Dostupni linkovi

logo-print

Napadi u Vojvodini: Na potezu tužilaštvo


Napad na poslastičarnicu, 17. oktobar 2014.

Napad na poslastičarnicu, 17. oktobar 2014.

Policija nastavlja hapšenja odgovornih za seriju napada na pekare i poslastičarnice u Vojvodini, rešen je i slučaj pokušaja paljenja džamije u Subotici. Direktor policije Milorad Veljović izjavio je da je od 19 napada na objekte širom Vojvodine, rešena polovina slučajeva, a da su u skoro svim predmetima uhapšeni osumnjičeni maloletnici.

„Devedesetdevet posto izvršilaca tih krivičnih dela i događaja su malolentna lica, ’98. godište, ’96., ’97...i to je ono što treba sve nas da zabrine“, rekao je Veljović.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da iza napada ne stoji ozbiljna organizacija, da je država uradila sve što je mogla i da su svi učesnici pohapšeni.

„Neki su bili u alkoholisanom stanju, neki ne. To je sve što mogu da vam kažem. Ako mislite da je stajala neka ozbiljna organizacija – nije prema saznanjima koje iz istrage koje ja do sada posedujem“, navodi Vučić.

Povodom incidenata u Vojvodini, u Novom Sadu zasedali su Odbor za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije i Savet za bezbednost vojvođanskog parlamenta, odakle je direktor policije uputio poruku da će oni svoj zadatak izavršiti, ali i upozorio:

„Najlakše je neko lice lišiti slobode i sprovesti nadležnim organima i mi ćemo u tome istrajati i garantovati bezbednost svih građana. Ali ovo nije samo problem policije, ovo je problem društva, zajednički problem koji smatram da moramo zajednički rešavati“, rekao je Veljović.

Ištvan Pastor

Ištvan Pastor

Nakon sednice zaključeno je da država mora da se suoči sa problemom koji ima među delom mladih, a predsednik vojvođanskog Saveta za bezbednost Ištvan Pastor ukazao je na to da počinioci moraju biti suđeni uz adekvatnu kvalifikaciju dela.

„Ubeđeni smo da su ti vandalski napadi, bez obzira na mladost učinilaca, u značajnoj meri pokrenuti izražavanjem nacionalne mržnje i netrpeljivosti. Postoji jedna vrsta sramežljivosti u srpskom društvu, kao da je stramota izgovarati rečenice i pravim imenom nazivati dela. Namera se u svakom slučaju mora posebno utvrđivati, ali tamo gde se utvrdi da je bila vezana za činjenje krivičnih dela iz tih pobuda, delo se mora tako kvalifikovati. Lično mislim da je to pretpostavka da se društvo suoči sa situacijom u kojoj se nalazimo i da se delikventi kazne“, kaže Pastor.

Nisu bili retki slučajevi u prošlosti kada je tužilaštvo počinioce ovakvih i sličnih dela teretilo za narušavanje javnog reda i mira ili pak napad da imovinu. Zato i pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih kaže za RSE da je sada na potezu tužilaštvo.

„Da sam ja tužilac, delo bih kvalifikovala kao izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Naravno, ja u to ne mogu da budem sigurna dok se istražne radnje ne okončaju. Mislim da je došlo vreme kada i tužilaštvo treba hrabro da istupi i da ovako kvalifikuje ovu vrstu dela“, rekla je pokrajinska ombudsmanka.

Milan Antonijević

Milan Antonijević

Uprokos drugačijim tvrdnjama premijera, Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava insistira na tome da se ozbiljnom istragom mora utvrditi postoji li pozadina serije napada. Uz utvrđivanje svih okolnosti, mora se ustanoviti ima li elemenata za teže krivično delo.

„U svakom slučaju, ono što je u prethodnom periodu bilo evidentno to je da je ova kaznena politika blaga, da imate postupke koji izuzetno dugo traju. Podsetiću na slučaj paljenja džamije, gde je ogroman broj ljudi učestvovao u tom vandalskom činu, a to suđenje se oteglo unedogled i na kraju i sama presuda nije adekvatna. Dakle, država mora u jednom efikasnom postupku da sprovede istragu, da pošalje poruku da je ovakvo ponašanje nedozvoljeno, da su svi građani zaštićeni, da nema onih koji su građani drugog reda i čije objekte možete uništavati, a mladim ljudima nije poslata jasna poruka da je ovakvo ponašanje nedozvoljeno. Sada imamo priliku da to okrenemo“, navodi Antonijević.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG