Dostupni linkovi

logo-print

Slabe šanse za provedbu dogovora o raspuštanju Civilne zaštite


Sa jedne od vežbi pripadnika ilegalne Civilne zaštite na severu Kosova, novembar 2012.

Sa jedne od vežbi pripadnika ilegalne Civilne zaštite na severu Kosova, novembar 2012.

Malo je optimizma da će se usrkoro sprovesti briselski sporazum o rasformiranju Civilne zaštite na severu Kosova, koju kosovske institucije organizaciju smatraju ilegalnom strukturom.

Sporazum o rasformiranju predviđa integraciju članova Civilne zaštite u kosovske institucije.

Ministarka za dijalog Edita Tahiri prethodno je izjavila da je Vlada Kosova preuzela odgovornost da u roku od tri godine 400 od ukupno 700 članova Civilne zaštite sa severa zaposli u kosovske institucije i u različite agencije.

Predstavnici lokalnih institucija u Severnoj Mitrovici kažu, međutim, da je ovaj sporazum dosta zabrinuo stanovništvo.

Adrijana Hodžić, šefica Administrativne kancelarije na severu, kaže za RSE da građani na pitanje integracije Civilne zaštite u kosovske institucije, kao i na sam sporazum, gledaju sa zabrinutošću.

„Nezadovoljni su što ta brojka ne uključuje sve pripadnike Civilne zaštite, a najveće poteškoće izaći će na videlo onog momenta kada se bude krenulo sa implementacijom“, kaže ona.

Hodžić dodaje da su ljudi zabrinuti i u vezi sa njihovim budućim primanjima, odnosno, nepoznato je da li će ona biti ista kao što su bila i do sada.

Predsednica Skupštine opštine Severna Mitrovica Ksenija Božović ističe da integracija ovih pripadnika sa sobom nosi dosta nejasnoća zato što su pripadnici Civilne zaštite, pre nego što su to postali, bili deo srpskih vojnih struktura.

„Način kako su oni isplanirali tu integraciju je malo nejasan. Oni su rekli da će ti ljudi biti raspoređeni po određenim ministarstvima gde se pojavi potreba. Razumem da se integriše Civilna zaštita, na primer, u pritvorsku jedinicu. Integracija u kosovsku policijsku službu je nemoguća jer tamo ima ljudi koji su ostali van integracije, a integrisati takve ljude u ministarstva ekonomije, poljoprivrede ili neka druga odeljenja koja na severu ne postoje...to mi je malo nejasno“, kaže ona.

U svakom slučaju, najveći problem je taj, dodaje Božović, to što će jedan broj ostati bez posla.

S druge strane, protivnik integracije Srba u institucije Kosova Marko Jakšić ističe da je nepotrebno da do toga dođe.

„Mislim da integracija nije bila potrebna i uopšte nismo videli razlog ni svrhu za bilo kakvu promenu statusa tih ljudi. Ljudi su obavljali taj deo svog posla, koji je više komunalne prirode nego što ima neki vojni značaj“, kaže Jakšić.

On dodaje da postoji rizik da se sporazum neće sprovesti, zato što je on postignut bez ikakvih konsultacija sa pripadnicima Civilne zaštite. To sve međutim, dodaje on, zavisi od zvaničnog Beograda.

Sporazum o Civilnoj zaštiti, postignut 26. marta, predviđa zatvaranje svih objekata, kancelarija i depoa koji su bili na usluzi ovim ilegalnim strukturama na severu Kosova.

U sporazumu su određeni i vremenski rokovi za njegovo sprovođenje, odnosno, sporazum mora da se sprovede do 1. septembra 2015.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG