Dostupni linkovi

logo-print

Skup podrške u Beogradu: Heroji i heroine sa izbeglicama


„Solidarnost, a ne mržnja“, poruka je upućena sa centralnog beogradskog trga izbeglicama sa Bliskog istoka koje napuštaju svoje zemlje u kojima besni rat. Poslata je zbog sve češćih izliva mržnje prema tim ljudima, koji na svom putu ka državama zapadne Evrope, prolaze kroz Srbiju. Skup nekoliko desetina građana, uz policijsko prisutvo, protekao je bez incidenata.

Senka Latinović, tridesetogodišnja istoričarka umetnosti, i sama je pre dve decenije imala izbegličko iskustvo. Pred ratnim vihorom sa porodicom je izbegla iz Bosne i Hercegovine, što je jedan od glavnih razloga njenog prisustva skupu solidarnosti.

Dok deo građana čini sve kako bi ovim ljudima pomogli, desničarske organizacije, iako u manjini, sve su glasnije u porukama da im u Srbiji nije mesto. Društvenim mrežama kruže teorije zavere, a širenju panike i straha priključuju se i tabloidi.

Vlast na ovakve inicijative odgovara porukom da izbeglice neće dočekivati zidovima i pendrecima, no rasističke i huškačke teorije zavere poput onih da će zemlju “preplaviti milioni izbeglica”, da je “plan SAD i Evropske unije da ih sve ostave u Srbiji”, pa do toga da “građanima prete zaraze” sve češće izbijaju na površinu.

Sa druge strane stoje ljudi, u stalnoj kampanji solidarnosti sa onima koji bežeći od rata stižu u Srbiju. Opširnije u tekstu Izbeglice između solidarnosti i mržnje.

“Mislim da je bitno prvo pokazati da postoji određen broj ljudi koji ne naseda na priče da su migranti, odnosno izbeglice, neki ljudi koji su došli da prave probleme. Pored humanitarne pomoći zaista moramo da im pružimo i moralnu podršku. Da pokažemo da se solidarišemo da njima i pokažemo da su ljudi kao i mi", podvukla je Senka.

Uvek u nevolji treba pomoći.” Stav je to sedamdesetpetogodišnjeg penzionera koji nam se predstavio kao Ilija. Kaže da je do sada migrantima pomagao u više navrata, a zauzvrat dobijao veliku zahvalnost.

“Došao sam da vidim i da podržim. Do sada sam pomagao novčano, u garderobi i kupovao sam vodu. Jako mi je bilo drago što sam pomogao, jer uvek u nevolji treba pomoći”, reči su ovog starine koga ni visoke temperature netipične za ovo doba godine nisu sprečile u nameri da podrži one kojima je potrebna pomoć.

Osim izraza solidarnosti na beogradskom Trgu Republike organizovana je i improvizovana izložba fotografija. Prikazane su scene sa više gradskih lokacija, ponajviše područja u okolini Autobuske stanice, u kojima građani provode vreme sa sirijskim, iračkim, pakistanskim, avganistanskim porodicama, igraju se sa decom ili samo ćaskaju.

Svrha je, objašnjava Jasmina Lazić iz nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, prikazati drugačije lice Beograda.

“Ovo su superheroji i superheroine Beograda, odnosno oni ljudi koji ne šalju negativnu poruku izbeglicama koje beže od rata, već su izašli u parkove u kojima izbeglice spavaju i provode svoje vreme. I pokušali da to vreme koje provode u parku njima učine lepšim. U smislu da se igraju sa decom, donesu neke igračke, da sa njima obeduju. To su neke svakodnevne priče kroz koje prolazimo, a ovim ljudima koji beže od rata su promenjene okolnosti u kojima to rade”, objašnjava Jasmina.

Na istom mestu, u isto vreme trebalo je da bude održan i skup desničarskih organizacija „Obraz“ i „Naši“ koji se protive navodnom planu o naseljavanju migranata u Srbiji ali ga je policija, čiji su pripadnici obezbeđivali okupljanje građana, zabranila. Na Trgu Republike, u centru Beograda, nije bilo organizovanog okupljanja desničara, a skup podrške migrantima protekao je mirno.

Boban Stojanović, LGBT aktivista i jedan od organizatora predstojeće Parade ponosa, objašnjava da se netrpeljivost izražena prema migrantima podudara sa onim što je gej populacija u Srbiji već više puta proživela od pripadnika desničarskih grupa.

“Pre svega zato što su ono što nazivamo matrice mržnje uvek iste. Ono što su danas azilanti, odnos koji neki delovi našeg društva gaje prema njima, može biti usmeren protiv bilo koje socijalne grupe. Mi koji se bavimo LGBT aktivizmom to itekako dobro znamo. Verujem da će ova nesreća koja je zadesila ove ljude i odnos koji mi prema tome imamo kao društvo biti važan kako njima tako i nama. Da postanemo bolje i humanije društvo, da razumemo ljude u nevolji i problemu”, smatra Stojanović.

Stavove desničara dodatno potpiruju tabloidni mediji i društvene mreže kojima se šire različite teorije zavere o tobožnjim razlozima bekstva građana iz ratom ugroženih država koji spašavaju svoje gole živote.

Senka Latinović, naša sagovornica sa početka priče, upozorava da su takva iskrivljena tumačenja opasna.

“Ljudi prosto lako nasedaju na to, pogotovo u sredinama kakva je naša. Gde možda nisu ni imali kontakata sa toliko stranaca. Definitivno postoji jedan mentalitetski problem sa drugima. Treba prosto na neki način se angažovati i reći da to ne može. Pogotovo među mladim ljudima. Mislim da je to možda potencijal: da se mladi ljudi najviše angažuju jer mislim da su oni ipak otvoreniji”, zaključuje Senka Latinović.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG