Dostupni linkovi

logo-print

Sarajevo: Konferencija o prenošenju prava EU u nacionalno pravo


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Prenošenje prava Evropske unije u nacionalno pravo – iskustva Njemačke i Hrvatske, naziv je konferencije koju su u Sarajevu organizovali Goethe-institut BiH, Njemačka fondacija za međunarodnu pravnu saradnju, Delegacija Evropske unije u BiH i Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu. Na skupu namijenjenom mladim bh pravnicima govorio je Igor Davidović, ambasador i šef Misije BiH pri EU u Briselu.

Govoreći o ustavnoj strukturi Bosne i Hercegovine, Igor Davidović, šef Misije BiH pri EU u Briselu, kaže da ne treba biti pesimista u svemu tome.

„Govorimo o pravnom poretku koji znači skup pravnih normi koje su na snazi, koje se primjenjuju i koje nam daju stabilnost u onoj mjeri i onom stepenu kojeg ima, i govorimo o instrumentariju koji mora biti korišten da bismo već sada pokrenuli harmonizaciju pravnih propisa. Bosna i Hercegovina nije jedino složeno društvo na prostoru Evrope. Postoji neki broj država – ne želim time da tražim opravdanje za nas – ali postoje neke države koje imaju čak i složeniju strukturu, i već su uveliko ne samo članice, nego se smatraju tradicionalnim članicama koje se itekako bave agendom Bosne i Hercegovine. Bitno je samo biti naoružan strpljenjem, imati jasan cilj, ali uslov svih uslova je imati političku volju na nivou političkih institucija da taj proces zaista vodimo sa namjerom i ciljem da ga do kraja i dovedemo“, rekao je Davidović.

Nakon posljednje inicijative Njemačke i Velike Britanije za novi pristup evropskom putu Bosne i Hercegovine, ambasador Davidović kaže da se u Briselu očekuje isto što očekuje i bh javnost.

„Po tom papiru, koji su emitovaei Britanija i Njemačka, stoji da bi trebalo da se donese nekakav pisani akt ili izjava onih koji su relevantni da upravljaju tim procesom, da će se obavezati na rad i zapošljavanje itd. Po meni, to bi trebalo da bude nešto što je predmet i jedan dio koncepta ili programa rada neke sljedeće vlade, a ne da nosi parafe Igora, Jove, Pere, Harisa“, kaže on.

Pitanje da li bh. lideri mogu uraditi svoj posao, Davidovića dovodi u nezgodan položaj.

„Dovodite me u tešku situaciju, da kao diplomata koji je odgovoran za svoj stav, rad i političko ponašanje, govori o radu svojih autoriteta. Siguran sam da naši političari, koliko sam do sada pratio njihove izjave i namjere, i dalje stoje u nekoj optici i na ravni evropskih integracija. To je restartovanje pregovora sa Evropskom unijom, to je početak, recimo, nove agende, jer imamo nešto što koincidira – dešava se nove Evropska komisija, nove inicijative vrlo uticajnih zemalja Evropske unije, nove ljude koji će doći – ili da kažem nešto za što možda nisam ovlašten – hoćemo li možda imati stare ljude sa novom politikom – u domenu evropskih integracija koji će nam saopštiti konačno šta je to naš cilj i šta treba da radimo i na koji način da se ponaša neko ko je u mojoj ulozi – diplomata koji zastupa interese Bosne i Hercegovine pred Evropskom komisijom.“

Meliha Povlakić, profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, podsjeća da je Bosna i Hercegovina već dugo u zastoju na putu integrisanja u EU.

„Naravno da je svaka dobronamjerna inicijativa ili podrška, pogotovo, kako bih rekla, pretpostavljam da su zemlje Evropske unije i članice EU osjetile i shvatile, to je evidentno, da je u Bosni i Hercegovini već dugo vremena u pitanju jedan zastoj u pristupanju evropskim integracijama. Evo, danas smo čuli da već petu godinu zaredom Bosna i Hercegovina krši Privremeni sporazum – to se uvijek vidi iz izvještaja o napretku BiH. Ja sad ne znam do kada i koliko se puta i koliko godina zaredom može kršiti Privremeni sporazum a da se ne dobije crveni karton. Dakle, imam osjećaj da su drugi jako strpljivi s nama, a ponekad imam osjećaj da je čak drugima više stalo da se nađemo u Evropskoj uniji nego nama samima, barem po onom što poduzimamo“, ističe Povlakićeva.

Direktorica Goethe-instituta BiH Charlotte Hermelink kazala je novinarima da su države bivše Jugoslavije na putu ka Evropskoj uniji, ali je proces EU integracija u BiH usporen, zbog čega je pozdravila novu inicijativu ministara vanjskih poslova Velike Britanije i Njemačke da bi se Bosna i Hercegovina potpomogla u tom smislu.

„Naravno, cilj naše vanjske politike jeste da Bosna i Hercegovina nekad postane dio Evropske unije, a to 'nekad' ne bi trebalo biti tek za dvadeset godina nego mnogo ranije. Mogu samo reći da smo ponekad na području kulture puno dalje nego na području politike. Saradnja sa umjetnicima, autorima funkcioniše savršeno, van svih granica. Nadamo se da ćemo to isto postići i kada je u pitanju ekonomski plan. Trenutno je, mogu reći, personalna situacija u Evropskoj uniji povoljna. Mogu reći da se gospođa Mogerini koja dolazi iz Italije zalaže za to da zemlje bivše Jugoslavije postanu članice Evropske unije. Ali, kako će to biti provedeno, to je zadaća pravnika, posebno ovih mladih pravnika i pravnica koji su ovdje. Ustvari, oni su ta generacija koja sve to treba provesti“, kaže Charlotte Hermelink.

  • 16x9 Image

    Milad Obradović

    Prvih petnaest godina novinar Radio Sarajeva/Radio BiH, a posljednjih petnaest u sarajevskom dopisništvu RSE. Diplomu stekao na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, odsjek žurnalistika.

XS
SM
MD
LG