Dostupni linkovi

logo-print

Samit u Briselu: Lideri Balkana i EU o izbegličkoj krizi

  • RSE

Kolona izbeglica kod Berkasova, na srpsko-hrvatskoj granici

Kolona izbeglica kod Berkasova, na srpsko-hrvatskoj granici

U sedištu EU u nedelju se održava mini-samit lidera deset država koje se nalaze duž balkanske rute kojom izbeglice stižu u Uniju. Prema nacrtu deklaracije koju je sastavila Evropska komisija, a koja bi trebalo da bude usvojena na samitu, države na takozvanoj balkanskoj izbegličkoj ruti neće više smeti bez dogovora sa susedima da dopremaju izbeglice i migrante na susedne granice.

Premijer Aleksandar Vučić koji učestvuje na sastanku izjavio je u pauzi mini-samita da će Srbija učiniti sve da sa migrantima postupa humano, ali da neće pristati da bude tampon zona. On je na pitanje novinara šta će Srbija učiniti ukoliko Nemačka i Austrija zatvore granice za migrante, a Hrvatska postavi ogradu, rekao: "A šta očekujete da uradimo? Srbija ne može da bude tampon zona".

Vučić je rekao da ne očekuje nikakve spektakularne odluke današnjeg samita i da je glavno bilo to što su se lideri 13 država duž zapadnobalkanske rute sastali i razmenili mišljenja.

"Za sada se radi o politici malih koraka", rekao je srpski premijer, ističući da je kriza suviše složena da bi se mogla brzo rešiti.

Plan EU za izbjegličku krizu u 17 tačaka

Predstavnici Albanije, Austrije, Bugarske, Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Njemačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Srbije i Slovenije sreli su se u sjedištu Evropske komisije u Bruxellesu i dogovorili da poboljšaju saradnju, intenziviraju konsultacije između država duž balkanske rute i već od ponedjeljka preduzmu konkretne operativne mjere u vezi sa izbjegličkom krizom. Više OVDJE

Upitan na šta je konkretno mislio kad je rekao da će Srbija podneti deo tereta prijema migranata i da li je u tom smislu na večerašnjem skupu bilo nekih zahteva, Vučić je rekao da ništa konkretno od Srbije nije traženo.

Vučić je naveo da ni Srbija, sa svoje strane, nije tražila od Evropske unije neku pomoć. Ponovio je da Srbija za sad nema nameru da podiže ogradu prema Makedoniji ili bilo kojoj drugoj susednoj zemlji i dodao da su odnosi Beograda i Skoplja odlični.

Upitan da li je tražio od Nemačke i Austrije da ne zatvaraju svoje granice za migrante, Vučić je odgovorio odrično.

Osim šefova država i vlada Srbije, Grčke, Rumunije, Bugarske, Makedonije,Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Austrije i Nemačke, na samitu učetvovuju najviši funkcioneri EU - predsednici Evropskog saveta, Komisije i Parlamenta, kao i visoki komesar za izbeglice Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Jedini izuzetak je predsednik Makedonije Nikola Gruevski, koji je u Brisel šalje ministra spoljnih poslova Đorđa Ivanova.

“Očekujem da današnji sastanak bude fokusiran na to koje konretno korake Evropska komisija, države članice i one koje to još nisu mogu da naprave na na posebno urgentnoj ruti Zapadnog Balkana”, rekla je novinarima šefica diplomatije EU Federika Mogerini uoči početka samita.

“Nadam se da će sada zemlje članice i države Zapadnog Balkana blisko sarađivati, ne gledajući individualna rešenja”, istakao je komesar za proširenje Johanes Han.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc osudio je svako nasilje nad izbeglicama.

“Nije prihvatljivo nikakvo nasilje protiv izbeglica. Smatam da su oni koji probleme rešavaju nasiljem sramota Evrope.”

Slovenački premijer Miro Cerar istakao je da se nada da će zemlje na ruti izbeglica što pre uspostaviti bolju komunikaciju.

“Ako u narednih nekoliko dana i nedelja ne pokrenemo neke momentalne i konkretne akcije na terenu, verujem da će Evropska unija i Evropa kao celina početi da se raspadaju. Na primer, Slovenija koja je najmanja zemlja na ovoj migrantskoj ruti primila jeviše od 60.000 migranata u poslednjih deset dana, 13.000 u jednom danu, što bi bilo kao kada bi milion ljudi došlo u Nemačku za jedan dan. To je apsolutno neizdržljivo”, rekao je Cerar.

“Očekujem da Hrvatska počne da se ponaša na potpuno drugačiji način u narednim danima i nedeljama. Očekujem komunikaciju između Hrvatske i Slovenije, čega do sada nije bilo. Komunikacija je bila loša ili je nije bilo, a to nije bila naša greška. Očekujem da Hrvatska ne šalje namerno ljude u Sloveniju, a da nas prethodno ne obavesti gde ih možemo očekivati, gurajući ih tek tako u reke, na granicu, gladne i umorne. Zaista očekujem da ćemo u danima i nedeljama koji slede uspostaviti neku vrstu saradnje u skladu sa evropskim vrednostima i verujem da je to moguće.”

Predsednik grčke Vlade Aleksis Cipras rekao je da se nada da će učesnici samita doći do zajedničkog rešenja za okončanje ove humanitarne krize. No, dodao je, danas je teško naći rešenje, jer je “čitav niz država usvojio pravilo ‘ne u mom dvorištu’”. To znači, dodaje Cipras, da evropske zemlje moraju da podele odgovornost.

“Turska kao ključni partner u ovome nije pozvana. Danas će se rasprava voditi između država koje su koridor izbegličkog talasa, ali svi znaju da je na kraju koridora ulaza, pa će biti teško da pronađemo rešenje ako se ne dogovorimo sa zemljom na ulazu”, istakao je Cipras pre početka sastanka.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je uoči početka samita da očekuje da učesnici skupa pronađu sveobuhvatno rešenje.

“Mi ćemo pružati podršku koliko god je to moguće, kao i do sada. Naša namera nije da podižemo nove zidove i ograde, već da nađemo sveobuhvatno rešenje. Spremni smo da prihvatimo kvote, kao i svi drugi, iako nismo članica EU. No, moramo da vidimo šta ćemo da radimo sa stotinama hiljada tih ljudi, i to je drugo pitanje. Mi smo spremni da ponesemo to breme na našim ramenima, ali moramo da vidimo šta je sveobuhvatno rešenje”, rekao je Vučić.

Premijer Hrvatske Zoran Milanović istakao je da očekuje konstruktivne razgovore.

“Došao sam ovde da diskutujem, a ne da usvajam zajedničke zaključke koji ne vode nikuda i koji su u suštini neubedljivi. Takođe, nisam ovde ni da namećem nove obaveze drugim zemljama”, kazao je Milanović.

Mađarska više nije na ruti migranata, tako da smo ovde samo kao posmatrači, ali ako možemo da svojim iskustvom pomognemo zemljama u okruženju, spraman sam da pomognem, rekao je mađarski premijer Viktor Orban.

“Glavni uzrok ove krize je to što zemlje članice EU, posebno one koje su članice Šengen zone, nisu u stanju ili ne žele da drže svoju reč; svi imamo međunarodni sporazum i svi treba da ga se držimo. Nadam se da ćemo danas staviti tačku na politiku otvorenih granica, koja je u suprotnosti sa međunarodnim Šengenskim sporazumom i nadam se da će članice Šengena reći da su spremne da u budućnosti drže datu reč. To je u svakom slučaju mišljenje jednog posmatrača.”

Portparol EK je novinarima u sedištu Evropske komisije rekao da se očekuje da se samit, koji je sazvao predsednik EK Žan-Klod Junker, završi usvajanjem zajedničke deklaracije o rešavanju migrantske krize.

Pojedini mediji preneli su informacije o nacrtu takozvanih Junkerovih 16 tačaka, koje bi trebalo da budu sadržane i usvojene u zajedničkoj izjavi lidera zemalja na tzv. Balkanskoj izbegličkoj ruti, na sastanku koji se u nedelju održava u Briselu.

Ogroman priliv izbeglica i migranata na tzv. Balkanskoj ruti, izazov je koji ne mogu da reše države same, već je potreban odlučan, zajednički, prekogranični pristup, baziran na pragmatičnoj saradnji nacionalnih, regionalnih i lokalnih vlasti, te jedino tako može da uspe, mišljenja je Evropska komisija koja u nacrtu takozvanih Junkerovih 16 tačaka od šefova država i vlada traži da susedi rade zajedno, a ne jedni protiv drugih, i da izbeglice tretiraju na human način u skladu sa Ženevskom konvencijom.

Takođe traži da migrante koji ne zadovoljavaju uslove za međunarodom zaštitom, prema hitnoj proceduri, vraćaju u zemlju porekla.

Kao posebno neprihvatljiva, ističe se politika puštanja izbegličkih talasa u susedne zemlje, bez dozvole te zemlje. Traži se obavezivanje državnika da se suzdrže od nekontrolisanog puštanja izbeglica u druge zemlje.

Državama na balkanskoj ruti nudi se ekstenzivna pomoć Evropske komisije, UNHCR-a, Fronteksa, i Europske kancelarije za podršku azilu (EASO), kako bi se dogovorene mere što pre implementirale.

Lideri se obavezuju da se sprovođenje dogovorenih mera nadgleda i evaluira na nedeljnoj bazi.

Žank Klod Junker

Žank Klod Junker

U Junkerovom planu stoji da lideri država moraju da se obavežu da će u roku 24 sata od briselskog sastanka odrediti kontakt osobe u svojim zemljama, koje će raditi na dnevnoj razmeni informacija i koordinaciji, kako bi se uspostavio postepen i kontrolisan priliv ljudi duž zapadnobalkanske rute, kao i detaljne informacije o kapacitetima za prihvat, kako bi se osiguralo njihovo optimalno iskorišćavanje.

Takođe, u roku 24 sata, zemlje bi trebalo da predoče zajednički, hitan popis potreba, u čemu će im asistirati Komisija, koje bi trebalo da se fokusiraju na privremeni smeštaj, kao i podršku u prijemu ljudi.

U nacrtu izjave takođe stoji da se lideri država obavezuju na hitne operativne kontakte s finansijskim insitucijama poput Evropske investicione banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Banke Saveta Evrope, koje su spremne da finansijski pomognu sve operacije.

Što se tiče zajedničkog upravljanja migrantskim tokovima, od čelnika na briselskom sastanku očekuje se da s punim kapacitetom registruju ulaske, koristeći biometrijske podatke. Takva registracija ne zamenjuje obaveznu registraciju u skladu sa zajedničkim evropskim sistemom azila.

Portparol Evropske komisije je podsetio da je stav te institucije da se migrantska kriza ne može rešavati jednostranim akcijama na nacionalnom nivou i da na zajedničke izazove treba odgovarati zajedničjim delovanjem.

Austrijski kancelar Verner Fajman upozorio je na opasnost tihog raspada Evropske unije.

"Sada je pitanje zajedničke Evrope ili tihog raspada EU. Prvi put je težak i verovatno spor, ali drugi vodi samo u haos", rekao je on bečkom dnevniku "Kronen cajtung" povodom vanrednog Samita EU o izbegličkoj krizi koji se održava u Briselu.

Prema njegovim rečima, obezbeđivanje spoljnih granica EU je važno, ali ne može biti alternativa da svaka zemlja podiže zidove.

Bugarska, Srbija i Rumunija: Zatvaramo granice ako Nemačka to uradi

Dan pre sastanka u Briselu, lideri Bugarske, Srbije i Rumunije saopštili su da su te zemlje spremne da zatvore svoje granice ukoliko to učine Nemačka i Austrija kako bi spreciile dolazak izbeglica.

"Naše tri zemlje su spremne, ako Nemačka i Austrija zatvore svoje granice, da ne dozvole da naše zemlje postanu tampon zona. Mi smo spremni da zatvorimo svoje granice", kazao je, prema Rojtersu, bugarski premijer Bojko Borisov, posle sastanka sa premijerima Srbije i Rumunije u Sofiji.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u subotu da će tri zemlje imati zajednički stav po pitanju rešavanja migrantske krize, da će sprovoditi evropske odluke, ali će, istakao je, umeti da zaštite svoje nacionalne i državne interese.

"Sveobuhvatni odgovor Evrope na migrantsku krizu ne sme da se prelomi preko leđa Srbije, Bugarske i Rumunije, jer nije realno da tri balkanske države prime dva ili tri miliona izbeglica", rekao je Vučić.

Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

On je posle sastanka talpzvane Krajovske trojke ponovio da će svojim odlukama ove tri zemlje praktično pratiti politiku i odluke Nemačke i Austrije.

"Nije nama problem da ih registrujemo i da napravimo veće prihvatne centre, ništa nam nije problem, ali, ako neko misli da je moguće da mi budemo mesto na kojem će da bude dva ili tri miliona izbeglica to nije realno. I naše tri zemlje su se dogovorile da takav scenario ne mogu da prihvate", rekao je Vučić, dodavši da će Srbija uvek gledati na izbleglice na najlepši mogući način.

Dosad je kooperacija i koordinacija između balkanskih zemalja gotovo potpuno izostala, a politički lideri zemalja suočenih sa ovim problemom su proteklih nedelja i meseci uglavnom razmenjivali kritike i optužbe, pokušavajući da okrive komšije za potresne slike iscrpljenih, gladnih i promrzlih ljudi unutar svojih granica.

Hrvatska je tako optužila Srbiju da namerno usmerava sve migrante ka njoj, Slovenija tvrdi da Hrvatska ignoriše pozive na saradnju, a Mađarski premijer Viktor Orban tvrdi da su migranti došli da pokore i islamizuju hrišćansku Evropu i da ih treba poslati u Tursku.

Jedina osoba sa dovoljnim autoritetom da natera razjedinjene lidere jugoistočne i srednje Evrope da na zajednički izazov odgovore usklađenom politikom je, po oceni pojedinih analitičara, Angela Merkel, koja je prema nekim izveštajima i inicirala sazivanje samita.

"Ako Nemačka kaže dosta i zatvori granice, svi će učiniti isto", upozorila je ranije ove nedelje šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG