Dostupni linkovi

logo-print

SAD nisu stavile tačku na slučaj Kovačević


Miladin Kovačević u sudu, septembar 2010.

Miladin Kovačević u sudu, septembar 2010.

Na višednevna nagađanja o tome da li je slučaj Miladina Kovačevića, koji je proteklih godina uzdrmao kako američku i srpsku javnost, tako i diplomatiju Srbije, zatvoren presudom od dve godine i tri meseca izrečenoj u Srbiji, tačku je stavio tužilac okruga Brum, u saveznoj državi Njujork, Džerald Molen.

Molen, koji je 2008. podigao optužnicu protiv Kovačevića zbog brutalnog prebijenja američkog studenta Brajana Štajnhauera u jednom klubu u Bostonu, bio je jasan - „nalog tužilaštva i dalje stoji i ništa se nije promenilo“.

Molen je i 2009. godine, kada je postignut dogovor da tužilaštvo u Srbiji pokrene postupak protiv Kovačevića, rekao da to neće uticati na optužnicu podignutu u SAD.

„Ako nam Kovačević postane dostupan, sudiće mu se u okrugu Brum“, rekao je Molen 2009. godine medijima u Americi.

Kovačević je američkim vlastima nedostupan od 2008. godine, kada je Vlada Srbije platila kauciju od 100.000 dolara da mu omogući da se brani sa slobode, nakon čega je, uz pomoć tadašnjih vicekonzula i konzula u Njujorku – Igora Miloševića i Slobodana Nenadovića, pobegao u Srbiju.

Učešće diplomata u bekstvu čoveka sa ozbiljnim optužbama, dodatno je uznemirio javnost u SAD i ozbiljno kompromitovalo srpsku diplomatiju. Bura se stišala kada je Vlada Srbije Štajnhauerovoj porodici marta 2009. isplatila 900.000 dolara odštete.

Tada je postignut i sporazum da se Kovačeviću sudi u Srbiji, za koji je, uprkos tvrdnjama tužioca Molena, rečeno da podrazumeva i odustajanje državnog tužilaštva SAD od krivičnog gonjenja.

Kovačević je međutim i dalje na interpolovoj poternici, na šta je nedavno ukazao i njegov advokat, uz ocenu da slučaj očigledno u Americi nije zatvoren, ali je državni sekretar u ministarstvu pravde Slobodan Homen, tada odlučno odbacio sve navode da Amerika traži izručenje Kovačevića.

„Znate pravilo „Ne bis in idem“ da ne može nikome da se sudi dva puta. Zvali smo američku ambasadu, pa su i oni rekli da niti je tačno, niti da takav zahtev postoji. Dakle, niti postoji, niti će ga biti, niti fizički može da postoji pošto je neko već osuđen, to je suština“, rekao je Homen.

Formalan zahtev za ekstradiciju Srbiji zaista i nije upućen, ali je činjenica i da slučaj, što se američkog tužioca Molena tiče, nije okončan. Toga je svestan i Kovačevićev adovakt Borivoje Borović, koji smatra da ministarstvo pravde Srbije, sada mora da pruži objašnjenja o postignutom sporazumu.

„Očekujem da isto to ministarstvo pravde koje je praktično nadležno da sada postupa, saopšti javnosti zašto su oštećenom isplatitli milion dolara. Obrazloženje je ranije bilo da se slučaj ustupa Srbiji i da je to razlog zašto se obeštećuje oštećeni Štajnhauer i to je imalo smisla. I, nakon tog javnog saopštenja Vlade republike Srbije, ja sam pristupio pravljenju sporazuma o krivici“, kaže Borović.

Sporazum (ne) postoji

Slučaj Kovačević, odnosno dogovor po kome je isplaćeno 900.000 dolara odštete, dugo je imao oznaku državne tajne, verovatno jer je skandal kompromitovao i diplomatiju Srbije.

Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević, ukazuje da je i nakon skidanja te oznake i presude okrivljenim diplomatama, javnost Srbije ostala uskraćena za uvid u konkretna dokumenta kojima je ministarstvo pravde pregovaralo sa američkim tužilaštvom.

„Milsim da bi sada bilo izuzetno dobro da se ovi dokumenti objave kako bi javnost u Srbiji i stručnjaci znali na koji je način ovaj sporazum postignut. Ukoliko druga strana negira da bilo kakvog sporazuma ima, ukoliko se tužilaštvo u Americi danas i dalje zalaže za dalji progon Miladina Kovačevića, onda ovog sporazuma očigledno nema na način na koji je bio predstavljen način i mislim da zbog toga treba odgovarati na pojedina pitanja“, rekao je Antonijević.

Slučaj Miladina Kovačevića po mnogo čemu je kompleksan i neuobičajen. Država Srbija je zbog njega do sada platila milion dolara, dvojica diplomata su zbog njega ostali bez posla u ministarstvu spoljnih poslova i osuđena na zatvorsku, odnosno uslovnu kaznu.

U jeku afere, Kovačević je bio i gost Parlamenta Srbije, u koji je došao na poziv Srpske radikalne stranke. Sam Kovačević, tokom priznavanja krivice, kratko je samo rekao „Kriv sam“, bez izvinjenja ili kajanja što je Štajnhauer, usled povreda koje mu je naneo, bio u komi.

Činjenica da su mnogi moćni ljudi u Srbiji stali iza studenta koji je brutalno pretukao američkog kolegu i dalje je nejasna mnogima u Srbiji. Za mladog reditelja Stevana Filipovića, slučaj Kovačević pokazatelj je da se u društvu i dalje slave siledžije.

„U pitanju je čovek koji je bahati siledžija i ne samo da je država ušla u taj sumanuti proces gde se bavi tim slučajem, umesto da se to reši na privatnom nivou, na nivou američkog pravosuđa gde se to i desilo, nego cela država staje u odbranu siledžije za koga zapravo i ne znamo ko je. To je onako dosta simptomatično u odnosu na sve što inače radimo, i to je već postalo maltene neki normalan način razmišljanja i ponašanja“, ocenjuje Filipović, reditelj filma „Šišanje“.

Miladin Kovačević trenutno se nalazi na izdržavanju kazne zatvora u Somboru, na koju je upućen 20. januara prošle godine. Tadašnji vicekonzul Srbije u Njujorku, Igor Milošević, koji mu je pomogao da pobegne iz Amerike, osuđen je na 18 meseci zatvora. Slobodan Nenadović, generalni konzul, zbog istog dela osuđen je uslovno na godinu dana zatvora, s rokom provere od četiri godine.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG