Dostupni linkovi

logo-print

Slučaj Šapić: Vidljivi oblik moralnog sunovrata

  • RSE

Fotografija Veselina Šljivančanina i Aleksandra Šapića sa Šapićevog Twitter naloga

Fotografija Veselina Šljivančanina i Aleksandra Šapića sa Šapićevog Twitter naloga

Demokratska stranka ogradila se od čina funkcionera te partije i predsednika Opštine Novi Beograd, Aleksandra Šapića, koji je na svom Tviter nalogu objavio fotografiju sa haškim osuđenikom Veselinom Šljivančaninom, uz poruku "Veliki pozdrav za Veselina Šljivančanina".

DS, do skoro vladajuća, danas najveća opoziciona partija, navodi da je Šapić fotografiju postavio na svoj privatni nalog, te da je to lični čin koji ne predstavlja zvanični politički stav stranke.

Ovo nije prvi put da nekadašnji vaterpolista, sada predsednik beogradske opštine sa najviše stanovnika i gradskog odbora DS-a na Tviteru komentariše presude Haškog suda ili događaje vezane za ratove devedesetih godina. Mediji podsećaju da je, u jednom od ranijih postova, Šapić napisao: "Biti nacionalista znači voleti svoj narod... a ne mrzeti druge. Nisam birao koje ću nacije biti rođen, ali biram da na svoje ne dam!". U drugom je, naveo: "Oduvek sam bio ponosan na svoje srpsko poreklo, kako 90-ih, kad su nas svi napadali, tako i sada, kada nas sramnim presudama ponovo ponižavaju"

Na pitanje o svojoj prepisci na Tviteru novinarima je odgovorio: "Gde je problem? Šljivančanin je slobodan čovek".

Janja Beč Nojman, sociološkinja i članica svetske Asocijacije istraživača i profesora genocida, Šapićevu poruku smatra opasnom.

"Vrlo bitno je šta prominentni ljudi kažu. Tim je teže zato što jako brzo, direktno, kao infuzija stižu do mladih ljudi i oni njima šalju poruku. Mislim da je to opasno. Ako bi moralo kratko da se kaže, ja bih to nazvala vidljivi oblici moralnog sunovrata ovde koji pokušavaju da se prikriju već dugo, posle izgubljenih ratova i teritorija. To su vidljivi oblici. To je za mene podrška projektu Velike Srbije", kazala je za RSE.

O reakciji Šapićeve Demokratske stranke, koja je navela da je to lični čin koji ne predstavlja zvanični politički stav stranke, kaže da se nije ni moglo očekivati da reakcija bude stroža.

"Pa ne možete od te partije da očekujete tako nešto. Ta partija je sa ratim zločinima i sa projektom u suštini muljala i zloupotrebljavala, nikada nije suštinski otvorila to pitanje nego je pokušavala da balansira sve te energije i da u suštini ostane pri tom projektu koji jeste ne samo finansijski, to jeste moralni sunovrat naroda. Od te partije ne može više da se očekuje. U suštini to jeste njegova privatna stvar, individualna odgovornost, ali on nije samo tu pojedinac, on je visoki funkcioner te partije, ta partija je morala rezolutnije da se ogradi od toga što predstavlja onečovečenje da vi glorifikujete čoveka koji je dokazano po fer postupku, koliko suđenja uopšte mogu da budu fer, dokazano radio ratne zločine".

Veselina Šljivančanina je Haški tribunal proglasio krivim za pomaganje i podržavanje mučenja hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara, 20. novembra 1991. i osudio ga na kaznu zatvora od pet godina. Pošto je u istražnom zatvoru proveo više od četiri godine, sud ga je u decembru 2007. prevremeno oslobodio. Odlukom Žalbenog veća, kazna mu je u maju 2009. povećana na 17 godina. Tribunal u Hagu je u decembru 2010. doneo novu presudu, kojom je kazna smanjena na 10 godina. Šljivančanin je na prevremenu slobodu pušten u julu 2011. godine, nakon što je odslužio više od dve trećine kazne.

Ovčara je jedno od najvećih stratišta u Hrvatskoj iz rata devedesetih godina, na kojem je ubijeno oko 200 ljudi.

Prema podacima nevladine organizacije „Documenta“ iz Hrvatske, u tromesečnoj opsadi Vukovara ubijeno je više od tri hiljade civila i branitelja među kojima i 86 dece. Na grad je u tom periodu palo preko 6, 5 miliona granata. Nakon pada Vukovara stotine zarobljenih branitelja i civila prošlo je torture tokom zarobljavanja i transporta, u prolaznim logorima te u logorima i zatvorima u Srbiji (u Stajićevu, Begejcima, Sremskoj Mitrovici, Aleksincu i Nišu).

Prema službenoj evidenciji Uprave za zatočene i nestale Ministarstva branitelja Hrvatske, još uvek je nepoznata sudbina 1.859 nestalih osoba.Od ukupnog broja nestalih 1991. godine, najviše je stanovnika sa područja Vukovara.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG