Dostupni linkovi

logo-print

Sarajevski rulet


Nevladina regionalna organizacija "Igmanska inicijativa" nastala je pet godina nakon što je grupa od 38 građana Srbije, posetila ratno Sarajevo u aprilu 1995. godine.

Nakon jednog od mnogih varljivih primirja, baš uoči dolaska gostiju iz Srbije, nastavljeno je žestoko granatiranje Sarajeva. Kažu, bila je to dobrodošlica sa Pala i okolnih brda putnicima iz Beograda.

Svedočanstvo o tome je i 45-ominutni film "Sarajevski rulet", koji je realizovala nezavisna produkcija VIN.

Autori ovog filma putovali su, umesto predratnih 320, gotovo 2.000 kilometara preko nekoliko graničnih prelaza.

Nakon dve noći i dva dana, iz autobusa smo izašli iznad Sarajeva na Igmanu i strmim usekom se spustili u Hrasnicu. Tu smo sačekali da na nas dođe red da kroz tunel pređemo u Sarajevo.

Susret sa prijateljima u centru Sarajeva bio je potresan.

"Hvala vam, za trenutak ste mi vratili osećanje da ponovo mogu da živim kao što sam živeo prije ove nesreće. Strašno je lijepo među dragim sarajevskim izmučenim licima, vidjeti i poneko beogradsko. Jer, mi Sarajlije, ako smo i u šta bili razočarani, bili smo razočarani u taj Beograd. Strašno je za vas važno da budete u Sarajevu. Ja ovde čitavo vrijeme govorim: najgore riječi u našoj gramatici su Srbin, Hrvat i Musliman", kazao je tada pesnik Izet Sarajlić.

Za Sarajevo su krenuli oni koji su hteli da pokažu da nije Srbija samo Miloševićeva, da ima otpora ludilu rata i solidarnosti sa Sarajlijama.

Bili su oni čije su porodice ostaleu opkoljenom gradu, političari, novinari, profesori, lekari, aktivisti nevladinog sektora...

(Miladin Životić, Ivan Đurić, Ivan Stambolić, Žarko Korać, Aleksandar Popov, Lepa Mlađenović, Ljuba Babić, Rade Radovanović, Lula Mikijelj, Jasna Ogojević, dr. Dragoslav Pavlović, Aleksandar Čotrić... i TV ekipa VIN-a na čelu sa snimateljem Nikolom Majdakom i Radetom Radivojšom).

Slika iz dokumentarca "Sarajevski rulet"

Slika iz dokumentarca "Sarajevski rulet"

Pred dolazak u Sarajevo, Miladin Životić iz Beogradskog kruga (koji neće doživeti pad Miloševića, kada se kratko verovalo da će se Srbija konačno suočiti sa svojom ulogom u raspadu zemlje u krvi i najstrašnijim zločinima, među kojima je trogodišnje ubijanje Sarajeva) objašnjava zašto je krenuo za Sarajevo:

"U Sarajevu se rešava sudbinsko pitanje našeg prostora, može li se živeti zajedno", reči su Životića.

Ivan Stambolić, smenjeni predsednik Srbije, koji će biti pet godina kasnije mučki ubijen, kaže da su ga Sarajlije pozvale a on se odazvao jer želi da vidi to Sarajevo i te ljude u Sarajevu.

"Toliko se dugo živelo zajedno. Vekovi svedoče da se može živeti zajedno. A posle ovoga smo valjda shvatili da se i mora živeti zajedno", naveo je Stambolić.

Gosti iz Beograda su bili smešteni u stanovima Sarajlija. Marica Mihajlović je ugostila vašu reporterku. Živela je sa bolesnim mužem koji je, u međuvremenu, preminuo, pa je u nabavku vode, hrane, ogreva... morala ići sama, priča Marica dok se u blizini čuje rafalna paljba.

"Krenem po vodu sa kanisterima, a ono pukne granata. Pa se vratim. Sačekam malo, pa opet krenem. I mislim. Moram da se vratim, jer ako se meni šta desi, nema Slavka ko gledati...", kazala je Marica Mihajlović.

Devojčica Irena, ranjena je u nogu. Ali, desilo joj se nešto još gore od toga.

"Moj otac je na drugoj strani. Nije više sa nama. Nije više u ovom gradu", rekla je Irena.

U bolnici, na Ortopedskoj klinici, Sarajlije bez nogu, ruku, deca u komi...

"Nosili smo drva, pala je granata između nas. Devetoro je poginulo, 16-oro ranjeno, troje bez noge, jedno bez ruke...", priča žena kojoj je amputirana noga, kao i njenom sinu.

Čuveni sarajevski prkos, poznat daleko van Balkana zahvaćenog ratnim vihorom, zabeležili smo i mi. Rok koncert pod granatama.

Do Dejtona će proteći još nekoliko meseci. Danas, 20 godina kasnije, sudbina Bosne i Hercegovine je još neizvesna.

Zato završavamo priču o sarajevskom ruletu porukom koju je Ivan Stambolić u hotelu Holidej In, na konferenciji Srpskog građanskog vijeća, uputio: "Interes srpskog naroda je da odbrani BiH". Nakon toga je održao kratku pouku o istinskom patriotizmu, ne znajući da mu je, verovatno, već tada bila zapečaćena sudbina.

"Ako naše rodoljublje nije isto što i čovekoljublje, onda ono prestaje da bude rodoljublje, postaje poplavni talas nasilja i mržnje. Budimo rodoljubi zato što volimo ljude, što volimo čoveka, neka to bude naš patriotizam, jer ako nije, onda je opet nacionalizam", poručio je Ivan Stambolić.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

XS
SM
MD
LG