji i da je srpska vlada spremna za rešenje.
RSE: Koje je po vama razumno rešenje uzimajući u obzir trenutne okolnosti?
Hooper: Rešenje koje bi funkcionisalo za sever, po mom mišljenju, treba se završiti sa učlanjenjem Kosova u UN-u.
U tom slučaju, bila bi odgovornost Beograda da ubedi Rusiju da odustane od veta u Savetu bezbednosti. To ne znači da Srbija glasa za članstvo Kosova ili da treba da prizna Kosovo. Dovoljno je da Srbija ima konstruktivne odnose kako bi sebi otvorila vrata da pomogne verske objekte na Kosovu, da održi kontakte i odnose sa Srbima na Kosovu, ali priznajući realnost suvereniteta Kosova na celoj teritoriji, uključujući i sever.
Ali sve se ovo treba usmeriti ka učlanjenju Kosova u UN-u. Za mene, to bi bilo glavno u bilo kojoj u budućnosti, bilo u razgovorima ili pregovorima koji se mogu desiti o severu.
RSE: Evropska perspektiva je obećanje koje se daje obema stranama. Srbija je sada dobila status kandidata za članstvo, dok je Kosovo još uvek u prvim koracima izgradnje odnosa sa EU. Skeptici se plaše da se Srbija može kretati brže na tom putu, što bi ugrozili evropsku budućnost Kosova. Da li se slažete sa tim?
Hooper: Da, slažem se. Mislim da je jedan od problema činjenica što unutar EU postoje krugovi koji zaista ne vole Kosovo u Uniji. I to zapravo nije najveći rizik; najveći rizik pristupa Kosova EU je taj što Unija ne razume da je rešavanje problema između Kosova i Srbije moguće.
Umesto toga, EU vršti pritisak za neke male korake. Takođe postoji rizik da će EU završiti time što će ojačati izglede zamrznutog konflikta koji kasnije može eksplodirati.
Evropljani imaju tendencija da tretiraju Kosovo zdravo za gotovo i ne ulažu velike napore da sarađuju sa Kosovarima već čekaju da SAD kažu Kosovu šta treba da uradi. Po meni, to je površan oblik razmišljanja. Samim tim, nije nimalo efektivna diplomatija Brisela.
RSE: Albanci koji žive u Preševskoj dolini žele da se uključe u najavljene razgovore Kosova i Srbije, zahtevajući isto tretiranje kao što imaju Srbi na severu. Kako bi Priština trebala da odgovori na takve zahteve?
Hooper: Ukoliko Srbija očekuje da ima legitimnu ulogu u brizi za Srbima koji su građani Kosova, koji žive u nezavisnoj državi, ukoliko očekuje da očuva odnose sa tim građanama – ne mislim na političke manipulacije – onda treba dokazati fleksibilitet i spremnost da dozvoli iste odnose Prištine prema Albancima koji su građani Srbije. To svakako mora biti recipročno. Srbija ne može tražiti nešto od Kosova, a da ne pruži isto za one koje žive u Preševskoj dolini.
