Dostupni linkovi

logo-print

Skupštinski bonton: Lepo ponašanje ili ućutkivanje poslanika


Skupština Srbije

Skupština Srbije

Kodeks ponašanja poslanika u parlamentu Srbije – ponovo je postala aktuelna tema. Dokument od koga predstavnici vladajućih naprednjaka očekuju da “uredi” parlamentarni život trebalo bi da bude usvojen u jesenjem zasedanju.

Dok opozicija strahuje da to predstavlja korak ka njenom ućutkivanju, stručnjaci se pitaju kako će inicijatori skandala iz vremena Srpske radikalne stranke koja se smatra prethodnicom SNS-a, sada upristojiti parlament.

Uličarski rečnik, uvrede najniže vrste, polivanje vodom, čupanje kablova sa govornice, kletve, gađanje cipelom, deo su parlamentarnog života Srbije u nešto više od 20 godina višestranačja.

Da bi se sprečilo takvo ponašanje onih koji se u parlamentu nalaze voljom građana, još pre nekoliko godina počela je izrada Etičkog kodeksa, koja se međutim poprilično odužila.

Predsedavajući Radnoj grupi za izradu Kodeksa, koju čine predstavnici vlasti i opozicije, i visoki funcioner Srpske napredne stranke Zoran Babić kaže za naš program da se taj dokument, sastavljen na osnovu iskustava drugih evropskih država, trenutno nalazi u Evropskom parlamentu odakle očekuju stav o predloženom tekstu.

“Ono što smo želeli kroz Etički kodeks je da ubacimo etičke vednosti. One su iste u Briselu, Vašingtonu, Njujorku, Moskvi i u Beogradu, nadam se. Kao što je bilo loše polivati se vodom, gađati cipelom, ili glasati iz Bodruma, tako bi i sada bilo loše raditi takvu neku stvar na javnom mestu ili slati poruke mržnje u televizijskom studiju ili na nekom stranačkom ili bilo kojem drugom skupu. Ovo ne znači stavljanje flastera na usta bilo kojem narodnim poslaniku. Ovaj kodeks ponašanja i za ovakva rešenja su glasali poslanici i vlasti i opozicije.”, kaže Babić.

Ljubaznost, pristojnost, ophođenje prema drugima s poštovanjem, rad u interesu građana i uzdržavanje od ometanja sednice – što su neke od pravila Kodeksa, postaće obaveza ovdašnjih poslanika pošto bude usvojen. Najrigoroznija kazna za njegovo kršenje iznosi tri poslaničke plate ili 225.000 dinara, što je oko dve hiljade evra.

Ova inicijativa je, međutim, naišla je na sumnjičavost opozicije koja je vidi kao mehanizam za njeno disciplinovanje. Konsenzus u tom stavu postigle su gotovo sve stranke razjedinjenog i slabog opozicionog bloka.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak smatra da poslanicima nije potreban nikakav kodeks ponašanja već elementarno kućno vaspitanje. U tom smislu Čanak podseća na bizarne scene kada su poslanici iz SRS-a čijem taboru su pripadali aktuelni predsednik i premijer Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, predlagali hiljade amandanama da bi opstruirali rad parlamenta, ili nezaboravne slike iznošenja radikala iz skupštinske sale. Čanka toliko ne brine sam Kodeks, koliko eventualne zloupotrebe u kontroli primene.

“Ne postoji ništa što se može upotrebiti da se ne može zloupotrebiti. Uvek je u pitanju kontrola. Ko će kontrolisati primenu. Mi tu imamo problem. I to ne samo na ovom slučaju, nego na praktično svakom koji se tiče vlasti u ovoj zemlji. Ovakve priče o nekim kodeksima ponašanja prave prave tek da bi se skrenula pažnja sa suštine a to je: da li parlament radi svoj posao ili ne… Da li se u njemu donose odluke ili se samo verifikuju odluke Vlade… Da li služi za to da se u njemu razmene misli i da li se ikada uvažilo drugačije mišljenje samo zato što je ispravno…”, pita se Nenad Čanak.

Priča o Etičkom kodeksu traje u nastavcima tokom poslednja tri skupštinska saziva. Njenu poslednju aktuelizaciju profesor Ratko Božović označava kao simulaciju bontona onih koji su ga već mnogo puta do sada izigrali. Kaže da nije optimista da će se njime mnogo toga promeniti.

“Ima smisla kada se to čini iz razloga koji uspostavljaju konačno ono što je pacifikacija samog parlamenta. Ali ne u smislu kritičkog odnosa prema onome što je sporno, nego pacifikacija u smislu ljudskih odnosa. Ovo se sada čini da bi bilo sve u stvari tako kako nije bilo i kako, čini mi se ne mogu uspostaviti ljudi koji su pokazali da ne mogu biti u znaku bontona – do sada bar. Nećemo poverovati da je neko do juče bio remetilački faktor, a sada je postao umilno jagnješce?”, smatra Božović.

Osim poligona za treniranje najnižih strasti, najviši predstavnički dom Srbije bio je “sigurna kuća za Ratka Mladića”, mesto u kome je negiran genocid u Srebrenici i nosile majice u čast haških optuženika, a sve to pod palicom poslanika Srpske radikalne stranke kojoj je pripadao i visoki funkcioner naprednjaka Zoran Babić.

Pitali smo ga da li etički kodeks predstavlja neki vid iskupljenja, na šta je kratko odgovorio:

“Ja ne bih govorio o prošlosti, više bih govorio o budućnosti. Od prošlosti se uči, u budućnosti se živi. Hajde da se ne vraćamo večito u prošlost.”, rekao je Babić.

Uprkos uveravanjima zagovarača usvajanja Etičkog kodeksa koja stižu sa pozicije vlasti da u ovom slučaju nema govora, niti primisli o disciplinovanju opozicije, profesor Ratko Božović primećuje da bi njegova primena, s obzirom na odnos snaga u parlamentu u korist vladajuće koalicije, moga pospešiti jednoobrazno donošenje odluka u Skupštini Srbije.

“Imamo situaciju da je logika donošenja zakona i svega što se odlučuje u parlamentu logika koja je jednopartijska, ili koaliciono jednosmerna ili jednodušna. Tu je već napravljena neravnoteža. Prosto u tome vidim jednu igru nadmoći koja se uspostavlja kao puka forma, kao što se ovde na taj način mnogo toga dešava.”, zaključuje Božović.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG