Dostupni linkovi

logo-print

Školovanje na maternjem jeziku jednako za sve


Jedna od prištinskih škola

Jedna od prištinskih škola

Kosovski zakoni garantuju jednako obrazovanje za sve zajednice na Kosovu, što znači da svako dete ima pravo da uči na svom maternjem jeziku.Tako se nastava širom zemlje odvija na četiri nastavna jezika, na albanskom, srpskom, bosanskom i turskom na svim nivoima. Međutim, škole u srpskim sredinama na Kosovu rade po planovima i programima Republike Srbije, što je predviđeno i kosovskim zakonima.

Šefica divizije za obrazovanje manjinskih zajednica u Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije Enesa Kadić u izjavi za RSE navodi da na Kosovu postoji 28 osnovnih i 14 srednjih škola gde se u jednom školskom objektu odvija nastava na tri jezika, na albanskom, turskom i bosanskom jeziku.

„To je za svaku pohvalu jer su odnosi, kako između učenika, tako i između nastavnika, na veoma visokom nivou. Nema nikakvih nesporazuma, nesuglasica, incidenata ili nečeg slično“, navodi ona.

Nastava na bosanskom i turskom jeziku odvija na svim nivoima, od predškolskog do unverziteta, i ona je organizovana uglavnom u opštinama gde žive pripadnici ovih zajednica, u Prištini, Mitrovici, Peći i Prizrenu.

„Imamo oko 6.000 učenika Bošnjaka u nastavi na bosanskom jeziku, i oko 3.200 učenika u nastavi na turskom jeziku. Svi udžbenici koji se štampaju na Kosovu od prvog do devetog razreda dele se besplatno učenicima svih zajednica, naravno i albanskoj zajednici, tako da je to jedna pomoć i podrška roditeljima i učenicima svakako. Srednje obrazovanje po zakonu još uvek nije obavezno, i u nastavi ni na jednom jeziku nisu obezbeđeni udžbenici iz sredstava ministarstva. Međutim, treba istaći primer Republike Turske koja je ove godine obezbedila učenicima iz turske zajednice udžbenike“, navodi ona.

Što se tiče romske zajednice, Romi se školuju zavisno od toga u kojoj sredini žive, na albanskom ili srpskom, ponekad i na bosanskom. Ova zajednica ima pravo da se školuje na svom jeziku ali ne postoji izdvojeno obrazovanje zbog nedostatka kadra.

Međutim, romska deca u Prizrenu mogu pohađati dopunske časove svog maternjeg, romskog jezika, a na osnovu udžbenika koje je obezbedilo Ministarstvo.

Ova ustanova takođe pruža podršku učenicima i studentima romske, aškalijske i egipćanske zajednice putem stipendija radi njihove afirmacije i povećanja obrazovanog nivoa. Prošle godine je dodeljeno 100 takvih stipendija učenicima i studentima, a ova politika će se nastaviti i tokom predstojeće školske godine.

Nedostatak udžbenika

Ćerim Bajrami, bošnjački poslanik iz parlamentarne grupe 6 + koja okuplja nesrpske poslanike, kaže da su problemi u nastavi na turskom i bosanskom slični, a jedan od njih je nedostatak udžbenika, posebno u nastavi na bosanskom jeziku.

„Mi nemamo dovoljan broj udžbenika u osnovnoj, a gotovo da nema nijednog udžbenika u srednjoškolskom sistemu, u gimnaziji, ekonomskoj, medicinskoj ili tehničkoj. Ove godine smo pokušali da rešimo to pitanje. Nedavnim rebalansom budžeta omogućeno je izdvajanje sredstava za uvoz udžbenika iz BiH. Ovo rešenje nije idealno jer postoje znatne razlike u planovima i programima, ali kada je nacionalna grupa predmeta u pitanju, bosanski jezik i književnost, u znatnoj meri i istorija, planovi i programi su slični, jer nacionalne zajednice ovde imaju pravo da uređuju tu nacionalnu grupu predmeta koji su direktno vezani za nacionalnu zajednicu. Uzimajući u obzir da je bosanski jezik jedinstven, i za Kosovo i za Bosnu i za Sandžak, onda je normalno da su ti udžbenici manje više slični. Kod Turaka ovaj problem je rešen jer Republika Turska besplatno isporučuje kosovskim Turcima udžbenicke, ali postoje velike razlike u odnosu na planove i programe na Kosovu zbog drugačijeg sistema školovanja", pojašnjava Bajrami.

Pripadnici bošnjačke i turske zajednice imaju mogućnosti i da studiraju na svom maternjem jeziku na javnim univerzitetima kao što su Univerzitet u Prizrenu i Univerzitet u Peći ili turski jezik i knjižvenost na Univerzitetu u Prištini.

U Prizrenu se, pored albanskog, odvija nastava na bosanskom i turskom jeziku na Edukativnom i na Fakultetu kompjuterskih nauka, gde se godišnje uglavnom prime oko 300 pripadnika nevećinskih zajednica. Na ovom univerzitetu mogu studirati i pripadnici hrvatske, romske, aškalijske ili egipćanske zajednice, za koje postoji određena kvota.

Prorektor Univerziteta "Ukshin Hoti“ u Prizrenu Sadik Idrizi kaže da se uči po kurikulumu koji je urađen za nastavu na albanskom jeziku, te dodaje i da se očekuje otvaranje i master studija na ostalim jezicima.

„U nastavni na bosanskom jeziku jedan deo profesora je sa strane. U ovom trenutku troje profesora dolazi sa Univerziteta u Tuzli, a šest profesora su iz Novog Pazara, to su profesori koji su završili studije širom Srbije. U stalnom radnom odnosu gotovo da nema ni jednog jer je problem bio nostrifikacija diploma, ali svi su angažovani ugovorom na šest meseci koji se produžava“, navodi Idrizi.

Pored Prizrena, nastava na bosanskom postoji i na Pećkom univerzitetu, na Fakultetu biznisa i Fakultetu za turizam i hotelijerstvo. Studenti iz manjinskih zajednica ukoliko žele da se upišu na druge smerove to mogu učiniti na javnim univerzitetima, na osnovu kvota koje se izdvajaju svake godine za njih, ali se studira na albanskom jeziku.

Pored toga, od prošle godine na privatnom koledžu AAB u Prištini otvoren je i Pravni fakultet na bosanskom jeziku, gde je upisano 25 studenata koji dolaze iz raznih krajeva Kosova. Osim lokalnih profesora, na ovom koledžu su angažovani i profesori iz Crne Gore, a od predstojeće godine biće i iz BiH.

Pripadnici srpske zajednice inače studiraju na Prištinskom univerzitetu izmeštenom u Severnoj Mitrovici, koji radi po planu i programu Srbije.

Na osnovu poslednjeg popisa iz 2011. na Kosovu živi 27.533 Bošnjaka, 18.738 Turaka, pripadnika iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice je 35.784, a tačan broj Srba je nepoznat zato što sever Kosova nije učestvovao u popisu. Ukupan broj stanovnika je 1.739.825.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG