Dostupni linkovi

logo-print

Šiiti u borbama za oslobađanje Ramadija


Borbe u Ramadiju

Borbe u Ramadiju

Nekoliko hiljada šiitskih boraca pristiglo je u vojnu bazu u blizini Ramadija, pripremajući se za kontraofanzivu vladinih snaga da bi povratili ovaj grad na zapadu Iraka koji su zauzeli militanti Islamske države 17. maja.

Irački premijer Hajdar al-Abadi prethodno nije bio voljan da razmesti šiitske borce u Ramadi, glavnom gradu provincije Anbar u kojoj pretežno živi sunitsko stanovništvo.

Međutim, Abadi je u nedelju naredio pripadnicima šiitske milicije iz grupe Hašid Šabi da se uključe u operacije u Ramadiju nakon što su Savet provincije i suintski plemenski lideri zatražili pomoć.

Oko 3.000 šiitskih boraca učestvovaće u ovoj operaciji. Jusuf al-Kilabi, jedan od portparola šiitskih snaga, kazao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je nekoliko hiljada njihovih boraca poslato na front kod Ramadija, “dovoljno da oslobode grad”.

Hadi al-Ameri, vođa jedne od šiitskih grupacija “Badr”, izjavio je da je trebalo da lokalni sunitski lideri ranije prihvate njihovu ponudu da pomognu, ističući da su “politički predstavnici Anbara odgovorni za pad Ramadija jer su se protivili angažovanju šiita u odbrani sopstvenog naroda”.

U međuvremenu, militanti Islamske države tragali su u ponedeljak od kuće do kuće za policajcima i provladinim borcima, bacajući u brutalnoj čistiki njihova tela u reku Eufrat.

Stanovnici Ramadija, koji su govorili za irački servis RSE pod uslovom da se ne objavi njihovo ime zbog straha od odmazde, navode da je Islamska država napravila listu simpatizera vlade, upadajući u njihove kuće kao i domove plemenskih lidera, koji su opljačkani ili zapaljeni.

Oko 500 civila i vojnika je ubijeno od početka napada na Ramadi 15. maja.

Dopisnik RSE javlja da su se vladine snage nakon povlačenja iz ovog grada 17. maja pregrupisale i izvršile kontranapad u ponedeljak izutra uz podršku američke i iračke avijacije.

Izbeglice koje su bile primorane da napuste Ramadi

Izbeglice koje su bile primorane da napuste Ramadi

Bela kuća je saopštila u ponedeljak da je gubitak Ramadija “neuspeh”, ali da će SAD i njegovi saveznici pomoći iračkim snagama da povrate kontrolu nad ovim gradom.

Ujedinjene nacije su objavile u ponedeljak da je oko 25.000 stanovnika Ramadija izbeglo i uputilo se uglavnom ka Bagdadu.

Kako javlja dopisnik RSE, militanti Islamske države drže i obližnja sela. Istovremeno, ekstremisti napreduju u oklopnim vozilima istočno ka gradu Al Kalidijah u blizini jezera Habanijah i obližnjoj vojnoj bazi gde se okupljaju šiitski borci, oko 20 kiliometara od Ramadija.

Iranski ministar odbrane u Bagdadu

Iranski ministar odbrane Hosein Degan susreo se u ponedeljak u Bagdadu sa iračkim premijerom Abadijiem i ostalim zvaničnicima da bi “razmotrili mogućnosti za proširivanje vojne kao i promovisanja saradnje u borbi protiv terorizma kako bi se osigurala stabilnost regiona”, javlja iranska agencija IRNA.

Iako se u više navrata pominjalo da iranski generali dolaze u Irak da bi obučavali šiitsku miliciju, Deganova poseta Bagdadu označava do sada neviđeni nivo vojne saradnje Irana i Iraka.

Irački premijer se sastao prethodno i sa šefom centralne američke komande generalom Lojdom Ostinom (Lloyd Austin), razmatrajući najnoviji razvoj događaja, uključujući odluku da se angažuje šiitska milicija u borbma oko Ramadija.

Vašington u prošlosti takođe nije gledao blagonaklono na razmeštanje šiitske milicije u sunitskoj provinicji Anbar.

Umesto, toga SAD se zalažu za regrutovanje lokalnih sunitskih snaga u borbama protiv sunitskih ekstremista iz Islamske države.

Šiitske snage su odigrale kjlučnu ulogu u vladinoj ofanzivi u kojoj je povratila kontrolu nad Tikritom severno od Bagdada u aprilu.

Međutim, pojedini šiitski borci su optuženi za maltretiranje sunitskih civila u ovom gradu sveteći se za masovna ubistva šiita kada je Islamska država zauzela znatan deo severnog i zapadnog Iraka 2014. godine.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG