Dostupni linkovi

logo-print

Sajam pčelarstva u Beogradu: Tašmajdanska košnica


U Beogradu je u sredu otvoren 42. Međunarodni sajam pčelarstva. Osim različitih vrsta meda i pčelinjih proizvoda, brojni pčelari nude i male savete građanima kako da prepoznaju veštački med kojeg je sve više na tržištu i koji ugrožava rad pravih proizvođača.

Beogradski park Tašmajdan postao je velika košnica u kojoj umesto pčela vrve prolaznici koji tragaju za dobrim medom.

Ponuda je mnogo, s obzirom na to da je na štandovima svoje proizvode izložilo više od 200 proizvođača iz Srbije i okruženja. U ponudi je med iz hopmoljskog kraja, sa Zlatibora, ali i sa Romanije i Sokolskih planina.

Na jednoj tezgi dočekuje nas Milan Stanković, pčelar iz Petrovca na Mlavi. Na štandu je izložio različite vrste meda i drugih pčelinjih proizvoda.

„U ponudi imamo mešavine za imunitet – mleč, pergu, bronhi med za disajne puteve, med s aronijom, preparate za prostatu, susam u medu“, kaže naš sagovornik i dodaje:

„Najviše ide livadski med, on je i najbolji kao prirodni antibiotik za prehlade i imunitet. Begremov med, takođe, jer je najblažeg ukusa i dobar je za decu i šećeraše, jer nema polen u sebi.“

Nekoliko štandova dalje upoznajemo Živka Stojiljkovića. Ovaj Leskovčanin uzgaja pčele na Vlasini i Suvoj planini.

„Visoka je nadmorska visina, pa gore ne mogu da opstanu zlatice i gusenice. Hemija je isključena 100 posto. Bavim se organskim pčelarenjem, što znači bez hemije, lekova i prihrane“, kaže nam Stojiljković koji je počeo da se bavi pčelarstvom tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

Porodica Milana Stankovića, našeg sagovornika s početka priče, ušla je u pčelarstvo pre pet decenija, a on je pre sedam godina preuzeo posao od svog dede. Jedan od najvećih problema s kojima se ovaj mladi pčelar i njegove kolege suočavaju su falsifikati.

„Mnogo je falš meda, prodaju ga i u prodavnicama. To prolazi, a te lažne proizvođače niko ne dira. Cena meda na tržištu je loša i to je naš najveći problem“, kaže Stanković.

Veštački med je problem koji pogađa kako proizvođače, tako i kupce ove delicije. Beba Vučković redovno kupuje med. Kratko nam objašnjava kako razlikuje pravi od veštačkog:

„Gledam da li se brzo ušećeri ili ne. Ako se ne ušećeri brzo – dobar je. Inače, trošim godišnje 12 kilograma meda. Prema tome, znam da izaberem“, kaže nam ova Beograđanka.

Iako se najpouzdanija provera kvaliteta meda može dobiti jedino laboratorijskom analizom, Milan Stanković ima savet za kupce kako da na licu mesta prepoznaju lažni med.

„Ako stavi med na salvetu, on ne sme da propadne kroz nju. Znači, mora da stoji ako nema vode u sebi. Ili kada se kristališe: ako kristalisani deo ostane na dnu a gore se odvoji sirup – to znači da je falsifikat“, objašnjava Stanković.

Pčelari u Srbiji broje oko 700.000 košnica, a taj broj bi mogao da dostigne broj od milion košnica, kaže Pavle Anđelković, član Društva pčelara Beograda, koje organizuje sajam na Tašmajdanu.

„Mi smo kao društvo za pet godina iškolovali skoro 550 mladih pčelara. To je besplatna škola pčelarenja. Mi, stari pčelari, pokušavamo da mladima prenesemo to znanje, a oni će valjda nešto unaprediti, kao što i nauka stalno napreduje“, nada se Anđelković.

Sajam pčelarstva biće otvoren do nedelje, 2. oktobra.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG