Dostupni linkovi

logo-print

Senka na kreditima za Mađare u Vojvodini


Viktor Orban u poseti Srbiji sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ilustrativna fotografija

Viktor Orban u poseti Srbiji sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ilustrativna fotografija

Na prvom konkursu za kreditna sredstva koje je mađarska Vlada sa Viktorom Orbanom na čelu, obezbedila kao pomoć za ekonomsko osnaživanje mađarske zajednice u Vojvodini, odobreno je preko 900 kredita, ili 30 odsto od ukupno pet milijardi forinti (oko 160 miliona evra) koji će ove godine biti na raspolaganju.

Podneto je čak 2.400 zahteva, odnosno projekata, a oni čiji projekti sada nisu prihvaćeni imaju šansu za drugi krug raspodele koji je planiran za septembar, kažu u fondaciji “Prosperitati”, osnovanoj sa zadatkom koordinaranja raspodele ovih sredstava.

Generalni konzul Republike Mađarske u Subotici Janoš Babič pozvao je privrednike da ponovo konkurišu, jer je, kako navodi, obezbeđeno još po 7,5 milijardi forinti i za 2017. i 2018. godinu.

„Onima koji sada nisu dobili sredstva, poručujem da ne gube nadu, već da ponovo pokušaju. Ovaj program traje tri godine, novca ima na raspolaganju, i za naredne konkurse, i ja lično smatram da je ovaj aranžman veoma povoljan za našu zajednicu u Vojvodini“, kaže Babič.

Ištvan Pastor

Ištvan Pastor

Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik Skupštine Vojvodine, stranke koja je jedan od učesnika u procesu odobravanja kreditnih projekata, uverava da će ovi krediti biti višestruko korisni.

"Pored neposredne pomoći koju dobijaju korisnici kredita, porez na promet od upotrebe ovih sredstava ulazi u državnu kasu Srbije. Takođe, ono što se realizuje kroz ovaj projekat, svakako utiče i na povećanje ukupnog bruto društvenog proizvoda Srbije“, napominje Pastor.

On, međutim, navodi i da je puno prigovora i prijava kako ovdašnjim tako i mađarskim državnim organima, zbog navodnih nezakonitosti u raspodeli ovih sredstava.

„To je praktično čitav niz anonimnih i neanonimnih prijava državnim organima. Ja sam zahvalan svim onima koji su i tu vrstu pažnje poklanjali ovom projektu, zbog toga što su takve prijave doprinele da se izvrše konotrole da se ponovo analiziraju određene odluke. Sve to je doprinelo da naprosto čovek može biti siguran u ono što je uradio da je dobro“, izjavio je Pastor.

Primedbe na ovu izuzetnu finansijsku podršku susedne države uglavnom su bile usmerene na činjenicu da je mađarska vlada kao partnera izabrala jednu političku stranku, o čemu govori i profesor Fakulteta za pravne i poslovne studije u Novom Sadu Duško Radosavljević.

„Mađarska nacionalna zajednica u Vojvodini je od devedesetih godina naovamo doživela teške trenutke. U tom periodu se i znatno smanjila, zbog iseljavanja pre svega mladih. A država matica sa druge strane može imati interes da pripadnike svoje nacionalne zajednice u drugoj susednoj državi na razne načine potpomaže. Ono što može delovati neobično i na neki način sporno kod ove zaista plemenite ideje je što nije uspostavljeno nezavisno telo koje bi tim procesom rukovodilo, nego je administracija u rukama određene političke opcije. Iz toga se može izvući zaključak da ta opcija ima svoje političke ciljeve, te da pokušava svojim biračima i svojim članovaima obezbedi prednost u dodeli sredstava. Zato ovde postojati opravdana sumnja da pripadnici te političke opcije, ovu u osnovi plemenitu aktivnost, zloupotrebe za svoju aktivnost. Na celu zamisao to baca senku“, napominje Radosavljević.

Naš sagovornik takođe podseća da je zbog stalnih migracija i realnog brojčanog smanjivanja mađarske zajednice u Vojvodini, ovakav vrsta pomoći neophodna kako bi se ova etnička grupacija ekonomski ojačala, a posledično i radila na očuvanju i razvoju svog nacionalnog identiteta.

„Cilj je osnaživanje, jer nije rešenje u njihovom iseljenju i odlasku iz Vojvodine u Mađarsku. To bi na neki način značilo i osiromašenje same Vojvodine, pa i Srbije u celini. No, iako je ta ideja o pomoći naišla na pozitivne reakcije i državnih organa Srbije, u praksi je ona dovedena u sumnju, zbog samog načina raspodele sredstava. Naime, mnogi mogu da protumače da mađarska vlada nije imala samo nameru da ojača mađarsku zajednucu u celini, već ona na ovaj način ojačava i jednu političku opciju“, ponavlja Radosavljević.

Inače, u prvom konkursnom krugu krediti su većinom dodeljivanji poljoprivrednicima, među kojima vlada veliko interesovanje za takvu vrstu podrške, kaže Miroslav Kiš, predsednik Udruženja poljoprivrednika.

„Naravno da je interesovanje poljoprivrednika izuzetno veliko, jer je poznato da u ovoj grani nedostaje investicija i svako ulaganje je dobro došlo. Mnogi su na konkurs išli sa projektima za izgradnju zalivnih sistema u voćarstvu ili vinogradarstvu, za kupovanje salaša i kuća, i uopšte unapređenje poljoprivredne proizvodnje“, kaže Kiš.

Ipak, dosta je poljoprivrednika koji odbijaju da uopšte konkurišu, smatrajući da su kriterijumi čisto politički, kaže naš sagovornik S. Č. iz Čantavira, koji nije želeo da taj komentar izgovori i u mikrofon.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG