Dostupni linkovi

logo-print

Samit EU: Cipras optimista, Junker uzdržan


Aleksis Cipras i Žan Klod Junker

Aleksis Cipras i Žan Klod Junker

Grčka se suočava sa sudbonosna 24 časa u koja će na samitu lidera EU ili konačno biti pronađeno rešenje za njenu dužničku krizu ili joj preti bankrot.

Grčki premijer Aleksis Cipras je po dolasku na sastanak u Brisel ponovo isključio mogućnost smanjenja penzija i povećanja cena energije.

On izrazio optimizam posle sastanka s predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom koji je, međutim, bio uzdržaniji o mogućnosti da se danas postigne sporazum Atine i kreditora.

“Mislim da je došao trenutak za donošenje suštinskog i održivog rešenja koje će omogućiti Grčkoj da ostvari rast u evrozoni, sa socijalnom pravdom i kohezijom”, kazao je Cipras.

Junker je rekao da je proteklih dana ostvaren napredak, ali da još nema sporazuma.

"Ne znam da li će danas biti sporazuma", rekao je Junker.

Lideri evrozone na samitu u Briselu verovatno neće moći da donesu formalnu odluku o pružanju pomoći Grčkoj, ali još ima vremena da se ove sedmice postigne sporazum, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel.

"U ovoj sedmici ima još mnogo dana kada odluke mogu da se donesu", rekla je Merkelova u obraćanju novinarima u Magdeburgu.

Ona je napomenula da će samit u Briselu biti samo debatni forum ako ne bude sporazuma između Grčke i tri isntitucije - Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

Zvaničnik Vlade Grčke izjavio je da je Atina slanjem novog predloga o reformama pokazala volju da se postigne sporazum i da je sada na međunarodnim institucijama da učine sledeći korak.

Grčka je u novom dokumentu predložila postepeno povećanje granice za odlazak u penziju na 67 godina i reformisanje još nekih segmenata penzionog sistema.

Atina je predložila da osnovni porez na dodatu vrednost bude 23 odsto, osim za energente i hranu - 13 odsto i šest odsto za lekove i knjige.

Vrednosti indeksa na evropskim berzama su naglo porasle u očekivanju da će Grčka s kreditorima danas postići sporazum kojim će izbeći bankrot.

Najveći rast je ostvaren je na atinskoj berzi čiji je indeks skočio za 7,1 odsto. Evropski indeks Stoxx 50 porastao je za oko tri odsto, a sličan rast su zabeležli i nemački Daks (DAX) i francuski CAC 40.

Cipras je predstavio juče liderima Nemačke, Francuske i Evropske unije novi predlog sporazuma kako bi se sprečio bankrot na dug od 1.1 milijardu evra koji stiže na naplatu krajem juna i, istovremeno, omogućila isplata poslednje tranše međunarodne kreditne pomoći Grčkoj od 7.2 milijardi evra koja na nju čeka od marta.

Povlačenje štednih uloga iz grčkih banaka zbog straha građana od bankrotapreti da ugrozi njihovu likvidnost. Tako je samo od prošlog ponedeljka do petka povučeno 4.2 milijardi evra, što čini oko 3 odsto štednje i korporativnih depozita u bankama.

Međutim, grčke banke su u ponedeljak nastavile redovno poslovanje zahvaljujući kratkoročnoj pozajmici Evropske centralne banke.

Sporne tačke

Grčka ne prihvata smanjenje penzija, ističući da se dve trećine penzionera nalazi ispod ili blizu linije siromaštva. Međunarodni kreditori traže smanjenje penzija za jedan odsto društvenog proizvoda, naglašavajući da ta mera ne bi pogodile one sa najnižim primanjima. Na penzije otpada 16 odsto grčkog društvenog proizvoda.

Zvaničnici EU insitiraju na da bi grčki budžet ove godine morao da se poveća za 1 odsto društvenog proizvoda, zatim 2 procenta u 2016-oj i 3.5 odsto 2018. Atina uzvraća da je jedino prihvatljivo sveobuhvatno rešenje.

Poverioci žele povećanje poreza na dodatu vrednost na širu lepezu proizvoda, dok Grčka ne prihvata dodatno opterećenje za lekove i račune za struju.

Atina smatra da se kreditori fokusiraju pre svega na povećanje poreza umesto na problem njihovog izbegavanja. MMF je zabrinut da Grčka ne nudi uverljive reforme.

Nemački “Bild” za izlazak Grčke iz evrozone

Uticajni nemački tabliod "Bild" u redakcijskom komentaru piše da je politika spasa Grčke bez efekta, skupa i od početka pogrešna i da za Atinu nema budućnosti u evro-zoni i ukazuje da je, kako za Grčku, tako i za Evropu, "Grexit", odnosno, izlazak Grčke iz evro-zone, najbolji put.

Izlazak iz evro-zone ne znači izlazak iz Evrope. Naprotiv,"Grexit" bi Grčkoj ponudio šanse da se kao samosvesna i privredno stabilna zemlja vrati u evropsku zajednicu. Jedan dalji dil sa Grčkom neće rešiti problem, nego ga jedino pomeriti, najverovatnije, samo za nekoliko meseci.

Grčka kriza vezuje za sebe političke snage Evropske unije, koja sa agresivnom Rusijom u ovom momentu ima jedan puno veći i opasniji problem. Istovremeno, evro sprečava svaki privedni rast u Grčkoj. Za Evropu i Grčku je "Grexit" najbolji put, ocenjuje ovaj tabliod i piše da je Grčka, praktično, bankrot.

Za penzije i zarade nedostaje krajem meseca preko tri milijarde evra. Ni sami Grci više ne veruju u sposobnost preživljavanja svojih banaka.Najbolji dokaz za to je da su prošle sedmice ljudi podigli oko tri milijarede evra sa svojih računa da bi ih prebacili u inostranstvo ili stavili pod jastuk....Niko na svetu ne veruje da će Grčka pozajmeljeni novac, oko 300 milijardi evra, ikada moći da vrati`, navodi ovaj tabliod i upozorava da u Nemačkoj nema više razumevanja za jedan novi paket.

List navodi da istovremeno saginjanje glave pred bezobrazlukom grčke vlade šalje fatalan signal ostatku Evrope da bira leve radikale koji se protive svim evropskim pravilima za šta će biti nagrađeni milijardana pomoći.

Tabliod, takođe, piše da preteći "Grexit" i neizvesnost, visoki nivo zarada, neuračunljivo sudstvo i nejasna finansijska uprava plaše investitore.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG