Dostupni linkovi

logo-print

Predsednički izbori u SAD istorijski, ko god da pobedi


Predsednički izbori u SAD počeli su u Diksvil Noču u Nju Hempširu, gde je demokratska kandidatkinja Hilari Klinton osvojila vođstvo od 4:2 u odnosu na republikanskog rivala Donalda Trampa. Po tradiciji, glasači u Nju Hempširu glasaju prvi odmah posle ponoći po lokalnom vremenu. Amerikanci glasaju za naslednika Baraka Obame, posle duge predsedničke kampanje koja je počela pre više od godinu dana.

Prema anketi koju su sproveli Rojters i agencija Ipsos, Hilari Klinton važi za favorita i ima 90 posto šanse da pobedi Trampa. Prema ovim podacima, Klintoova bi mogla osvojiti glasove 303 elektora od 270 koliko je potrebno, dok bi Trampu pripalo 235 elektorskih glasova.

No, Trampovi savetnici tvrde da nivo podrške koju republikanski kandidat uživa među biračima nije vidljiv u anketama i veruju da bi biznismen iz Njujorka mogao da iznenadi, kao što su britanski glasači, na iznenađenje svih, u junu glasali za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije.

Kako javlja BBC, postoje naznake da je visoka izlaznost među hispanskim stanovništvom, za koje se veruje da podržava Klintonovu.

Američki senator iz redova demokrata Tim Kejn, nakon glasanja, pozvao je birače da učestvuju u izbornom procesu.

"Učinili smo sve što smo mogli i sada je sve u rukama birača", rekao je Kejn.

Jedan od prvih indikatora snage svakog kandidata mogu biti rezultati u Severnoj Karolini i Floridi, saveznim državama u kojima su i Klintonova i Tramp vodili žestoke kampanje do poslednjeg trenutka. U obema državama rezultati su se menjali od podrške Klintonovoj do izjednačenog rezultata.

Obećanja o boljim danima

Uoči glasanja, Hilari Klinton i Donald Tramp obilazili su Ameriku uzduž i popreko, u nastojanju da pridobiju birače. Poslednji miting Klintonova je održala u glavnom gradu Severne Karoline – Raliju.

Kandidatkinja Demokratske stranke je pozvala građane da glasaju za jaču, pravedniju i bolju Ameriku

Uoči glasanja, Hilari Klinton i Donald Tramp obilazili su Ameriku uzduž i popreko, u nastojanju da pridobiju birače

Uoči glasanja, Hilari Klinton i Donald Tramp obilazili su Ameriku uzduž i popreko, u nastojanju da pridobiju birače

"To je izbor koji predstavlja suštinu onoga što smo mi Amerikanci. Ono što sam videla pre nego što sam se popela ovde na binu i ono što sada vidim je neka vrsta potencijala i radosti. Prijatelji, ako se zajedno potrudimo, nema razloga da najbolji dani Amerike ne budu ispred nas", kazala je Klintonova.

Tramp je svoje poslednje obraćanje imao u državi Mičigen. Kontroverzni kandidat je sa govornice rekao svojim pristalicama da imaju "veličanstvenu priliku da pobede korumpirani sistem".

"Zajedno ćemo učiniti Ameriku uspešnom ponovo. Učinićemo Ameriku ponovo jakom i bezbednom. I učinićemo Ameriku ponovo velikom", poručio je Tramp.

U finišu ove neizvesne predsedničke kampanje, finansijska tržišta beleže nešto bolje rezultate. Dolar je ojačao na svetskoj berzi i zabeležio jedan od najvećih skokova u poslednjih nekoliko sedmica.

Investitore, za koje je Hilari Klinton dobro poznata, ohrabilo je saopštenje Federalnog istražnog biroa (FBI) da je sa kandidatkinje demokrata skinuta sumnja da je počinila krivično delo koristeći privatni server za vreme dok je bila državna sekretarka predsednika Baraka Obame.

No, Donald Tramp nastavio je da se bavi mejlovima i dan uoči izbora, poručivši svojim pristalicama da je Klintonova kriva, te da su izbori namešteni.

Divlje spekulacije

Veoma brzo reagovala je Organizacija za bezbednost i saradnju Evrope (OEBS), čiji predstavnici nadgledaju američke izbore. Glavna koordinatorka OEBS za SAD Kristin Mjutonen ocenila je Trampovu izjavu o namešteim izborima kao "divlju spekulaciju".

Duga predsednička kampanja važi za jednu od najnegativnijih u istoriji američkih izbora.

Duga predsednička kampanja važi za jednu od najnegativnijih u istoriji američkih izbora.

"Takve divlje spekulacije su veoma štetne za politiku", rekla je ona za austrijski radio Oe1, dodavši da takve izjave odvraćaju ljude od političkih procesa.

"Demokratija je uvek oštećena kada se daju nefer i veoma polarizirajući komentati i spekulacije", napominje Kristin Mjutonen.

Američki glasači biraju između Hilari Klinton, prve dame u vreme mandata njenog supruga Bila Klintona, za koju se smatra da će uglavnom nastaviti politiku aktuelnog predsednika Obame, i Donalda Trampa, koji nikad nije bio na državnoj funkciji i koji se pozicionirao kao katalizator promena.

Za pobedu na američkim izborima je potrebna podrška 270 elektora – posrednika koji se biraju po saveznim državama, koje ih daju srazmerno svojoj veličini.

Ne očekuje se da će ime novog predsednika biti poznato pre četiri sata ujutro u sredu po centralnoevropskom vremenu. Ukoliko, pak, razrlika između dvoje kandidata bude mala, moguće je da će se čekati i duže.

Ova duga predsednička kampanja važi za jednu od najnegativnijih u istoriji američkih izbora. Kandidati su se, između ostalog, međusobno optuživali da nemaju kvalifikacije niti znanja da vode državu.

Tramp, bivša TV zvezda rijaliti programa, skrenuo je na sebe pažnju javnosti provokativnim komentarima o muslimanima i ženama, napadajući republikanski establišment, te najavama da će podići zid na granici SAD sa Meksikom, kako bi sprečio dolazak ilegalnih migranata.

Značajan pad rejtinga ovog u najmanju ruku kontroverznog kandidata, dogodio se kada je u javnosti objavljen video iz 2005. godine, na kojem on iznosi degutantne komentare na račun žena.

Kakav god da bude ishod izbora, oni će biti istorijski. Ukoliko pobedi Hlari Kinton biće prva žena na čelu Sjedinjenih Država u 240 godina dugoj istorji ove zemlje. Ako u Belu kuću uđe Tramp, to će predstavljati ogromni potres za establišment u Vašingtonu, kakav nije viđen generacijama unazad.

Paralelno sa izborima za predsednika, u Sjedinjenim Državama su u toku i izbori za Kongres. Biraju se novi članovi predstavničkog doma Kongresa i trećina saziva Senata.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG