Dostupni linkovi

logo-print

Skupština Kosova bez preporuka za delovanje na severu


Skupština Kosova

Skupština Kosova

Skupština Kosova u sredu je raspravljala o stanju na severu države, 11 dana od ubistva Seljvera Haradinaja u tri solitera u severnom delu Mitrovice, od kad je situacija na severu napeta.

Iako je bilo najavljeno da će se vanredna sednica završiti usvajanjem preporuka Vladi u vezi daljih koraka koji se trebaju poduzeti u severnom delu zemlje, do toga nije došlo. Tokom sednice, poslanici su samo raspravljali o severu i kome pripada krivica za napeto stanje u tom delu.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Rexhepi kazao je da su za napetu situaciju u severnom delu direktno odgovorne srbijanske institucije, te da napetoj situaciji doprinose i posete srpskih političara iz Beograda koji alternativnim putevima ilegalno borave na Kosovu kako bi održali predizbornu kampanju.

“Obaveza je KFOR-a da zatvori sve altenrativne puteve zelene linije između srpske i kosovske granice kako bi se sprečio ulaz ekstrmnim i kriminalnim grupama na teritoriji Republike Kosova…”, kazao je Rexhepi.

On je dodao da Policija Kosova ima operativne kapacitete i policijsko ovlašćenje da svim sredstvima zaštiti građane u severnom delu zemlje.

“U osnovi, mi smo za koordinaciju delovanja sa KFOR-om i EULEX-om, ali ukoliko dođe do ugrožavanja bezbednosti naših građana u tom delu, i ne bude bilo potrebnog reagovanja KFOR-a i EULEX-a, mi nećemo oklevati da delujemo”, poručio je Rexhepi.

Dok vlasti optužuju Beograd za nemire na severu, opozicija optužuje vlast zbog toga što nisu dovoljno učinile u tom delu.

Ismet Beqiri, šef poslaničke grupe Demokratskog saveza Kosova, istakao je ipored toga što se do sad često govorilo o severu, konkretnih rezultata nije bilo.

Dok je zbog nefunkcionisanja zakonske države, organizovanog kriminala, ubistava i teroriziranja albanaca u tom delu optužio Beograd, Beqiri je kazao da odgovornost za situaciju na severu snosi i Vlada Kosova i međunarodne organizacije za bezbednost i vladavinu prava. On je dodao i da je dijalog Prištine iBeograda doprineo pogoršavanju situacije u tom delu zemlje.

“Ubistvo kosovskog heroja Envera Zymberija, paljenje graničnih prelaza, napad na KFOR, uspostavljanje barikada, napad na građane, organizovan kriminal, a dobijanje statusa kandidata za Srbiju, bili su neki od rezultata ovog dijaloga”, kazao je Beqiri, te je poručio da se samo sa jasnom strategijom i saradnjom sa međunarodnim organizacijama može doći do konkretnih rezultata.

Zakasnela sednica

Visar Ymeri iz pokreta Samoopredeljenje je sednicu o severu ocenio zakasnelom te je optužio vlast za neozbiljnost i neodlučnost.

Visar Ymeri

Visar Ymeri

“U vreme kada su ilegalne neprijateljske strukture Srbije ubile Albanca u severnom delu, premijer Kosova je održavao predavanja na univerzitetima u SAD…Vlada, I kada odluči da uradi nešto dobro, uradi više lošeg… Ova vlada ima samo jedan način da spasi Kosovo, a taj način je da podnese ostavku”, kazao je on.

Ardian Gjini iz Alijanse za budućnost Kosova ocenio je da je sever Kosova odraz svega onoga što je Vlada Kosova uradila tokom ovih četiri godina. Gjini je dodao da je optuživanje Srbije zbog stanja na terenu dokaz nesposobnosti kosovskih vlasti da deluje u tom delu i da radi na izgradnji države.

“Vlada je u potpunosti bila neuspešna ne samo da dođe do plana, već i da dođe do neke normalne ideje kako da reši problem severa. Stanje na severu je danas gore od pre četiri godine. Ništa nije bolje od ranije. Bezbednost je gora, vladavina prava je u degradaciji, sever je još manje integrisan nego što je bio 2008. godine, paralelne structure su jače, a u tom delu je sve manje Albanaca”, kazao je Gjini.

Petar Miletić iz Samostalne liberalne stranke, koja je u vladajućoj koaliciji, kazao je da je situacija na severu manifestacija političkog problema te je pozvao da se počne sa procesom rešavanja ovog problema.

“Problem na severu Kosova ne može rešiti samo policija, već politički predstavnici. Na severu Kosova postoji kosvska policija, EULEX policija i KFOR. Dakle ne manjka ljudi koji se bave bezbednošću. Pa ipak imamo bezbednosni problem. Zašto? Upravo zato što se ovde radi o nerešenom i dugo zapostavljenom političkom problemu. Bezbednosni problem je samo njegova manifestacija. Svako jednostrano gledanje na ovaj problem, ignorisanje realnosti i argumenata oštro suprostavljenih strana samo odlaže i otežava konačno rešenje. Ne treba ignorisati ni razlike u percepciji o budućnost ni doživljaju teške prošlosti. Treba strpljivo raditi na pronalaženju rešenja za zajedničke probleme, jer je mnogo više zajedničkih nego odvojenih problema”, kazao je Miletić.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG