Dostupni linkovi

Serwer: Mladić uhapšen u pogodnom trenutku


Daniel Serwer
Daniel Serwer
Vest o hapšenju najtraženijeg haškog begunca Ratka Mladića pozdravljena je iz najznačajnijih evropskih i svetskih prestonica, ali i iz međunarodnih organizacija za ljudska prava.

Njegovo hapšnje pozdravila je i organizacija Amnesty International. Evo šta je za Radio Slobodna Evropa neposredno po objavljivanju vesti da je Mladić uhapšen izjavila Sian Jones (Šon Dzons), istraživač Amnesty International za Srbiju.

“Mi smo izuzetno zadovoljni što je Ratko Mladić napokon uhapšen. Mnogo vremena je prošlo – 16 godina je predugačak period čekanja pravde za žrtve genocida i druge žrtve ratnih zločina. Ovo je zaista veliki korak napred i mi smo izuzetno zadovoljni što su srpske vlasti napokon ispunile svoju najvažniju međunarodnu obavezu i uhapsile Ratka Mladića. Očekujemo da će uskoro biti uhapšen i Goran Hadžić i, kao što je predsednik Tadić rekao u svom televizijskom obraćanju naciji, i svi drugi pojedinci koji su Mladiću pomagali u skrivanju. Ovo je značajan korak naprad u ostvarivanju pravde i mi ga pozdravljamo”, rekla je za Radio Slobodna Evropa Sian Jones, istraživač Amnesty International.

Hapšenje dobrodošlo

Reagovanja na hapšnje haškog optuženika broj jedan stižu i sa druge strane Atlantika.
Ratko Mladić u Han Pijesku, jun 1996.

Iako je hapšenje Mladića izvedeno u trenutku koji je vlast ocenila kao najpodesniji, Daniel Serwer, ekspert za Balkan sa vašingtonskog Johns Hopkins instituta, pozdravlja taj čin i nada se istrazi o tome koji elementi srpskih službi bezbednosti su učestvovali u decenijskom skrivanju Mladića.

“Taj korak je dobrodošao. Čini se da se je hapšenje Mladića tempirano u trenutku koji je vlast ocenila kao najpogodniji, s obizirom na negativan izveštaj haškog tužioca pre nekoliko dana i na posetu Catherine Ashton Beogradu, ali, uprkos tome vest o Mladićevom hapšenju zaista je dobrodošla. Ja naročito pozdravljam Tadićevu izjavu da se ovim činom ne završava potraga za pojedincima koji su pomagali Mladićevo skrivanje, kao i da će ovaj čin ubrzati proces pomirenja u regionu."

RSE: Kada ste rekli da je tajming hapšenja Mladića pogodan, da li time kažete da je vlast Srbije sve vreme pre toga znala gde se Mladić skriva?

Serwer: Ne mogu o tome sada nešto pouzdanije da kažem. Sve što znam jeste da je on uhapšen u Srbiji u naročito povoljnom trenutku. Ne znam ko je znao da se on nalazi tamo gde su ga pronašli, kada su ga pronašli i slično. Smatram da sve to treba da bude predmet buduće istrage, ali moram da kažem da bi me veoma iznenadilo ako ne bi došli do zaključka da su elementi tajnih službi bili umešani u Mladićevo dosadašnje skrivanje. Mislim da je ovo pravi povod i momenat da Tadić inicira istinsku reformu službi bezbednosti.

Ko je Ratko Mladić?

Ratko Mladić nakon hapšenja, 26. maj 2011 (Izvor: www.politika.rs)
Ko je Ratko Mladić?

Ratni komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, rođen je 12. marta 1943. godine u selu Božanići kod Kalinovika. Završio je Vojno-industrijsku školu pri „Teleoptiku“ u Zemunu, a potom, kao šesti u klasi, i Vojnu akademiju kopnene vojske.

Oficirsku karijeru započeo je u Skoplju 1965. godine. Napreduje do načelnika za nastavu 3. vojne oblasti Jugoslovenske narodne armije (JNA) u glavnom gradu Makedonije. Početkom januara 1991. godine postaje pomoćnik komandanta Prištinskog korpusa. Krajem juna iste godine i odlazi u Knin. Tamo komanduje bitkama koje pobunjeni Srbi vode protiv hrvatskih snaga. Početkom marta 1992. po naređenju načelnika Generalštaba JNA Blagoja Adžić sa dužnosti u Kninu odlazi u Sarajevo. Preuzimajući dužnost od generala Milutina Kukanjca, Ratko Mladić postaje komandant 2. vojne oblasti JNA, sa sjedištem u Sarajevu. Od 12. maja 1992. godine, pa sve do kraja novembra 1996. godine, kako navodi Haško tužilaštvo, general Mladić je zapovjednik vojske bosanskih Srba.

Aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.

Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. General Mladić je, 12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine tada samoproglašene Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Mladić je 1995. godine optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred Haškim tribunalom.

Pod njegovom komandom, kako je navedeno u optužnici, ubijeno je više od sedam hiljada zarobljenih muslimana na području Srebrenice. Pod njegovom komandom granatirano je Sarajevo i snajperski su ubijani civili sa okolnih brda iznad grada.

Novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala.

Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada ukazom Predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića."

Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 28. februara 2001. nije penzionisan.

Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006.

Utvrđeno je da je u vojnim objektima boravio do početka 2002. godine, od kada mu se gubi svaki trag. Svi dosadašnji pokušaji da bude uhapšen su propali, čak i posle hapšenja mreže njegovih jataka pre nekoliko godina.

Ratko Mladić je od 1966. oženjen Bosom, ima sina Darka.

Izmenjenu optužnicu možete pročitati OVDE.

Podaci o predmetu.

Ratko Mladić se tereti za:

- direktno učešće u genocidu počinjenom nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine;

- široko rasprostranjenu kampanju progona, deportacija, mučenja i ubistava tokom 1992. godine u velikom delu Bosne i Hercegovine uključujući zloglasne logore poput Omarske, Keraterma, Manjače i Trnopolja u severozapadnoj Bosni i Hercegovini.

- teror kojem su bili izloženi civili tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine;

- ubistvo blizu 8.000 muškaraca i dečaka nakon pada Srebrenice.
XS
SM
MD
LG