Dostupni linkovi

logo-print

Sigurne kuće u Srbiji više nisu bezbedne


Ilustracija

Ilustracija

Dve žene i jedno dete povredjeni su u napadu nasilnog supruga u sigurnoj ženskoj kući u Beogradu. Ovaj incident, u kom samo pukom srećom nije bilo mrtvih, ukazao je na sve učestalije nasilje nad ženama i nezaštićenost ustanova u kojima borave žrtve.

Muškarac srednjih godina, kog štampa imenuje kao Saša K, preskočio je ogradu kuće u u kojoj borave žrtve porodičnog nasilja, utrčao u objekat i nožem u grudi ranio svoju četrdesetjednogodišnju suprugu. U tom napadu povredio je i njihovog jedanaestogodišnjeg sina, koji je od pomahnitalog oca pokušao da odbrani majku, kao i jednu štićenicu koja je očajnički nastojala da ga spreči u napadu.

Vesna Stanojević, koordinator Sigurne ženske kuće, rekla je za RSE da je ovaj brutalni napad poslednja opomena državi da mora da zaštiti žrtve.

“On je uleteo i počeo da je bode nožem, žene koje su bile prisutne pokušale su da je odbrane ali je bio nenormalno snažan i nisu mogle ništa da urade… Verovatno je mislio da je mrtva, ostavio je nož i izleteo iz kuće. Pozvali smo policiju i hitnu pomoć koje su došle posle 10 minuta. Šokirana sam ovim dogadjajem, to je strašno, jer očigledno je da postoji način da se neko povredi bez obzira da li se nalazi u Sigurnoj kući. Osnovni razlog za to je što mi nemamo nikakvo obezbedjenje. Nekoliko puta smo tražili policijsku zaštitu ali uvek je odgovor bio da nemaju dovoljno ljudi.”

Nakon što je napao suprugu, koja se dva i po meseca sa detetom nalazi u Sigurnoj kući, napadača je policija uhapsila u naselju Rakovica i protiv njega će biti podneta prijava za pokušaj ubistva.

U toj ustanovi kažu da se žena sa detetom odvojila od Saše K. jer je bio ekstremno posesivan i ljubomoran, a pretpostavlja se da ju je pronašao tako što je znao gde radi, da je pratio nju ili dete koje ide u obližnju školu.

Milorad Veljović, direktor Policije, izjavio je da će MUP preduzeti sve da se spreče ovakvi incidenati.

“Ako bude potrebe mi ćemo obezbedjivati sigurne kuće i 24 sata dnevno. Moramo da zaštitimo sve gradjane, a pogotovu ako su im ugrožena osnovna ljudska prava. Žena sa detetom morala je da napusti svoj dom da bi našla utočište u nekoj drugoj kući i to nam govori da ovo društvo mora da počne da razmišlja malo drugačije.”

U Beogradu postoje tri sigurne kuće čije lokacije se drže u tajnosti ali ni jedna od njih nema privatne čuvare ili policijsko obezbedjenje. Postoji video nadzor, snimci poslednjeg incidenta prosledjeni su policiji, ali ta mera nije dovoljna da spreči nasilnike da se obračunaju sa svojim suprugama i partnerkama koje su ranije zlostavljali.

Primeniti evropski model

Tanja Ignjatović, iz Autonomnog ženskog centra, kaže da je krajnje vreme da u Srbiji, kroz provere koje bi vršila policija i službe socijalne zaštite, počne da se primenjuje evropski model za zaštitu žena koje su u riziku od nasilja ili ubistava.

“Na primer, policija Engleske ima kratku listu bezbednosnih rizika sa 15 indikatora. Svaki telefonski poziv prolazi proveru i ukoliko u njemu ima pet ili više indikatora sa tog spiska smatra se da se radi o nasilju viskog rizika pa je policija u obavezi da razmeni tu informaciju sa drugim nadležnim službama kako bi se sprovela hitna intervencija.”

Prema istraživanjima nevladinih organizacija, nasilje nad ženama u Srbiji je u porastu, a od početka godine u porodičnim svadjama u Srbiji ubijeno je 20 žena.

Vesna Stanojević smatra da glavnu ulogu u sistemskoj zaštiti zlostavljanih žena moraju da preuzmu državne institucije.

“Situacija je prilično alarmantna. Treba da se uključe centri za socijalni rad, policija i pravosudje. Postupci treba brže da se rešavaju i nasilnici treba strože da se kažnjavaju. Njihovo kažnjavanje mora da bude poruka drugima kojima slične stvari padnu na pamet da će dve trećine života provesti u zatvoru ako povrede ili ubiju ženu.”

Dok je u evropskim zemljama u proseku oko 20 odsto žena bar jednom u životu bilo izloženo nekoj vrsti nasilja, u Srbiji je taj procenat veći - svaka treća žena bila je žrtva fizičkog zlostavljanja.

Psihološkinja Tanja Ignjatović zaključuje da su razlozi za to patrijarhalno društvo, životu u siromaštvu i prvenstveno u opštem tolerisanju nasilja.

“Ovde imate političko nasilje, nasilje na stadionima, na ulicama, na mnogim drugim mestima. Onda je prirodno da ga imate i u porodici, a pri tom se često o njemu misli kao o nasilju koje ima manju društvenu opasnost. Na taj način ono se implicitno toleriše. Prelaženje preko toga i razne meke taktike, kao što su razgovori iznova i iznova, pa brojna upozorenja, pet puta, pa onda 15 puta razgovori sa nasilnikom, nikako nisu dobri. To nekako legitimizuje da se nasilje i dalje praktikuje i da opstaje. To sve daje lošu poruku da je to dozvoljen način ponašanja.”
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG