Dostupni linkovi

logo-print

Senzacionalistički o trans osobama


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Na konferenciji za novinare o izveštavanju medija o trans osobama predstavljen je projekat nevladine organizacije Praxis, sa partnerskim organizacijama Gayten – LGBT i Medijski arhiv – Ebart.

Analiza 200 tekstova u 10 dnevnih novina i pet nedeljnika od maja do novembra 2015. godine pokazala je da većina štampanih medija o trans osobama izveštava u skladu sa profesionalnim standardima, ali da ima i senzacionalizma i uvredljivog pisanja.

Najviše tekstova sa pozitivnom konotacijom o trans osobama objavio je list „Danas“, u listu „Informer“ 47 odsto tekstova bilo je sa negativnim kontekstom, dok su „Blic“ i „Alo“ uglavnom neutralno izveštavali.

Kad je reč o nedeljnicima, najviše pozitivnih tekstova imao je „Novi magazin“, NIN je bio neutralan u pisanju o trans osobama, dok je „Pečat“ prednjačio u pogledu broja negativnih i neprimerenih tekstova.

Zbog diskriminatorskih formulacija kao što su "pošast pederastije" „Pečat“ je dobio je i opomenu Saveta za štampu, ali to nije ništa promenilo u pisanju ovog nedeljnika, navela je Danica Balaban iz Medijskog arhiva Ebart.

U novinama se, ukazali su učesnici konferencije, ove osobe neretko etiketiraju uvredljivim terminima, kao što su "trandža", "nit' muško, nit' žensko", „polni migranti“, „transrodnici“ i „transovci“.

Anđela Čeh, PR projekta iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava, ukazala je da je projekat u skladu sa Akcionim planom za primenu strategije prevencije i zaštite od diskriminacije i da obuhvata širok spektar oblasti – od medijskog prostora do obuka nosilaca nosilaca pravosudnih funkcija, policije i zaposlenih u centrima za socijalni rad.

„Svakako, ta medijska komponenta, kampanja planirana u okviru projekta i rad sa medijima jesu značajni i prepoznati kao jedan od najznačajnijih mehanizama za stvaranje nekog tolerantnijeg i inkluzivnijeg društva prema LGBT osobama i svim manjinskim grupama“, istakla je ona.

Učesnici su govorili i o velikim egzistencijalnim problemima trans osoba zbog spore promene zakona, usled čega nakon sticanja novog identiteta ne mogu lako da dođu do novih dokumenata.

Na to je, ispred Gayten-LGBT organizacije, ukazao i Milan Đurić, ali je naveo i retke pozitivne primere.

„Ukoliko su vam dokumenti na takozvani stari identitet, a niste u mogućnosti da ih promenite, vi zaista nigde ne možete dobiti posao. Međutim, treba iznositi i primere pozitivne prakse, kao što je, recimo, IPSOS Strategic Marketing. To je ta firma iz privatnog korporativog sektora, bila je spremna da zapošljava trans osobe, bez obzira na to što njihovi lični dokumenti nisu odgovarali njihovom trenutnom identitetu. To je, dakle, pozitivan primer, ali, nažalost, nema ih mnogo“, istakao je Đurić.

Konferencija je održana u okviru projekta Senzibilisanje nacionalnih i lokalnih medija o položaju trans osoba, koji finansira Kancelarija Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava, u okviru projekta Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LBGT populaciji u srpskom društvu.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG