Dostupni linkovi

logo-print

Samit G20: Fokus prebačen na Siriju


Samit G20 u Sankt Peterburgu, 5. septembar 2013.

Samit G20 u Sankt Peterburgu, 5. septembar 2013.

Samit najmoćnijih država sveta, G20, koji se završava u petak u ruskom Sankt Peterburgu fokus svoje pažnje sa ekonomskih pitanja, očigledno je potpuno prebacio na sirijsku krizu. Ipak, oštri tonovi koji su prethodili održavanju skupa (poput ocene ruskog predsednika Putina, da je američki državni sekretar Džon Keri – lažov) izostali su u obraćanju lidera. Šta je o Siriji dogovoreno, znaju oni koji su prisustvovali večeri koju je priredio Vladimir Putin.

Prethodno, sa upitnim stvarnim uticajem na svetske moćnike, generalni sekretar Ban Ki Mun obratio im se sa direktnim pozivom na zaustavljanje stradanja naroda Sirije. Zato u Rusiju, kaže on, nije došao sam:

“Dok su se lideri G20 sakupili ovde kako bi razmotrili globalnu ekonomsku situaciju, aktuelne okolnosti izazvane tvrdnjama o upotrebi hemijskog oružja i pogoršanjem humanitarne situacije u Siriji, nametnule su potrebu postavljanja hitnog zahteva da se politički fokus usmeri na to pitanje. Zbog toga sam zatražio od specijalnog izvestioca Lakhdara Brahimija da nam se pridruži u Sankt Peterburgu, da podstakne rano sazivanje Ženeva 2 konferencije. Ne postoji vojna solucija. Postoji samo političko rešenje koje može doneti mir i zaustaviti krvoproliće”, istakao je Ban.

Sam Brahimi nije krio da nema previše informacija o onome što će uslediti:

"Koliko sam shvatio ruski šef diplomatije Sergej Lavrov možda organizuje sastanak o Siriji. I siguran sam da će ta tema biti prisutna na svim sastancima koje će ovde imati generalni sekretar Ban Ki Mun”.

Otvarajući prvi G-20 sastanak sam predsednik Rusije Vladimir Putin pohvalio je doprinos skupa najmoćnijih država sveta na ublažavanju efekata ekonomske krize.

Ona je danas manja, zahvaljujući zajedničkim nastojanjima, konstatovao je Putin, i nastavio:

“Neki učesnici su me mnogo puta pitali da razgovaramo o drugim pitanjima, onim koja nisu uključena u našu agendu. Ali koja su veoma bitna pitanja međunarodne politike – posebno, situacija u vezi sa Sirijom. Predlažem da to razmotrimo tokom večere”.

Važna pozicija arapskih država

Nije bilo osvrtanja na natpise koji su se pojavili u britanskom “Gardijanu” po kojima je Putin spreman da pokrene antiraketni štit u Siriji, u slučaju međunarodne intervencije. Oštriji tonovi su doprili tek iz Njujorka, gde je američka ambasadorka pri UN Samanta Pauer, zaključila:
Vladimir Putin i Barak Obama

Vladimir Putin i Barak Obama


"Ne postoji ništa u našoj interakciji sa kolegama u Savetu bezbednosti, sa našim ruskim kolegama, a što nam daje razloga za optimizam. Takođe, nismo videli ništa u komentarima predsednika Putina što nam ukazuje na mogućnost napretka u Savetu bezbednosti”.

Po dolasku u Sankt Peterburg, u intervjuu za BBC, britanski premijer Dejvid Kameron (uprkos odluci parlamenta svoje države) ponovio je da je hemijsko oružje upotrebljeno kod Damaska. Shodno tome, navodi on, potezi koje bi Vašington trebalo da preduzme su jasni:

“Pošto je crvena linija postavljena na velikoj upotrebi hemijskog oružja, mislim da bi bilo pogrešno ukoliko bi Sjedinjene Države učinile korak natrag, i da, iako ste postavili crvenu liniju, ne učinite ništa. Mislim da bi to poslalo užasavajući signal predsedniku Asadu i diktatorima bilo gde”.

Svaka intervencija međunarodne zajednice u zoni Sirije mogla bi povući za sobom lančane reakcije, upozorio je u intervjuu za ruski servis Radija Slobodna Evropa bivši britanski šef diplomatije Malkolm Rifkind. Međutim, nastavlja on, upravo među sirijskim susedima može biti i ključ potencijalno uspešne intervencije:

“Ono što je važno u slučaju Sirije, nije samo pozicija zapadnih država, već i većine arapskih država Bliskog istoka – svih država koje su sirijski susedi, svih bez izuzetka, ili sa jednim ili dva izuzetka. Ogromna većina njih, da je Asadov režim izgubio legitimitet,da je to uzroko većine problema u toj državi. Naravno, aktuelna vlada je isključena iz Arapske lige. To o njoj govori vrlo jasno, govori o tome šta arapski svet misli o gospodinu Asadu i njegovom ponašanju”.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

XS
SM
MD
LG