Dostupni linkovi

logo-print

Barikade na severu: Srbi pustili Kfor, ali ne i EULEX


Vozilo KFOR-a porazi pored pomaknutih balvana na barikadi u selu Zupče, 27. oktobar 2011.

Vozilo KFOR-a porazi pored pomaknutih balvana na barikadi u selu Zupče, 27. oktobar 2011.

Srbi na severu Kosova odlučili su u četvrtak svojevoljno da otvore jednu kolovoznu traku na magistralnim putevima ka graničnim prelazima Jarinje i Brnjak, kako bi se omogućilo kretanje pripadnicima KFOR-a. To međutim ne važi za EULEX.

Uwe Nowicki, portparol KFOR-a je u izjavi za RSE kazao da omogućavanje kretanja na jednoj traci predstavlja dobar korak, ali da to nije u potpunosti zadovoljavajuće.

„Sloboda kretanja bez ikakvih uslova je ono što KFOR zahteva, i ne samo kretanje za KFOR, već i za EULEX i ostale međunarodne organizacije, kao i za sam narod. To je neophodno i do toga treba da dođe“, kazao je Nowicki.
Srbi poručuju da i dalje ostaju na barikadama, ali da neće ometati KFOR.

On je u ime KFOR-a ponovo apelovao na narod na severu da uklone sve barikade, jer je to za dobrobit svih.

Tzv. predsednik opštine Zubin Potok Slaviša Ristić kazao je međutim da će ljudi i dalje dežurati na barikadama, ali da neće ometati pripadnike KFOR-a. On je dodao da omogućavanje prolaza za EULEX zavisi od dogovora sa Beogradom.

„Mi se nadamo da će KFOR sa svoje strane poštovati tu našu dobru volju i da na bilo koji način neće zloupotrebljaviti priliku da može slobodno da se kreće da bi snabdevao svoje vojnike. Ljudi će ovde ostati i dežurati, ali neće ometati vaše vojnike. Ali želim još jednom da ponovim, EULEX neće moći da prolazi dok se ne dogovori sa Beogradom“, kazao je Ristić.

Iz EULEX-a ponavljaju da se sloboda kretanja treba što pre uspostaviti, kao i da se sve barikade moraju ukloniti.

Skupština odbacila zahteve 'Samoopredeljenja'

U međuvremenu, Skupština Kosova u četvrtak je, na zahtev Pokreta "Samoopredeljenje" raspravljala o severu Kosova. Ova parlamentarna grupa je od premijera Hashima Thaçija zatražila odgovore o situaciji na severu, ne samo od 25. jula, već još od 1999. godine.

Lideri ovog pokreta optužili su kosovskog premijera za stanje na severu, ali Skupština nije prihvatila njihov predlog o angažovanju kosovskih institucija u uklanjanju barikada na severu, te o prekidu dijaloga sa Beogradom i proglašavanju postignutih sporazuma Prištine i Beograda nevažećim.

Glauk Konjufca

Glauk Konjufca

Glauk Konjufca iz ovog pokreta zatražio je od kosovskog premijera da objasni da li je sever ikada bio deo nekog posebnog sporazuma.

"Godine 1999. bilo je prvo fatalno povlačenje snaga OVK sa severa, i to na osnovu političke naredbe. Nakon toga, OVK je razoružana a onda i uništena. Nakon 12 godina, 16. jula, ponovo su se snage Policije Kosova povukle sa severa,i ovim delom zemlje ponovo vladaju parlelne strukture Beograda", naveo je Konjfuca.

U svim ovim slučajevima, naglasio je, Hashim Thaçi je bio premijer.

"Postavlja se pitanje: zašto se premijer Thaçi, sa svim ovim povlačenjima, ponaša kao da je sklopio sporazum sa nekim, jer izgleda da su sve akcije u vezi sa severom improvizovane i kao da ne smeju da pređu određenu crvenu liniju. Ko je postavio ovu crvenu liniju i ko se skim dogovorio", upitao je Konjufca.

Thaçi je, međutim, odbacio takvu mogućnost, naglašavajući da je glavni krivac za nekontrolisanu situaciju na severu, kao i za nedostatak vladavine prava,
Premijer Thaçi prozvao admimistraciju UNMIK-a kao glavnog krivca za nekontrolisanu situaciju na severu.
administracija UNMIK-a. Po njemu, ova administracija nije sprovela svoj mandat u uspostavljanju vladavine zakona, te je doprinela podelama između Srba i ostalih zajednica na Kosovu.

On je naglasio da odluka Vlade od 25. jula predstavlja veliku prekretnicu, te je najavio da kraj paralelnih struktura - koje se, kako je kazao, kriju iza žena i dece koje na silu izlaze na barikade - nije daleko.

On je međutim zatražio razumevanje i jedinstvo svih političara da bi se sačuvala, kako je kazao, teritorijalna celovitost zemlje.

Skupština Kosova

Skupština Kosova

"Ja danas ne želim da uperim prst na ikog kako bi okrivio ranije vlade koje nisu uradile ništa kako bi se promenilo teško stanje na severu zemlje. Ne želim da uradim tako nešto zato što mislim da je vreme da se ujedinimo kao nikada ranije, a u cilju očuvanja teritorijalne celovitosti i uspostavljnja vladavine zakona", kazao je Thaci.

Na ovo je reagovao lider pokreta Samoopredeljenje, Albin Kurti.

„Jačanje jedinstva, jedinstvo za šta? Za povlačenje sa severa? Da se roba iz Srbije izvozi na Kosovo, za razgovore sa Srbijom, jedinstvo za prodaju bogastva Kosova? Naravno da ne! Mi smo za jedinstvo za dobrobit Kosova, a ne za loša dela Vlade“, kazao je Kurti.

Sa druge strane, poslanik Samostalne liberalne stranke Petar Miletić kazao je da je problem severa Kosova taj što je dugo bio skriven ispod tepiha, te da se on ne može rešiti bez učešća četiri faktora:

„To su međunarodna zajednica, Priština, Beograd i lokalno stanovništvo sa severa Kosova. Svi ovi faktori imaju svoje interese za koje tvrde da su legitimni. Pre nego što dođe do bilo kakvog političkog razgovora o severu Kosova, neophodno je da se stanje na terenu koliko toliko normalizuje“, kazao je Miletić.

Predlog Samoopredeljenja u kojem se traži da se institucije Kosova same angažuju u uklanjanju barikada na severu, da se prekinu razgovori sa Srbijom i da se postignute sporazume proglasi nevažećim, odbijen je od strane od strane većine poslanika Skupštine Kosova.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG