Dostupni linkovi

logo-print

Umetnici Kosova i Srbije: Kulturološki dijalog otvorio put političkom


Vladimir Arsenijević i Dževdet Bajraj na tribini, Mitrovica, novembar 2013.

Vladimir Arsenijević i Dževdet Bajraj na tribini, Mitrovica, novembar 2013.

Kulturna saradnja između Prištine i Beograda, iako nije na visokom nivou, svakako je imala veliki uticaj u oba društva, ali i na politički dijalog koji je u toku između Kosova i Srbije, navodi u razgovoru za RSE direktor Multimedionalnog centra u Prištini Jeton Neziraj. Beogradski književnik, Vladimir Arsenijević, ipak ističe da dok god ta saradnja podrazumeva samo nekoliko desetina ljudi, to nije dovoljno.

Kosovski dramaturg i scenarista, Neziraj, ističe da su predrasude, strah, političke okolnosti, ali i prošlost, glavne prepreke za još bolju saradnju između Kosova i Srbije.

Ipak, ona postoji, i umetnici na Kosovu smatraju da su uticali kod običnog naroda, te da bez tog kulturološkog dijaloga danas se ne bi vodio ni ovaj politički, kaže Neziraj.

„Do sada smo imali par zajedničkih stvari koje smo uradili ili u Prištini ili u Beogradu, razmene je bilo posebno u pozorištu. Mi smo tamo gostovali par puta, neke srpske predstave su došle ovde par puta, ali to je jako malo. Ali ono što je bitno jeste da je to otvorilo put i za ovaj politički dijalog između dve naše države. Naravno, nismo imali mi neki politički cilj, iako ovaj posao ima političke okolnosti, ali naša namera je bila da počnemo ovaj dijalog, da pričamo i komuniciramo kao ljudi, kao susedi. Mi smo ipak imali neki uticaj kod običnih ljudi pa i kod tzv. Elite, i ja smatram da je to bio veliki korak, nije bilo puno ovakvih razmena, ali to što jeste imalo je veliki uticaj", ocenjuje Neziraj.

Neziraj je nedavno u Kragujevcu na pozorišnom festivalu Joakiminterfestu dobio specijalnu nagradu za tekst za predstavu „Let iznad kosovskog pozorišta“. Dodaje da se u Beogradu sada već lakše putuje, ali ističe da je kosovska ekipa pre Kragujevca imala brojna pitanja.

„Imali smo sto pitanja, kako će biti, kako će nas publika dočekati, da li će publike biti uopšte. Ali moram da kažem da smo bili jako iznenađeni dobrim prijemom i od publike i od organizatora u Kragujevcu. Oni su bili jako ljubazni i oprezni, takođe je bila i publika. Dali su nam jedan od najveći aplauz koji smo imali do sada i mislim da je to kao i svaka nagrada i svako gostovanje ima svoju pozitivnu stvar. U ovom slučaju smo bili srećni i za onu drugu političku činjenicu, da je to bila prva nagrada koju je neka kosovska umetnička grupa dobila u Srbiji u zadnjih 20 godina. Zbog toga smo bili još srećniji“, kaže Neziraj.

Beogradski knjižvenik Vladimir Arsenijević u izjavi za RSE ipak kaže da je kulturna saradnja gotovo nepostojeća.

„Krajnje vreme za kulturnu saradnju je bilo oduvek. Ja nikada nisam umeo da razumem zašto bi se ti problemi iz političkog nivoa prenosili na tu vrstu komunikacije, koja, na kraju krajeva, bez obzira što su nam tu neophodne institucije, uvek ipak najviše zavisi od istinske volje ljudi sa jedne ili sa druge strane, ili makar onih ljudi koji stvaraju kulturu na jednom ili drugom polju. Do god cela ta stvar podrazumeva samo nekoliko ljudi, ili možda maksimalno samo nekoliko desetina ljudi koji u kreativnom, konstruktivnom delu te komunikacije učestvuju, a ne samo kao publika, to je nedovoljno, to nije dobro“, kaže Arsenijević.

Jedan od primera kulturne saradnje je i književni festival „Do you read me“ koji je proteklog vikenda održan u Kulturnom centru u južnom delu Mitrovice, a u organizaciji NVO Community building Mitrovica, Multimedijalnog centra u Prištini i beogradskog festivala 'Krokodil'.

Među učesnicima festivala bili su Enver Petrovci, Miki Manojlović, Vladimir Arsenijević, Dževdet Bajraj, Bekim Serjanović iz BiH, i Luljeta Leshanaku iz Albanije.

Jedan od razloga zašto smo pokrenuli ovaj festival jeste da prvo krenuvši tačno od epicentra, a to je svakako u ovom trenutku Kosovska Mitrovica, da nekako pokušamo da utičemo da malo čitavu tu stvar osvetlimo i da damo jedno objašnjenje koje je u svojoj suštini nekako pred političko. Kad se god političke odluke dogode bilo gde, opet na kraju ostanu dve jednostavne istine. I u Kosovskoj Mitrovici ljudi opet žive i sa jedne i sa druge strane reke koja je jedva 15 metara široka i neophodna je saradnja i komunikacija. Ono što nas je oduševilo jeste što smo zaista dobili izrazito visoko emotivno raspoloženje od publike, čemu smo se nadali, ali nismo bili baš dovoljno hrabri da je i očekujemo, i ona se dogodila“, navodi Arsenijević.

Poznati glumac Miki Manojlović to veče je imao i poruku mladima u Mitrovici.

„Ja sam danas došao u Mitrovicu sa ove strane mosta i video sam neko brdo, neki pesak na mostu. Preko puta su bili neki mladi ljudi u jednom kafeu. Rekli su mi da su zapravo studenti. Poslali su mi jednu ceduljicu koja mi je u džepu, a sa ceduljicom je bila i jabuka. Bio sam gladan, a nisam je pojeo, i neću je pojesti, poneću je sa sobom. Onda sam im rekao da dođu večeras, da pređu most i ovo brdo i budu na festivalu. I došli su, evo tu su. Ako ova deca, recimo srpske nacionalnosti, sa albanskom decom u prvom bliskom vremenu ne budu zajedno radili, živeli, onda...nema više sveta, svet se završio. Ja ne verujem da će se to dogoditi. Ja verujem da će ta deca raditi zajedno. Ja ovu decu koja su došla preko mosta, ja ih molim da uče albanski jezik da bi mogli da razgovaraju“, poručio je to veče poznati glumac Miki Manojlović.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG