Dostupni linkovi

logo-print

Prebacuju li SAD nuklearno oružje iz Turske u Rumuniju?


Vojna baza Indžirlik u Turskoj, ilustrativna fotografija

Vojna baza Indžirlik u Turskoj, ilustrativna fotografija

Nema razloga za prebacivanje američkog nuklearnog oružja iz turske baze Indžirlik u Rumuniju, izjavila je civilni rukovodilac američkih vazduhoplovnih snaga Debora Li Džejms (Deborah Lee James) na pitanje novinara u Njujorku dan pre objavljivanja teksta u Euroaktivu (EuroActive) u kome se tvrdi suprotno.

“Imamo nuklearno oružje u ovoj bazi i uvereni smo da je ono na sigurnom”, izjavila je Li Džejms nazvavši ovakve tvrdnje spekulacijama.

Debora Li Džejms

Debora Li Džejms

I Centar američkog Kongresa za istraživanja je 2. avgusta zaključio da se “većina stručnjaka slaže da oružje u Indžirliku nije u opasnosti i da ne postoji mogućnost kradje ili gubitak kontrole nad tim oružjem”.

U međuvremenu, briselski Euraktiv je objavio u četvrtak - pozivajući se na dva različita izvora da će američko nuklearno oružje čuvano u turskoj bazi biti prebačeno u Rumuniju.

Zvanični Vašington za sada nije ni potvrdio niti demantovao navode ovog lista, ali je najavio odgovor, dok ih je rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo, što je po pisanju Euraktiva u skladu s tradicijom koja je prisutna još od Hladnog rata da se procurele informacije o američkom nuklearnom oružju na teritoriji Evrope ne potvrđuju, ali da je javna tajna da ga SAD imaju u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Italiji.

U tekstu se ovaj potez povezuje sa pogoršanjem odnosa između Vašingtona i Ankare nakon neuspelog prevrata u Turskoj i sa bezbednošću ovog arsenala u bazi Indžirlik na oko 100 kilometara od granice sa Sirijom.

NATO je dao diplomatski odgovor u kojem se ističe potreba da američko oružje ostane "bezbedno".

Prema navodima politički nezavisnog istraživačkog centra Stimson, u vazduhoplovnoj bazi Indžirliku SAD drže oko 50 komada termonuklearnih taktičkih bombi (TNW) tipa B61s.

Još od vremena Hladnog rata govorilo se o bezbednosti ovog arsenala, ali je nakon neuspelog vojnog puča u Turskoj to pitanje ponovo dospelo u centar pažnje jer su se odnosi SAD i Turske toliko pogoršali da Vašington više nema dovoljno poverenja u zvaničnu Ankaru da bi oružje ostavio u toj zemlji.

U izveštaju centra Stimson navodi se da je tokom pokušaja prevrata struja u Indžirliku isključena, kao i da je turska vlada zabranila avionima SAD da uzleću i sleću, komandant te baze je uhapšen zbog umešanosti u pokušaj prevrata, a na pitanje da li bi SAD uspele da održe kontrolu nad oružjem da je puč uspeo ne može se odgovoriti.

Hans Kristensen, direktor nuklearnog informativnog projekta pri Federaciji američkih naučnika, izjavio je za Dojče vele da su politička nestabilnost u Turskoj i svekukupna bezbednosna situacija u region dovoljan razlog da SAD povuku nuklearni arsenal.

“Ne postoji druga zemlja u Evropi u kojoj je uskladišteno američko nuklearno oružje u kojoj je upravo pokušan vojni udar, koji je podsećao skoro na građanski rat. Uz to, na oko sto kilometara od vojne baze je granica sa ratom razorenom Sirijom”, ističe Kristensen.

Približavanje Turske Rusiji

Prema navodima tih izvora, oružje će sada biti smešteno u vazdušnoj bazi Deveselu blizu grada Karakal, što je veoma problematično za odnose sa Moskvom jer je smeštanje taktičkog oružja blizu ruske granice može da izazove gnev Rusije i dovede do pogoršanja odnosa.

NATO je otvorio bazu u Deveselu u kojoj će biti smešten jedan od dva sistema protivraketne odbrane u Evropi. Drugi se gradi u Poljskoj.

Navodi se da je smeštanje ruskih nuklearnih raketa na Kubu 1962. godine korak koji je bio najbliži eskaliranju Hladnog rata u pravi nuklearni rat.

Inače, Rumunija nije tokom socijalističkog perioda dozvoljavala razmeštanje sovjetskog nuklearnog oružja na svojoj teritoriji iako je bila članica Varšavskog pakta.

Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin u Moskvi

Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin u Moskvi

Prema navodima turskog portala Hurijet dejli njuz, član gornjeg doma ruskog parlamenta rekao je da bi Turska mogla da ustupi bazu Indžirlik Rusiji za intervenciju vazdušnih snaga u Siriji. Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, sastali su se 9. avgusta i dogovorili o obnovi odnosa narušenih prošle godine kada je turska vojska oborila ruski vojni avion u blizini Sirije.

Nakon pokušaja prevrata u Turskoj, odnosi Ankare i Vašingtona došli su na najnižu tačku od 1952, kada je Turska pristupila NATO-u jer u Turskoj veruju da američka vlada pruža podršku bivšem Erdoganovom saradniku Fetulahu Gulenu, koji živi u SAD, i kojeg vlasti u Ankari optužuju da stoji iza pokušaja puča.

Penzionisani američki ambasador Artuh Hju (Arthur H. Hughes), napisao je na Euraktivu da Gulen dobija značajnu pomoć od CIA-e.

Turska traži od SAD izručenje Gulena, a očekuje se da će ovo pitanje biti glavna tema tokom posete potpredsednika SAD Džo Bajdena (Joe Biden) Turskoj 24. avgusta. Procenjuje se da je priča o premeštanju američkog nuklearnog oružja u funkciji upozorenja Ankari uoči Bajdenovog dolaska.

Turska je jedan od ključnih partnera u NATO-u u borbi protiv terorizma, a i NATO je značajan u kontekstu očuvanja bezbednosti Turske.

Komplikovan transfer oružja

Međutim, prebacivanje američkog nuklearnog oružja je veliki izazov i u tehničkom i u političkom smislu, ističe Džefri Luis (Jeffrey Lewis), direktor programa za sprečavanje proliferacije nuklearnog oružja na Institutu Midlbari (the Middlebury Institute).

“Ne postoji prostor za skladištenje oružja, uključujući i svodove, (WS3) u Deveselu niti bilo gde drugde u Rumuniji gde bi mogli da se smeste bombe B61s. Takođe, to bi bilo u suprotnosti sa političkim obavezama koje proizilaze iz sporazuma NATO-Rusija (iz 1997.). Pretpostvljam da Rusi raspiriju strah zbog (NATO) baze u Deveselu. Rusija često tvrdi da SAD nameravaju da tajno opreme protivraketne presretače sa nuklarnih glavama kako bi zaobišli Sporazum o nuklearnom oružju srednjeg dometa (INF Treaty)", napisao je Luis na Tviteru.

Prevaziđeni američki nuklearni arsenal B61s

SAD su razmestile prve nukelarne rakete u Turskoj 1959. godine. Trenutno se u bazi Indžirlik nalazi između 50 i 90 bombi B61s, od oko 200 koliko ih je razmešteno u Evropi (Turska, Nemačka, Italija i Holandija). Američka armija ima u svom arsenalnu 520 komada ovog oružja.

Međutim, pojedini eksperti smatraju da su pomenute bombe relikt Hladnog rata,nisu od velikog vojnog značaja u Turskoj i njihovo razmeštanje je nepotreban rizik. Veći deo bombi B61s je povučeno iz Evrope tokom 1990-ih.

Osim taktičkog i strateškog nuklearnog oružja novijeg tipa, SAD raspolažu i drugim sredstvima za odvraćanje agresije kao što su podmornice, rakete i strateški nuklearni bombarderi, što čini bombe B61s prevaziđenim.

Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Takođe, Nemačka, Belgija i Italija nisu samo skladište za ovo oružje već i raspolažu avionima kojima se ono može upotrebiti. S druge strane, baza Indžirlik se u osnovi koristi samo kao depo za nuklearno oružje, jer Turska nema na raspolaganju avione za njihov transport niti dozvoljava SAD da trajno razmesti svoju avijaciju za tu svrhu.

Glavni raglog zbog kojih Vašington još drži ovaj tip nuklearnog naoružanja u Evropi i Turskoj je da pokaže spremnost da štiti svoje saveznike, što pogotovo sada dobija na značaju u trenutku povećanih tenzija Rusije i Zapada. Međutim, eksperti smatraju da bi SAD mogle bolje da ispune tu funkciju fokusiranjem na konvencionalne snage.

Stimsonov izveštaj je deo šire analize Pentagonovog programa modernizacije nuklearne trijade, koja bi po nekim procenama mogla da kođta oko hiljadu milijardi dolara u naredne tri decenije.

Autori ovog dokumenta smatraju da bi naglaskom na konvencionalne snage u Evropi mogao da se postigne veći efekat uz niže troškove.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Novinarstvom se bavi od 1985. godine, najpre u beogradskom nedeljniku "NIN". Od 1987. godine komentator i voditelj u Prvom programu Radio Beograda. Od 1994. dopisnik RSE iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG