Preživeli logoraši iz Aušvica i svetski lideri obeležavaju u Aušvicu, 70 godišnjicu oslobođenja najvećeg koncentracionog logora u Drugom svetskom ratu u kome je ubijeno najmanje million i sto hiljada ljudi, mahom Jevreja.
Komemoracija se održava u trenutku kada besni rat u Ukrajini i jača antisemitizam u Evropi.
Prvi put otkako se obeležavaju godišnjice, čuće se samo glas žrtava a glavne zvanice su njih 300 koji su preživeli pakao logora.
Šefovi država i vlada, kao i zvaničnici delegacija 49 zemalja, na najvećem stratištu Jevreja u Evropi su samo publika.
Elžbijeta Sobčinska, koja je preživjela Aušvic, poručila je:
Ovdje sam da govorim da nikada više ne bi bilo rata. Jer rat je najgora stvar koja se može dogoditi čovječantvu. Moje djetinjstvo je ukradeno. Ne želim da se drugoj djeci događa da im djetinjstvo ukrade rat.”
Komemoraciji prisustvuju predsednici Poljske, Nemačke, Francuske i Ukrajine. Vidljivo je odsustvo ruskog predsednika Vladimira Putina čiji su odnosi sa Zapadom na najnižem nivou od završetka Hladnog rata zbog sukoba u Ukrajini.
Poljski predsjednik Bronislav Komorovski je poručio da su "nacisti Poljsku pretvorili u vječno jevrejsko groblje i da je naša obaveza da Auschwitz pamtimo za budućnost".
Prema pisanju pojedini medija, zbog pritiska poljskih vlasti u nastojanju da spreči Putinov dolazak, državni muzej u Aušvicu Birkenau nije pozvao nijednog svetskog državnika. Umesto toga samo ih je obavestio o ceremoniji i zatražio potvrdu informacije ko će od njih doći.
Osim ruskog predsednika koji je saopštio da neće doći, komemoraciji u Aušvicu ne prisustvuju ni najviši zvaničnici SAD i Izraela, već njihove nižerangirane diplomate.
Poljska je jedan od najžešćih kritičara ruske aneksije Krima i podrške separatistima u Ukrajini.
“Rat se vodi na istoku Ukrajine. Teško bi bilo zamisliti da se u takvoj situaciji ugosti ruski predsednik. Mada neformalno, Rusija učestvuje u ovom sukobu”, rekao je poljski ministar pravde Cezari Grabarcuk.
NATO je saopštio da Rusija šalje borce i oružje separatistima na istoku Ukrajine. Putin to negira, ali prete mu nove sankcije nakon sastanka ministara inostranih poslova Evropske Unije u četvrtak.
Putin: Protivimo se prekrajanju istorije
Rusiju na komemoraciji u Aušvicu predstavlja šef Putinove administracije Sergej Ivanov. Putin će posetiti u utorak jevrejski muzej i Centar za toleranciju u Moskvi.
Ruski predsednik je saopštio da je holokaust “jedna od najtragičnijih i najsramnijih stranica u ljudskoj istoriji”.
On je u poruci veličao ulogu Crvene armije u okončanju Holokausta, ističući da je “spasla ne samo Jevreje već i ostale narode u Evropi i svetu od uništenja”.
Putin je upozorio protiv, kako sve češće navodi, nastojanja na Zapadu da umanji doprinos Sovjetskog Saveza i prikaže Rusiju u negativnom svetlu.
On je istakao da “svaki pokušaj da se prekroji istorija i dovede u pitanje uloga naše zemlje u Velikoj pobedi, u stvari, opravdava zločine nacista i otvara put za oživljavanje ove pogubne ideologije”.
Rusija je nezadovoljna zbog sve učestalijih tvrdnji u Varšavi i Kijevu da su Aušvic uglavnom oslobodili ukrajinski vojnici. Istoričari ističu da je reč o jedinicama ukrajinskog fronta Crvene armije, ali da su ih sačinjavali vojnici različitih nacionalnosti.
Kantor: Džihadizam kao nacizam
Na komemoraciju je stigao i francuski predsednik Fransoa Oland, nepune tri sedmice nakon što su islamski ekstremisti ubili 17 ljudi u Parizu u napadu na magazine “Šarli Ebdo” i košer supermarket. Među stradalima je i četvoro Jevreja koji su u poslednje vreme izloženi sve učestalijim napadima širom Evrope.
Evropski Jevreji upozoravaju na rastući antisemitizam podstaknut nezadovoljstvom politikom Izraela na Bliskom istoku.
Predstavnici jevrejskih zajednica u Francuskoj su saopštili da je u ovoj zemlji registrovano 851 napad u prošloj godini, od toga 241 slučajeva fizičkog nasilja, što je duplo više nego u 2013.
Predsednik evropskog jevrejskog kongresa Moše Kantor upozorio je na konferencijiu Pragu da se stari kontinent bliži situaciji u kojoj preti novi egzodus Jevreja.
“Džihadizam je veoma sličan nacizmu. Može se reći da su to dva lica istog zla”.
On je međutim istakao da Jevreji ne treba da napuštaju Evropu, jer i druge institucije nastoje da se suoče sa “pretnjom radikalnog islama, neonacizma i antisemitizma”.
Istovremeno, socijalne tenzije zbog nejednakosti, ekonomskih nedaća i imigracije doprinele su rastu ultradesničarskih pokreta, poput Pegide u Nemačkoj.
Nemačka kancelarka Angela Merkel kazala je u ponedeljak grupi preživelih logoraša da je sramno da se Jevreji u Nemačkoj i sada suočavaju sa uvredama, pretnjama pa čak i nasiljem.
Ona je nazvala Aušvic “upozorenjem” šta su ljudi u stanju da učine jedni drugima, dodajući da činjenica da sinagoge i jevrejske institucije mora da štiti policija je “tamna mrlja za našu zemlju”.
“Moramo stalno da budemo na oprezu u zaštiti naše slobode, demokratije i vladavine prava. Moramo da razotkrijemo one koji promovišu predrasude i podstiču zlo, staro kao i novo”.
“Očekivali su svašta, ali ne ono što je nezamislivo”
Halina Birenbaum, Kažimjež Albin i Roman Kent, poljski Jevreji koji
su prošli kroz pakao najveće fabrike smrti koju je Hitlerov III Rajh
podigao na jugu okupirane Poljske ponoviće u ime svih žrtava
holokausta i mrtvih i živih popodne u Aušvicu ispred nekadašnjih
gasnih komora poruku "Desilo se, a može da se desi ponovo, svugde",
reči koje je napisao italijanski Jevrejin, pisac i hemičar, bivši
logoraš, Primo Levi.
Ovu 70. godišnjicu oslobođenja logora Evropa obeležava u mučnijoj atmosferi nego prethodnu 60. godišnjicu a ne samo predstavnici jevrejskih zajednica, već i političari, posebno nakon krvavih napada islamskih radikala u Francuskoj i jačanja ekstremističke desnice u Evropi govore o pojavi onih istih mehanizama kao u vreme uspona nacista koji su doveli do holokausta i njegovih šest miliona žrtava i pokušaja istrebljenja svih evropskih Jevreja.
"Očekivali su svašta, ali ne ono što je nezamislivo", još jedna je od parola ove godišnjice. To nezamislivo ne može da oprosti ni da zaboravi nemačkim nacistima ni komandantu logora Aušvic Rudolfu Hesu ni njegov unuk Rajner Hes, jedna od oko 4.000 zvanica na današnjoj centralnoj komemorativnoj svečanosti u Aušvicu.
"Ne mogu da oprostim ni dedi ni ocu. Ne mogu da promenim prošlost, ne
mogu da vratim natrag vreme, jer to nije moguće ali mogu da učinim
nešto za budućnost imajući na umu šta se ovde desilo", kazao je Rajner Hes, aktivista organizacija protiv rasizma i neonacizma poljskoj televiziji TVN24.
U ime budućnosti će se i logor Aušvic pridružiti danas evropskom minutu ćutnje na koji su pozvali učesnici međunarodnog foruma Pusti moj narod da živi u Pragu i bivšem nacistickom logoru Terezin koji organizuje Evropski jevrejski kongres i Evropski parlament uz učešće predsednika parlamenata 30 zemalja.
David Visnia, 88-godišnji preživeli logoraš iz Aušvica, kazao je da je za ljudski um bilo gotovo nemoguće da pojmi strahote holokausta.
Tokom rata je kao dečak pevao u horu u velikoj sinagogi u Varšavi koju su nacisti digli u vazduh 1943. Visnia će u utorak pevati molitve na hebrejskom.
“Molim se Bogu da smo, kao ljudska bića, u stanju da izvučemo neke pouke iz holokausta”, kazao je Visnia.
Ovo je verovatno poslednja jubilarna godišnjica na koju dolaze preživeli logoraši, s obzriom da su najmlađi među njima već u 80-tim godinama. Oko 1500 ih je prisustvovalo 60-oj godišnjici oslobođenja Aušvica na jugu Poljske.
Aušvic: Najveća industrija smrti
Od 1940. godine kada su nacisti otvorili koncentracioni logor na periferiji Aušvica na jugu Poljske, prvo za Poljake da bi ga 1942. odredili kao ključno mesto za plan istrebljenja Jevreja godine i proširili logor i na Birkenau, u gasnim komorama ili zbog stravičnih uslova i u monstruoznim medicinskim eksperimentima na logorašima život je tu izgubilo najmanje 1,1 milion ljudi.
Najviše je u Aušvicu pobijeno Jevreja iz svih evropskih zemalja, ali i 75.000 Poljaka, 21.000 Roma, kao i Jevreji deportovani vozovima u vagonim za stoku sa svih krajeva kontinenta, 15.000 sovjetskih vojnih zarobljenika i najmanje 15.000 pripadnika drugih naroda Evrope.
Logor su 27. januara 1945. godine oslobodili vojnici Crvene armije i 231 svojetski vojnik položio je život da definitivno okonča monstruozno nacističko "rešenje jevrejskog pitanja".
Aušvic je bio najveće stratište i najdirljiviji je simbol holokausta u kome je ubijeno šest miliona Jevreja širom Evrope.
