Ako je suditi po poseti i kupovini na Oktobarskom tradicionalnom sajmu knjiga u Beogradu i rasprodajama tokom Noći knjige, kada se u dugim redovima čeka početak prodaje sa značajnim popustom, ili povodom aktualnog Svetskog dana knjige – čitalaca u Srbiji ima. Ipak, to su specijalni datumi za knjižare, izdavače, pisce i bibliotekare.
Šta se događa ostalim danima? Kakav je ukus čitalaca? Šta biraju, kada im se nude, jedna pored druge, knjiga proverenog stranog ili domaćeg autora i jedna od takozvanih "voditeljskih" naslova?
"Devedesetih godina smo imali užasno veliki pad naših korisnika, ali poslednjih deset – petnaest godina, svake godine raste broj korisnika, članova biblioteke, ali ne drastično. Otprilike imamo oko 160.000 korisnika. Kada uzmete u obzir da je Beograd skoro dvo-milionski grad, to i nije neki značajan broj", kaže Sara Marković, Biblioteka grada Beograda.
"Naša biblioteka je ove godine upisala oko 200 članova više u odnosu na prošlu godinu. Dnevno imamo oko 170 poseta. Užičani vole da čitaju i vole da dođu u biblioteku", kaže Bojana Marinčić, bibliotekarka, Užice.
"Mislim da nije dobro posećena i da smo nenačitana generacija. Ljudi čitaju knjige na Internetu. Više se ne kupuje jer se može naći na Internetu. Lektira se retko čita. Sve je prepričano na Internetu, tako da deca nemaju potrebu da čitaju", navodi Sanja Knežević, bibliotekarka iz Valjeva.
Mala knjižara sa odabranim naslovima, u centru grada, Beopolis, u kojoj deo književnih sladokusaca radije dolaze jer ih podseća na nekadašnju knjižaru iza ćoška, još odoleva mega-knjižarama, u kojima se, uz knjige, prodaju najnovije barbike, pink torbice i slično.
"Sve je manje. I to u ovoj godini opada snažno", dodaje Knežević.
Mladi prodavac, Nemanja Živković, u knjižari velikog izdavača Laguna, bio je iznenađen brojem poseta i prodatih knjiga.
"Ja sam mislio da kupuju mnogo manje. Kupuje se dosta", ističe Živković.
Ne samo bibliotekari, već i naši drugi sagovornici različito vide kretanja na tržištu knjiga.
"Mladi sve manje čitaju jer su sve više okrenuti gadgetima, pametnim telefonima. To je malo duh vremena, a malo i posledica vrlo lošeg obrazovnog sistema kod nas. Nameću im se knjige koje nisu za njih. Mesto da su tu knjige, kao što je Lovac u žitu, Pogledaj dom svoj anđele, kao što su romani Ericha Marie Remarka, nepravedno zaboravljenog pisca, tu su neki pisci iz nacionalno-pedagoških razloga, koji njima ništa ne govore. Mislim da te knjige njih udaljuju od prave književnosti", kaže Milan Vlajčić, filmski i književni kritičar i publicista.
Zorana Hamovića, direktora i glavnog urednika izdavačke kuće Klio, zatekli smo u Novom Pazaru, nalazi se na turneji po gradovima Srbije, od Vrbasa do Prijepolja, gde ima seriju razgovara sa čitaocima o tome kako se biraju knjige pod zanimljivim naslovom "Biranje pod moranje".
Zašto čitaoce poziva na razgovor sa ovakvim naslovom – objašnjava Hamović: "Zato što neko drugi gospodari našim mišljenjem. Zato što jednu vrstu medijskog nasilja proizvodimo ili uvodimo u svoj život, i to na različite načine. Postoji mnogo onoga što bismo nazvali – promocijom lošeg, a veoma malo afirmacije dobrog. Ono što je porazno i što je nepristojno do nepodnošljivosti, jeste da se u isti red stavljaju dve različite vrednosti - nevrednost i vrednost. Vrlo često dolazimo u poziciju da se to sve izjednačava i da se sve stavlja u isti koš".
Proveravamo ukus čitalaca u Srbiji, kojima se uz NIN-ove laureate – Dragana Velikića, šepuri voditeljka Vesna Dedić, uz Filipa Davida, opet voditeljka, Jelena Alimpić.
"Kad počne lepo vreme, onda se bavim lakšom literaturom, Jelena Alimpić, Suzana Mančić, Zorana Šulc - sve sam to pročitala. Zimi čitam neke teže stvari", kaže članica užičke biblioteke.
"U deset najčitanijih knjiga, ovaj mesec su to uglavnom domaći pisci, i to tri dobitnika Ninove nagrade. Tu je Velikić, Aleksandar Gatalica i Filip David", ističe Sara Marković iz marketinga Biblioteke Grada Beograda.
"Dosta se čitaju hrvatski autori, naročito Viktor Ivančić, Jergović, Robert Perišić, Ante Tomić i Bekim Sejranović", kaže prodavačica u Beopolisu, a njena koleginica u Laguni dodaje: "Velikić – Njuz, prava istorija sveta, Kazna za greh - Valentić, Andrićevi romani, Isidora Bjelica - Sama, kupuje se Jergović, Bazdulj, Dežulović".
Domaći pisci ovenčani značajnim nagradama, pre svega NiN-ovom, nemaju razloga za brigu. Basara, David, Velikić, Gatalica – na vrhu su traženih autora. Aleksandar Gatalica sa nagrađenim Velikim ratom, na vrhu je najprodavanijih knjiga XXI veka.
"Zaista sam imao sreću da je publika silno zavolela Veliki rat. Mene su, još više od knjižara, fascinirale liste čekanja u bibliotekama. U nekom malom mestu, koje ima dva primerka Velikog rata, po 35 čitalaca čeka na jedan primerak. Veliko mesto, gde ima sedam primeraka Velikog rata, u biblioteci, po 35 ljudi čeka na tih sedam primeraka", konstatuje Gatalica.
Milan Vlajčić na pitanje, da li su knjige skupe, odgovara: "Ne mislim da su skupe. Postoje knjige stalno na nekim ogromnim popustima. Za koji dan će biti otvoren Uskršnji sajam u Domu sindikata. Tamo postoje knjige doslovno za dve banke".
U odnosu na Hrvatsku, u Srbiji su knjige znatno jeftinije. Pa, kako onda domaći autori prolaze na regionalnom tržištu? Dva različita iskustva – Dragana Velikića, sa njegovim najnovijim nagrađenim romanom Islednik, koji čitaoca vodi u vreme raspada Jugoslavije, od Pule do Soluna, i Aleksandar Gatalica, autor romana o Prvom svetskom ratu:
"Mi pisci, koji nismo napustili zdrav razum 90-tih godina, zaista smo se susretali. Mi komuniciramo. Gledajući da budemo dostupni čitalačkoj publici, recimo srpski pisac u Hrvatskoj i obratno, ili bosanski u Crnoj Gori, tu je potrebna distribucija. Mi u regionu nemamo međusobnu distribuciju, tako da je taj problem dosta ozbiljan. Mislim da on nije samo trgovačke prirode, nego je on zapravo političke prirode."
"U načelu sam zadovoljan jer svih ovih dvadeset godina sam imao vrlo dobre odnose sa kolegama u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori", kaže Zoran Hamović, izdavač.
Sonja Dušić iz gradske biblioteke Beograda iznosi jedan zanimljiv podatak. Regionalni autori nisu u posebnom odeljku, već su od nedavno svi pod "domaćim piscima".
"Sve ih stavljamo na domaću književnost. Ranije je to bilo podeljeno, ali sada to sve držimo pod jednom kategorijom", navodi Dušić.
Ipak, Velikić preporučuje jednu knjižaru u kojoj se mogu naći traženi autori iz celog regiona, ali ta knjižara se ne nalazi, ni u Zagrebu, ni u Beogradu, ni u Sarajevu.
"Znam recimo za knjižaru Mi, koju vodi Miroslav Prstojević u Beču. Tamo možete naći sve relevantne knjige, ili većinu relevantnih knjiga, koje se objave u Sarajevu, u Zagrebu, u Podgorici i u Beogradu", kaže Velikić.
Pisac Dragan Velikić na kraju, u jednoj rečenici, objašnjava zašto je važno da u jednom društvu postoji obrazovan građanin. Onaj, kome je kultura fiziološka potreba, bilo da je u pitanju knjiga, pozorište, muzika, slika, kaže Velikić.
"Takva osoba izgrađuje svoju ličnost i nije pogodna za manipulaciju", zaključuje Velikić.
