Dostupni linkovi

logo-print

Lider Srpske radikalne stranke i haški optuženik Vojisav Šešelj rekao je da je predao predstavnicima Haškog tribunala u Beogradu svoj odgovor da se ni na koji način nije ogrešio o nalog Pretresnog veća Haškog tribunala o privremenom puštanju na slobodu, navodeći da bi odluka o tome mogla da bude doneta već iduće sedmice. Njegova neopoziva odluka je da se neće dobrovoljno vratiti u Hag. Ostaje da se vidi kakva će biti odluka Suda u Hagu i kakve pravne i političke komplikacije se mogu očekivati s obzirom na to da je Šešelj na privremenu slobodu pušten bez ikakvih garancija zemlje u koju se vratio.

Odluku haškog optuženika Vojislava Šešelja o njegovom odbijanju da se dobrovoljno vrati u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala za naš program obrazlaže Nemanja Šarović, funkcioner Srpske radikalne stranke i član stručnog tima za njegovu odbranu.

“Mi se u tom odgovoru isključivo držimo pravne argumentacije i činjenice da pritvor od 12 godina nije moguć nigde u svetu. Dakle, ne postoji ni jedan pravni razlog zbog kojeg bi Vojislav Šešelj bio u Hagu i zbog kojeg bi se tamo vratio. Potpuno je neizvesno da li će uopšte biti doneta i kada će biti presuda, a tražiti od njega da čeka svoju smrt u naredne možda dve-tri ili ko zna koliko godina u Hagu – zaista mislim da niko nema to pravo. Prema tome, Vojislav Šešelj, kao što je i najavio, neće se dobrovoljno vraćati u Hag, a kakva će biti odluka – to je nešto što je van našeg domašaja. On je odgovorio, sada Tužilaštvo, nakon što dobije naš odgovor, ima pravo da u roku od 24 sata uputi repliku i nakon toga će Žalbeno veće ponovo moći da odlučuje. A šta će odlučiti – to niko živ ne zna. Pravno gledano, u skladu sa Pravilnikom o postupku i dokazima, mi bismo bili potpuno relaksirani jer oni ne mogu u skladu sa pravom i međunarodnim standardima vratiti Vojislava Šešelja u pritvor”, kaže Šarović.

Podsetimo, odluka o privremenom puštanju na slobodu haškog optuženika Vojislava Šešelja postala je pravosnažna još u novembru prošle godine, kada je Tužilaštvo saopštilo da se na nju neće žaliti. Međutim, ono je kasnije tražilo da Pretresno veće tu odluku preispita. To veće je to učinilo i odlučilo da odbije zahtev Tužilaštva da se Šešelj vrati u pritvor. Potom se Tužilaštvo na tu odluku Pretresnog veća žalilo Žalbenom veću. Ono je 30. marta naložilo Pretresnom veću da odmah opozove odluku o privemenom puštanju Šešelja na slobodu i naloži mu da se vrati u pritvorsku jedinicu Tribunala u Sheveningenu.

Pretresno veće još nije postupilo po nalogu Žalbenog veća, već je 10. aprila od lekarskog tima koji Šešelja leči u Srbiji, zatražilo dokumentaciju o njegovom trenutnom zdravstvenom stanju.

Međutim, Šešelj je odbio da tu dokumentaciju dostavi sudu.

Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava, kaže da se situacija oko Šešelja procesno vrlo zakomplikovala.

“Ono što je vidim kao problem, kao pravnu zavrzlamu ili rupu u svemu tome jeste što naša država nije davala nikakve garancije, pri čemu joj one nisu ni tražene. Oni su, setimo se, Šešelja pustili tako što je on rekao da ne želi bilo kakve garancije od države. S druge strane, ne može neko sa strane da dođe i uhapsi Šešelja ovde, to mora da uradi naša policija. Državni organi koji su zato nadležni verovatno će da kažu da oni s tim nemaju nikakve veze jer nisu ni dali nikakve garancije. U stvari, praznina je u fazi postupaka bila verovatno ta što se nije tražila garancija od strane države u koju ta osoba odlazi. Po pravilu se traži nekakva garancija. Mislim da je za Hadžića tražena garancija od strane države da će on da se vrati, koju je država prihvatila. U slučaju Šešelja to nije urađeno i to je verovatno neki procesni propust koji se sada obija o glavu verovatno sudu više nego vlasti u Srbiji, zato što oni imaju izgovor i mogu da kažu – mi nismo ni garantovali da će on da se vrati. To je, dakle, otuda što su oni njega pustili na privremenu slobodu bez ikakvog uslovljavanja”, kaže Vesna Petrović.

Na privremenu slobodu je, podsetimo, haški optuženik Vojislav Šešelj pušten iz humanitarnih razloga, kako bi u Srbiji dočekao presudu po optužbama za zločine protiv čovečnosti počinjene u Vojvodini, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Nametnuta su mu dva uslova tokom boravka u Srbiji - da ne ugrožava žrtve i svedoke i da se vrati u Hag kada veće to od njega zatraži.

Tužilaštvo smatra da je optuženi javnim izjavama da se neće dobrovoljno vratiti u Hag prekršio jedan od postavljenih uslova, te zato zahteva njegov hitan povratak u pritvor Tribunala.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG