Dostupni linkovi

logo-print

Ministri EU dogovorili raspodelu izbeglica


Sa sastanka u Briselu: mađarski ministar unutrašnjih poslova Sandor Pinter, francuski ministar unutrašnjih poslova Bernard Cazeneuve i belgijski državni sekretar za azil i migracije Theo Francken

Sa sastanka u Briselu: mađarski ministar unutrašnjih poslova Sandor Pinter, francuski ministar unutrašnjih poslova Bernard Cazeneuve i belgijski državni sekretar za azil i migracije Theo Francken

Ministri unutrašnjih poslova i pravde Evropske unije u utorak su u Briselu "velikom većinom" glasova država članica usvojili rezoluciju o preraspodjeli izbeglica među državama članicama EU.

"Odluka o preraspodeli 120.000 izbjeglica usvojena je danas velikom većinom država članica", navedeno jeTwitteru predsedavajućeg EU, Luksemburga, Jeana Asselborna.

Ministar unutrašnjih poslova Češke Milan Hovanec napisao je da su Češka, Mađarska, Rumunjska i Slovačka glasale protiv plana, dok je Finska bila suuzdržana.

Neimenovani diplomata iz EU rekao je za Frans-pres da je odluka usvojena takozvanom kvalifikovanom većinom glasova.

To znači da Evropska komisija nije uspela da za svoj plan o preraspodeli dobije jednoglasnu podršku svih članica pred vanredni samit lidera EU u sredu o najtežoj migrantskoj krizi od Drugog svetskog rata.

Diplomata je istakao da će od 120.000 oko 66.000 migranata koji su dobili azil biti prebačeno iz Grčke i Italije. Onda preostaje 54.000 za relokaciju širom EU, protiv čega je bila Mađarska.

Češki ministar unutrašnjih poslova Milan Hovanec poručio je da je Poljska prihvatanjem preraspodele izbeglica po kvotama na sastanku u Briselu minirala jedinstvo Višegradske grupe.

"Plašim se da danas ostaje samo V3. Protiv kvota ostajemo samo mi, Madjari, Rumuni i Slovaci", poručio je Hovanec na Tviteru kada je poljska ministarka unutrašnjih poslova Teresa Pjotrovska zamolila za pauzu da se konsultuje s Varšavom da li da popusti ili da glasa sa višegradskim partnerima.

Nakon glasanja Hovanec je na Tviteru napisao da je poražen zdrav razum a češkoj televiziji kazao da plan podele izbeglica po kvotama koji je danas usvojen u Briselu neće funkcionisati.

Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Johanes Han izjavio je uoči sastanka da balkanske države ne mogu biti žrtve neslaganja unutar EU.

“Važno je da svih 28 članica EU preuzmu odgovornost i pravičan udeo ne prebacujući ga drugima. To je naš problem. Zemlje sa Zapadnog Balkana su deo evropskog kontinenta, ali EU mora pre svega interno da pronađe rešenje. Protivim se delegiranju problema drugima. Kao komesar za susedsku politiku i proširenje staram se da balkanske države ne budu žrtve naših teškoća u EU, jer one već podnose veliki teret priliva izbeglica.”

Većina država članica saglasna je sa predlogom o formiranju većinskog bloka, ali se i dalje ulažu napori za pronalaženje kompromisa.

Od 120 hiljada izbeglica koje trebra zbrinuti, 15.600 je stiglo iz Italije, 50.400 preko Grčke, 54.000 iz Mađarske, mada se ne zna koliko ih se još nalazi u ovoj zemlji.

Priroritet u smeštaju imaju Sirijci, Eritrejci i Iračani s obzriom na situaciju u njihovim zemljama.

Predloženo je finansijska kazna od 0.002% društvenog proizvoda za članice EU koje odbiju da prime izbeglice.

Tusk: EU nema kontrolu svojih granica

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk naveo je da je Evropa izgubila kontrolu nad svojim unutrašnjim granicama.

On je to naveo u pozivu na samit lidera koji će se održati u sredu u Briselu, a gde će glavna i jedina tema biti izbeglička kriza.

Očekuje se da lideri zatraže da EU preduzme korake kako bi se obezbedila granica Grčke, prve evropske zemlje u koju pristižu izbeglice sa Bliskog istoka.

To bi značilo još jedan transfer suvereniteta iz Atine u Brisel“, navodi se u tekstu Fajnenšl tajmsa.

Donald Tusk

Donald Tusk

U Tuskovom pismu navodi se da lideri evropskih zemalja moraju da se suoče sa brutalnom stvarnošću situacije na granicama evropskih država.

On je kritikovao odluke pojedinih zemalja da zatvaraju svoje granice i uvedu granične kontrole unutar Šengenske zone i istakao da je to dokaz da Evropljani ne mogu da upravljaju svojim unutrašnjim granicama.

Fabijus: Smisao postojanja EU doveden u pitanje

Šef francuske diplomatije Loran Fabijus ocenio je u Parizu da izbeglička kriza dovodi u pitanje "funkcionisanje i smisao postojanja Evrope".

"Evropa je iskusila brojne krize. Ali je ova, na određeni način, dovela je u pitanje smisao postojanja i funkcionisanja Evrope", rekao je Fabijus u intervjuu za nekoliko evropskih medija - Figaro, Tribin de Ženev, Pais, Republika i Soar.

"Iluzorno je verovati da će se svaka zemlja izvući iz krize ako vrati svoje nacionalne granice. Moramo iskreno i da kažemo da pored solidarnosti prema izbeglicama, ne možemo da držimo širom otvorena vrata za sve migrante koji traže ekonomsku sigurnost", rekao je francuski ministar.

"Ako bismo to uradili, onda bi se desio haos i raspad... A to su teške posledice za Evropu na svim poljima", ocenio je Fabijus navodeći primer britanskog referenduma o izlasku iz EU, koji, prema njegovim rečim, ne može da se organizuje ako se prethodno ne reši izbeglička kriza.

Fabijus je ocenio da "nacionalni egoizam" neće rešiti taj problem, predlažući otvaranje prihvatnih centara u zemljama gde prvo stignu izbeglice, kao i sistem ravnopravne raspodele migranata i pomoć Turskoj, Jordanu i Libanu, koje su do sada primile najveći broj izbeglica, prvenstveno iz Sirije.

Merkelova: SAD da primi više azilanata

Nemačka kancelarka pozvala je u ponedeljak SAD da prihvate više tražitelja azila dok se Evropa teško nosi s najvećim prilivom izbeglica nakon Drugoga svetskog rata.

"Nije baš realno pretpostaviti da će Evropa sama uspeti da se nosi s ovim bez pomoći SAD", rekla je Merkel članovima parlamenta iz njene stranke.

"SAD bi mogle da prime više izbeglica iz Sirije, kao i da pomognu da se poboljšaju uslovi življenja sirijskih izbeglica u izbegličkim kampovima u Libiji, Jordanu i u Turskoj", rekla je kancelarka, a na posebnom sastanku čelnika EU ona je napomenula da ne očekuje brzo rešenje izbegličke krize.

"Nema rešenja preko noći. Potrebno nam je strpljenje i snaga", kazala je.

Bela kuća objavila je da će primiti najmanje 10.000 sirijskih izbeglica u fiskalnoj godini koja počinje u oktobru. Biće to deo od ukupno 85.000 izbeglica iz svih delova sveta koliko će ih prihvatiti SAD-a u toj godini.

Ali, plan Bele kuće naišao je u ponedeljak na oštar otpor u Kongresu, gde su republikanski zastupnici zatražili pravo da revidiraju i odbace plan, navodeći kao razlog strah od terorizma.

"Naše škole, tržište rada i javni resursi su već preopterećeni. A osim toga, nemamo dovoljno kapaciteta za otkrivanje ekstremista", rekao je republikanski senator Džef Sešns, predsednik Odbora za imigrante.

Pet republikanskih i jedan demokratski senator pisali su prošle nedelje američkom državnom sekretaru Džonu Keriju i ministru bezbednosti tražeći da se uvedu oštrije mere provere imigranata.

Zbog strogih mera, samo 1.500 Sirijaca je dobilo dozvolu ulaska u SAD od izbijanja rata u toj zemlji 2011.

Apel liderima da ne grade barijere

Aktivisti za zaštitu ljudskih prava pozvali su u utorak evropske lidere da prestanu da grade barijere na granicama, da se ne svađaju u vezi sa kvotama i da osmisle koordinisan odgovor na migrantsku krizu.

"Amnesti internešnel" i UNHCR napomenuli su da su sastanci koji će ove sedmice biti održani na nivou EU od presudnog značaja.

Direktor "Amnestija" za Evropu Džon Dalhuisen upozorio je da se humanost osipa kroz dosadašnji haotičan odgovor na talas migranata i izbeglica.

"Neuspeh nije opcija. Lideri EU moraju postići sporazum o organizovanom i saosećajnom odgovoru na dolazak izbeglica i azilanata u Evropu", rekao je Dalhuisen.

Piter Saterlend, izaslanih generalnog sekretara UN za migraciju, sugerisao je da članicama EU ne treba pretiti izbacivanjem ukoliko ne pristanu na obavezujuće kvote za prihvatanje migranata.

OECD: Izbeglička kriza može da potraje, ali i Evropa može s tim da se nosi

Organizacija za ekonomski saradnju i razvoj (OECD) saopštila je danas u Parizu da je izbeglička kriza "bez presedana" i da će verovatno potrajati, ali je ocenila da Evropa ima "mogućnosti i iskustvo" neophodno da se suoči s tim."Trenutna humanitarna kriza je bez presedana, sa strašnim ljudskim gubicima", navodi se u izveštaju OECD o "Godišnjoj perspektivi migracija" za 2015. godinu.

Ta organizacija koja okuplja 34 zemlje, ocenila je da bi milion izbeglica mogao da dođe u Evropu do kraja ove godine i dodala da će azil dobiti 350.000 do 450.000 ljudi.

OECD je podsetila da je prošle godine 21 odsto ljudi koji su tražili azil, bilo iz Sirije, 9,6 odsto s Kosova i 6,4 odsto iz Eritreje.

"Kratkoročno gledano, mali su izgledi da se situacija s izbeglicama značajno stabilizuje... Ekonomski i demografski faktori u potsaharskom delu Afrike će i dalje biti uzrok za odlazak, kao i rastuće siromaštvo i nezaposlenost na Zapadnom Balkanu", navodi se u izveštaju.

Više od 500.000 migranata i izbeglica sa Bliskog istoka, iz Azije i Afrike stiglo je u evropski blok od početka ove godine, navodi se u podacima Evropske komisije.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG