Milan Babović i Milutin Nikolić, čelnici Samostalnog sindikata Navipa, rekli su za RSE da je ta firma, koja je prodata za manje od šest miliona evra, vredela bar desest puta više i da je planski uništena.
Samostalni sindikat Navipa godinama se bori za spas ove firme i povratak otpuštenih radnika na posao a njegovi rukovodioci tvrde da ta fabrika pića, koja je u stečaju, ima uslove da stane na noge uz izbor strateškog partnera koji bi radio po tržišnim uslovima.
Milutin Nikolić (50), član Izvršnog odbora Samostalnog sindikata Navipa, koji je do januara 2013. u toj firmi radio 27 godina, rekao je za RSE da je Navip planski uništavan kako bi ga se kroz kupovinu akcija od radnika i privatizacijom po bagatelnoj ceni dokopali privatnici.
“To se radilo na razne načine. Na primer, u situacijama kada smo imali potražnju i kada smo se spremali da napunimo robu za zimski period, kada ona najbolje ide, dešavalo se da rukovodstvo baš tada donese odluku da radnike pošalje na prinudni odmor. Navodno, nema posla, ne isplati se raditi… A mi u podrumu, ja to znam jer sam u podrumu radio, imamo sirovine spremne za obradu i flaširanje. A oni pošalju radnike na prinudni zato da bi imali pokriće da završe ono što su naumili.”
Od oko 500 radnika Navipa, nadaleko poznatog proizvođača pića iz Zemuna, danas samo tridesetak radi na održavanju i obezbeđivanju imovine. Vrednost Navipa u 2012. godini u stečaju je procenjena na 21,7 miliona evra, dok dugovi iznose oko 20 miliona.
Milan Babović (52), predsednik Samostalnog sindikata Navipa sa 32 godine staža u toj firmi, kaže za RSE da je od početka dvehiljaditih Navip pripreman za buduće vlasnike, i da se to radilo i tako što su im proizvodi prodavani po nerealno niskoj ceni. Tako je, tvrdi Babović, bez razloga potpuno zapostavljeno i zatvoreno srpsko tržište da bi se vino prodavalo samo jednom kupcu iz Bosne i Hercegovine.
“Vino koje u našim prodavnicama košta 120 ili 130 dinara davano je u Bosnu po 79 centi ili 66 centi. To je znači ispod cene. I onda ga oni u Banjaluci prodaju za 4,5 konvertibilne marke. Tako je Navip oštećen od 30 do 50 dinara samo na po jednoj flaši.”
Milan Babović i Milutin Nikolić u razgovoru sa novinarom RSE Zoranom Glavonjićem
Nadležne institucije u Srbiji pokrenule su krivični postupak protiv četrnaest lica osumnjičenih da su proneverili oko šest miliona evra tokom i nakon privatizacije Navipa.
Milutin Nikolić kaže da su upravo stečaj i bankrot cilj onih koji su želeli Navip.
“Blokadu računa su namerno držali da bi imali izgovor da firmu gurnu u stečaj. Jer su na taj način planirali da imovinu koju su uknjižili na sebe faktički prenesu u vlasništvo i da tako pokriju sve tragove. Oni su imali vezane firme koje su čak i registrovane na adresi Navipa. Čiji direktor je bio i generalni direktor Navipa, a istovremeno ima firme vezane za Navip, tako da je preko njih ispumpavan novac.”
Ljuti na državu
Navip je posedovao oko 1.200 hektara vinograda koji su smatrani među najboljima u regionu, cena je dostizala 25 hiljada evra, procenjeno je da su ukupno vredeli oko 30 miliona evra, dok je cela firma prodata za manje od šest miliona evra. Pamti se da je i u kriznim vremenima Navip mesečno prodavao pića u vrednosti od skoro milon evra.
Milan Babović i Milutin Nikolić kažu da su svojevremeno, u trenutku kada je otpušteno 270 radnika, sindikalci blokirali isporuku flaširane robe iz fabrike kako bi sprečili dalje urušavanje firme.
“I tada je sa njima počeo rat. Pošto nisu mogli da uzmu robu, koja je tada vredela oko 50 miliona, oni su na Sretenje 15. februara 2012. obili magacin. Došla su dva kamiona i neki radnici iz Bosne. Jedan šleper je izašao iz fabričkog kruga, a drugi smo spasili ja i još četvoro ljudi dok nisu došli ostali radnici. Malo je falilo da dođe do ozbiljnog fizičkog sukoba. Oni su znali da firma ide u stečaj i hteli su da otmu robu koja je ostala i da to unovče. I niko ih nije uhapsio.”
Zgrada Navipa
U dobrim danima za tu firmu, pre petnaestak godina Navip je imao 66 odsto tržišta u zemljama bivše Jugoslavije i izvozio u SAD, Nemačku, Japan, Kanadu, Poljsku, Izrael… Imao je paletu od 200 proizvoda, a mesečno je punio milion litara samo jedne vrste vina “Royal”, dok su više nego dobro išli i drugi njegovi nadaleko poznati brendovi “Smederevka”, “Crnjak”, “Plemenka”, “Fruškogorski biser”, brendi, likeri i šampanjac “Milion”.
Milutin Nikolić kaže da je ljut na državu što nije sprečila propast Navipa, i da se oseća tužno kada danas pogleda u kapiju nekadašnjeg zemunskog giganta.
Poziv čitateljima za kriminal ili korupciju
Radili ste u jednom od preduzeća iz ovog izveštaja za koja se sumnja da su planski iskorištavana i rasporodavana, ili u nekom drugom koje je doživelo istu ili sličnu sudbinu?
Poznajete nekog ko je zbog finansijskih malverzacija tokom privatizacija u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Kosovu, Makedoniji ili Hrvatskoj izgubio posao i ostao na ulici?
Podelite s nama vaša iskustva, otkrijte ono što drugi ne znaju.
Javite se Radiju Slobodna Evropa, pošaljite nam vaše svedočenje na email adresuslobodnaevropa@rferl.orgili putem ovoglinka.
“Užasno. To je kao kada bi vam neko došao u kuću i iselio vas. Jer tu firmu smo našim rukama podigli. A ovi koji su opljačkali milione i milione evra šetaju se na slobodi. Sutra čekaju bankrot da uknjiže tu imovinu na sebe pa da mogu tu da grade i rade šta hoće.”
Navip i danas, kada je u stečaju, dobija ponude za saradnju iz celog sveta. Njegova roba je tražena, ali nema ko da je napravi i isporuči.
Milan Babović i Milutin Nikolić, koji su više od pola života proveli u toj firmi, kažu da se ne plaše pretnji sindikalcima, kojih je bilo, i da je i inat jedan od motiva da ne dozvole da se Navip raskući.
“Navip je nakada bio ferari, a danas je zarđali fića. Došli su neki koji su bili niko i ništa i preko noći nas izbacili na ulicu. Ovo što nam se dešava je zaista mizerno. Dolazili su direktori u izlizanim jaknicama i pocepanim patikama, a posle tri meseca su kupovali luksuzne automobile. Više nisu gledali radnike. Neko će iz ove države kad tad morati da objasni zašto nisu reagovali u slučaju Navipa.”
