Dostupni linkovi

logo-print

Siromaštvo povećava broj tražilaca azila iz Srbije u Nemačkoj


Pasoš Srbije, ilustrativna fotografija

Pasoš Srbije, ilustrativna fotografija

Srbija se po broju građana koji su podneli zahtev za azil u Nemačkoj prošlog meseca našla na trećem mestu, iza Sirije i Albanije. Iako je prošle godine proglašena sigurnom zemljom, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, u prvoj polovini ove godine bila je među zemljama iz koje je stiglo najviše zahteva.

Dragan Popović iz Centra za parktičnu politiku kaže za RSE da ga ovi podaci ne iznenađuju s obzirom na stepen siromaštva.

Pogotovo kada imamo u vidu da veliki broj ljudi koji beže zbog siromaštva koristi taj sistem azila koji je u Nemačkoj, da budemo iskreni, čudno regulisan u odnosu na ostatak Evrope. Naime, u Nemačkoj možete najduže da ostanete kada jednom uđete u sistem azila. Iako je Srbija proglašena sigurnom zemljom, to u Nemačkoj mnogo duže traje i vi ste praktično par meseci tamo zaštićeni, a onda naravno na sve načine pokušavate da se snađete dalje i da dobijete nekakav posao nelegalno”, navodi Popović.

Među zemljama iz kojih je u prvoj polovini ove godine stiglo najviše zahteva za azil, uz Srbiju su i Makedonija, Bosna, Kosovo, Albanija, te Sirija, Irak, Avganistan, Eritreja i Nigerija.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer navodi da je važno razgraničiti kome je zaista potrebna pomoć, a ko ni pod jednim uslovom nema mogućnost da u Nemačoj dobije pravo na ostanak.

"Oni kojima je priznato pravo na zaštitu, trebalo bi ubuduće da budu brže i bolje integrisani, a sa druge strane oni koji imaju obavezu da napuste zemlju i nemaju nikakvu perspektivu za ostanak, trebalo bi da se njihov boravak u Nemačkoj konsekventnije i delotvornije okonča", rekao je De Mezijer, povodom predstavljanja novog izveštaja o azilantima.

Dragan Popović

Dragan Popović

I Dragan Popović ocenjuje da bi Nemačka trebalo da ubrza procedure jer bi time i ljudima iz Srbije postalo manje privlačno da tamo traže azil. Struktura stanovništva koja odlazi menja se iz godine u godinu.

Ono što je trend i što ja znam iz izveštaja o ljudskim pravima poslednjih godina, to je da se ta struktura širi. Nekada su išle uglavnom socijalno najugroženije grupe, išlo je romsko stanovništvo i išle su populacije koje su inače i diskriminisane i jako siromašne. Sada idu masovno ljudi iz svih delova Srbije, ali posebno iz onih delova koji su siromašniji. Ljudi iz istočne i južne Srbije idu u velikom broju i to svedoči o daljem padu standarda i o sve većem siromaštvu i socijalnim podelama. Dakle, ljudi koji su inače bili iz siromašnih krajeva su sve siromašniji i polako gube nadu da će ikada u Srbiji moći na bilo koji način da zadovolje svoje osnovne potrebe i jedini izlaz vide u tome da se nekako domognu zapadne Evrope”, rekao je Popović.

Ministar finansija Bavarske Markus Zeder iz Hrišćansko-socijalne unije založio se pre nekoliko dana za ukidanje takozvanog "džeparca" za izbeglice koji iznosi 140 evra mesečno tokom trajanja procesa dobijanja azilantskog statusa i rekao da je taj novac za mnoge ljude sa Balkana motivacija da dođu u Nemačku.

"To je toliko puno kao jedna mesečna zarada u Srbiji ili na Kosovu", rekao je Zeder.

On je dodao da aktuelni talas izbeglica u Bavarskoj mora biti smanjen. O tome šta bi Srbija trebalo da uradi kako bi zaustavila odlazak svojih građana, Popović uz mere borbe protiv siromaštva, navodi i veću integraciju diskriminisanih grupa.

Tu pre svega mislim na Rome, ali i na Albance iz Preševa i Bujanovca. Te dve grupe su u dosta nepovoljnom položaju u Srbiji, ne samo zbog siromaštva, već su i inače disktriminisane. Mislim da bi merama integracije, kojima bi ti ljudi bili u većoj meri uključeni u društvo, donekle mogao da se zaustavi ovaj talas azilanata”, ocenjuje Popović.

Podsećamo, Evropski parlament je krajem 2013. godine usvojiorezoluciju o uvođenju "zaštitnog mehanizma" koji Evropskoj komisiji daje pravo da, na predlog zemalja članica, ponovo uvede vize zapadnobalkanskim i drugim zemljama iz kojih bi naglo porastao broj lažnih azilanata.

Navodeći da ova mogućnost uvek postoji, Popović ne veruje da bi u skorije vreme mogla biti realizovana imajući u vidu masovan priliv izbeglica sa Bliskog istoka i iz Afrike, koji su trenutno najveći problem zapadnih zemalja.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG